На данашњи дан 1859. рођен Паја Јовановић; 1876. у Цетињу потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Османског царства; 2017. умро Хелмут Кол

 НОВИ САД - На данашњи дан 1859. године рођен је српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма, члан Српске краљевске академије, српски сликар који је стекао европску репутацију. Највећи део живота провео је у Бечу у којем је и умро 1957. Био је изванредан познавалац сликарског заната и инспирисао се српском националном историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову и портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и фолклорне и историјске композиције, укључујући "Сеобу Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

Данас је недеља, 16. јун, 168. дан 2024. године. До краја године има 197дана.

1671 - У Москви је јавно погубљен вођа устанка донских козака и сељака Степан "Стењка" Тимофејевич Разин, предводник буне од 1667. против руских спахија и царистичке администрације која је слободне козаке претварала у зависне кметове. Побуњеници су заузели Царицин (садашњи Волгоград), Астрахан, Саратов и друге градове између Дона и Урала и у Поволожју, али се устанак развијао стихијно и на крају је у крви угушен.

1779 - Шпанија је објавила рат Британији и почела опсаду Гибралтара.

1826 - Турски султан Мехмед IIј е после побуне јаничара, угушене у крви, укинуо институцију јаничара и увео низам (редовна војска). Јаничари су установљени 1330. одлуком султана Орхана, и то тако сто су одузимана и превођена у ислам деца хришћанских поданика, да би се онда систематском обуком од њих устројиле посебно ефикасне војне јединице. Мурат II је дозволио да у јаничаре буду примани и Турци, а 1638. укинуто је одузимање хришћанске деце. Како је Турска временом пропадала све чешће се догађало да Јаничари изазивају нереде и временом су постали опасни за турску власт па их је султан Мехмед II 1826. потпуно укинуо.

1852.- У Новом Саду је штампан први број листа "Сербски дневник", с књижевним додатком "Седмица", који је потом излазио 12 година. У листу, који је покренуо и издавао Данило Медаковић, сарађивали су многи велики српски књижевници. Када је 1859. Медаковић прешао у тадашњу Кнежевину Србију, уредник листа постао је Јован Ђорђевић (књижевник, класициста, аутор текста српске химне "Боже правде").

1858 - Рођен је шведски краљ Густав V, који је током владавине од 1907. до смрти 1950. осигурао неутрални статус Шведске у оба светска рата.

1876- У Цетињу је, после преговора вођених од октобра 1875. до фебруара 1876. потписан уговор о савезу Србије и Црне Горе против Османског царства. Била је то припрема за ратове против Турске 1876. и 1878.

1890 - Рођен је енглески филмски глумац Артур Стенли Џеферсон, познат као Стен Лорел, један од двојице глумаца из познатог комедиографског тандема (са Оливером Хардијем). Филмски продуценти и данас убирају профит од њихових филмова, а њих двојица завршила су у сиротиштима. Филмови: "Музичка кутија", "Наши односи", "На дивљем западу", "Два добра другара", "Фра ђаволо", "Ми из Оксфорда", "Велики посао", "Наша жена", "Удри бригу на весеље".

1917 - Сазван је Први сверуски конгрес Совјета.

1917 - Рођен је Ирвинг Пен, амерички фотограф. Био је знаменит је по фотографијама на којима доминира строга једноставност. Радио је портрете славних, модне фотографије, као и различите уметничке фотографије с мотивима од класичне мртве природе до егзотичних крајева планете. Каријеру је започео 40-их као модни фотограф часописа "Вог". Велику славу донели су му портрети Мајлса Дејвиса, Спенсера Трејсија, Џорџије О'Киф и Пабла Пикаса. Једна фотографија за коју је позирала његова супруга манекенка Lisa Fonsagrivs, продата је 2004. за чак 57.000 долара.

1920 - У Лондону је одржана прва седница Друштва народа, претече Уједињених нација, основаног ради очувања мира и колективне безбедности после Првог светског рата.

1930 - Умро је српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије, који је 1921. с Јашом Продановићем основао Републиканску странку и био њен први председник. Претходно је као припадник Самосталне демократске странке више пута био министар просвете и једном Председник владе. Дела: монографија "Живот и рад Вука Стефановића Караџића", стари српски писани споменици "Мирослављево јеванђеље", "Стари српски натписи и записи" (шест књига), стари летописи, дела Вука Караџића, укључујући "Вукову преписку", уџбеници граматике, студије о старим српским штампаријама, о српским храмовима у 15. и 16. веку, о архиепископу Данилу.

