На данашњи дан 1873. рођена српска сликарка Надежда Петровић; 1492. шпански морепловац Кристифор Колумбо открио Америку; 1935. рођен италијански оперски певач Лучано Павароти

На данашњи дан 1873. рођена је српска сликарка Надежда Петровић, професор сликарства и саоснивач "Кола српских сестара" (с Браниславом Нушићем). Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. Њена дела носе снажан, оригиналан израз и изванредно богатство боја. Сачувано је око 200 њених дела, а поједине слике ("Ресник","Аутопортрет", "Нотр Дам", "Булоњска шума") су равне радовима врхунских европских мајстора тог времена. Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликарке, једна музичар, а најмлађи брат Растко писац. Умрла је од тифуса 1915. у ваљевској болници, где је као добровољна болничарка неговала рањене српске војнике.

Данас је субота, 12. октобар 2024. године.

1492 - Шпански морепловац Кристифор Колумбо је открио Америку, искрцавши се на острвце Гванахани - он му је дао име Сан Салвадор - у саставу Бахамских острва, након 33 дана пловидбе Атлантским океаном од Канарских острва.

1518 - Немачки верски реформатор Мартин Лутер, оптужен за јерес, сазвао је скупштину града Аугзбурга и у теолошкој расправи с кардиналом Томазом де Виом, познатим као Кајетан, одбио је настојање врхова римске цркве да одустане од свог учења.

1870 - Умро је амерички генерал Роберт Едвард Ли, командант армије Вирџиније и војске Конфедерације (Југ) у грађанском рату у САД од 1861. до 1865, најспособнији војсковођа тог рата. Предводећи јужњачке трупе, победио је војску Севера у биткама код Ричмонда и Фредериксбурга 1862. и код Чанселорсвила 1863. али је суочен с неупоредиво надмоћнијом армијом Севера морао да капитулира 9. априла 1865.

1897 - У Београд су из Беча пренети посмртни остаци српског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени у порти Саборне цркве.

1918 - "Марш на Дрину" српског композитора Станислава Биничког је први пут одјекнуо улицама Ниша, тек ослобођеног у Првом светском рату. Уз звуке марша победоносно је корачала Дринска дивизија српске војске.

1924 - Умро је француски писац Анатол Франс, члан Француске академије и добитник Нобелове награде за књижевност 1921. Изванредан стилиста, извргавао је оштрој сатири француско друштво у време Треће републике и иступао против милитаризма и шовинизма, разобличавајући корумпираност званичника и штампе, што му је донело назив "бунтовног академика". Дела: збирка песама "Златне песме", романи "Злочин Силвестра Бонара", "Савремена историја", "Црвени крин", "Богови су жедни", "Побуна анђела", "Таида", "Епикуров врт", "Мишљења опата Жерома Коањара", "Острво пингвина", "Печењарница краљице Педок", "Живот у цвећу".

1934 - Малолетни Петар II Карађорђевић је проглашен краљем Југославије, три дана пошто је у Марсељу убијен његов отац Александар I , у атентату који су извели хрватски терористи усташе.

1935 - Рођен је Лучано Павароти, италијански оперски певач. Један је од најзначајнијих тенора 20. века. Рођен у породици музичара, бавио се педагогијом и извесно време радио је као учитељ. Узимао је часове певања од 1956. код Арига Поле и Етора Кампољанија. Каријеру светске оперске звезде је започео 1961. улогом Роберта у опери "Боеми" Ђакома Пучинија. Први јавни наступ ван Италије имао је у Београду. Био је познат и по хуманитарном раду, добитник је посебног признања Високог комесаријата УН за избеглице.

1960 - Током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, Никита Хрушчов совјетски лидер, је у љутњи, скинувши претходно ципелу, лупио њоме по столу више пута.

1964 - У орбиту око Земље је лансиран совјетски васионски брод "Васход 1", прва свемирска летелица с вишечланом посадом.

1968 - Афричка држава Екваторијална Гвинеја, до тада Шпанска Гвинеја, стекла је независност после 190 година шпанске колонијалне управе.

1968 - Предвођена пуковником Омаром Торихосом Ерером, Национална гарда Панаме је оборила председника Арнулфа Аријаса Мадрида.

1969 - Лансиран је совјетски васионски брод "Сојуз 7" с трочланом посадом, који се потом спојио са "Сојузом 6" у којем су се налазила два члана посаде.

1976 - Премијер Кине Хуа Гуофенг је постао шеф владајуће Комунистичке партије.

1978 - У Вашингтону су почели мировни преговори Израела и Египта уз учесће председника САД Џимија Картера.

1983 - Бивши јапански председник владе Какуеи Танака је осуђен на четири године затвора због умешаности у аферу подмићивања "Локид".

1984 - У експлозији бомбе коју су подметнули терористи Ирске републиканске армије у "Гранд хотел" у енглеском граду Брајтон, где је одржавана годишња конференција британских конзервативаца, погинуло је пет особа.

1990 - Исламски терористи на мотоциклима у Каиру су из заседе убили председника египатске скупштине Рифата Махџуба и тројицу његових телохранитеља.

1992 - У Каиру је погинуло више од 550 особа у земљотресу чији је епицентар био недалеко од великих пирамида у Гизи.

1996 - Умро је француски тенисер Рене Лакост, оснивач компаније за производњу спортске опреме с препознатљивим "крокодилчићем" као заштитним знаком, последњи од француска "четири мускетира" који су доминирали светским тенисом двадесетих година 20. века.

1999 - Генерал Первез Мушараф је војним ударом оборио владу пакистанског председника владе Наваза Шарифа, распустио скупштину Пакистана и завео ванредно стање.

2006 - Турски писац Орхан Памук добио је Нобелову награду за књижевност.

2011 - Европски комесар за проширење Штефан Филе препоручио је да се Србији додели статус кандидата за чланство у ЕУ.

2013 - Преминуо је Јован Ристић, тв редитељ, аутор бројних емисија, филмова, ТВ серија и позоришних представа. Рођен је 1939. у Београду, где је завршио гиманзију а потом и Факултет драмских уметности. Режирао је око 2.500 ТВ емисија, два филма, педесетак позоришних представа, спотове и бројне манифестације. Режирао је: "Седморицу младих", ТВ серије "Концерт за луди млади свет", "Дивље године", емисије "Повратак џезу", квиз "Мало ја, мало ти", био је аутор "Недељног поподнева".

2019 - Елиуд Кипчоге, олимпијски шампион и светски рекордер из Кеније, постао је први атлетичар који је истрчао маратон за мање од два сата. Кипчоге је претрчао стазу око бечког парка Пратер за један сат, 59 минута и 40 секунди. Атлетска федерација је међутим објавила да неће признати рекорд, пошто се није догодио у отвореној конкуренцији.

(РТВ)