1942 - На Конференцији на Тјентишту 38 делегата Црне Горе, Боке и Санџака донело је у Другом светском рату резолуцију у којој је као једини циљ означено истеривање окупатора и истакнуто да је народноослободилачки покрет у Црној Гори, Боки и Санџаку саставни део борбе народа Југославије.

1944 - На Вису је, у Другом светском рату, постигнут споразум југословенске краљевске избегличке владе - која је била под снажним притиском званичног Лондона - и Националног комитета ослобођења Југославије, који су потписали др Иван Шубашић (Председник владе и хрватски бан) и Јосип Броз Тито. Тим документом предвиђено је да нову владу формирају "демократе", некомпромитоване сарадњом с окупатором и изјавама против народноослободилачког покрета. Договорено је и да избегличка влада призна тековине народноослободилачке борбе, а да о облику владавине буде одлучено после ослобођења Југославије.

1946 -Умро је композитор, музиколог, педагог и музички критичар Милоје Милојевић, професор Музичке академије у Београду, један од зачетника музикологије у Србији. Докторат музичких наука стекао је 1925. у Прагу, и био је први Србин с тим звањем. Основао је београдски оркестар "Collegium musicum" којим је и дириговао. Стварао је под утицајем романтизма, импресионизма и експресионизма и инспирисао се народним мотивима. Дела: клавирске композиције "Четири комада", "Мелодије и ритмови са Балкана", хорови "Муха и комарац", "Пир илузија", циклус соло песама "Пред величанством природе", музиколошки списи "Основи музичке уметности", "Студије и чланци".

1958 - Обешен је мађарски државник Имре Нађ, Председник владе Мађарске од 1953. до октобра 1956, кад је у Мађарској избила антикомунистичка побуна. Пошто су совјетске трупе скршиле побуну - за коју је Москва кривила Нађа - осуђен је на смрт као издајник.

1960 - Председник САД Двајт Ајзенхауер морао је да одложи посету Јапану због антиамеричких нереда у тој земљи.

1961 - Руски балетски играч Рудолф Нурејев затражио је азил у Француској док је у Паризу гостовао са ансамблом балета "Киров".

1963 - Рускиња Валентина Терјешкова постала је прва жена космонаут, полетевши у орбиту око Земље космичким бродом "Васток 6". Она је као шести совјетски космонаут облетела Земљу 48 пута и спустила се 19. јуна.

1976 - У Совету, највећем црначком насељу у Јужној Африци, избили су крвави расни нереди у којима је током неколико месеци погинуло најмање 600 црнаца и три белца. Совето је предграђе Јоханесбурга, формирано као насеље за "обојене" индустријске раднике у Јоханесбургу, пошто у време апартхејда они нису смели да станују у самом граду.

1977 - Председник САД Џими Картер и панамски вођа Омар Торихос потписали су уговор којим је предвиђено да Панамски канал буде предат 2000. у власништво Панаме.

1977 - Умро је немачки ракетни инжењер Вернер фон Браун, конструктор нацистичких ракетних пројектила "Фау- 1" и "Фау-2", којима је у Другом светском рату бомбардована Британија. После рата емигрирао је у САД, где је руководио производњом ракетних пројектила "Редстоун" и "Јупитер Ц", којим је 1958. лансиран први амерички вештачки сателит "Експлорер-1".

1979 - Под оптужбом за корупцију, погубљен је генерал Играцијус Куту Ачемпонг, војни управљач Гане од 1972. до 1979.

1992 - САД и Русија постигле су договор о смањивању арсенала далекометних нуклеарних ракета до 2003. за две трећине.

1995 - Савет безбедности УН изгласао је резолуцију о слању у Босну и Херцеговину 12.500 припадника тзв. Снага за брзо реаговање, које су се у августу и септембру 1995. са авијацијом НАТО бориле против Срба у Босни, што је одлучујуће допринело преокрету у грађанском рату.

2001 - После 11 година компликованих радова, окончани су радови на кривом торњу у Пизи, чиме је спасена једна од највећих италијанских туристичких атракција.

2006 - Шефови држава ЕУ на самиту у Бриселу усвојили су Декларацију о Западном Балкану, у којој се наводи да је "мирна и просперитетна Србија, у потпуности интегрисана у европску породицу нација, од кључног значаја за стабилност региона".

2012 - Лидер опозиције у Мјанмару Аунг Сан Су Цхи, у Ослу је, и формално, примила Нобелову награду за мир, која јој је додељена 21 годину раније док се налазила у куцхном притвору у којем је провела виссе од 17 година.

2017 - Умро је Хелмут Кол, бивши канцелар Немачке, архитекта уједињења те земље. Као дугогодишњи челник Хришћанских демократа, на месту председника владе налазио се од 1982. до 1998. године. Сматра се најзаслужнијим за немачко прихватање заједничке европске валуте.