На данашњи дан 1894. умро у Војислав Илић; 1944. почело искрцавање савезничких снага код Анција у Италији; 1993. хрватске снаге напале Србе у зонама под заштитом УН

 На данашњи дан, догодило се:

1440. Рођен је Иван ИИИ Васиљевић, велики кнез московски, а „свих Руса“ од 1462. пошто је ујединио велики број кнежевина. Ослободио је делове земље од Монгола, ојачао централну власт, а 1497. издао први руски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе с византијском принцезом Зое, сматрао се наследником Источноримског царства. У његово време се појавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у којем би Москва била „Трећи Рим“.

1517. Војска турског султана Селима И потукла је у бици код Рајданије близу Каира, мемелучке снаге и седам дана потом ушла у Каиро, прикључивши Египат Отоманском царству.

1729. Рођен је немачки писац, критичар и теоретичар уметности Готхолд Ефраим Лесинг (Готтхолд Епхраим Лессинг), један од најзначајнијих поборника европског просветитељства. Аутор је прве немачке градјанске драме „Мис Сара Сампсон“ (1755), а делом „Лаокон или о границама сликарства и песништва“ поставио је темеље модерној естетици.

1771. Шпанија је уступила Фокландска острва Великој Британији.

1775. Рођен је француски физичар и математичар Андре Мари Ампер (Марие Ампере), оснивач електродинамике. Засновао је теорију магнетизма у нераздвојивој вези с електрицитетом и проучио узајамно дејство електричних струја. По њему је добила назив јединица за мерење јачине електричне струје.

1788. Рођен је енглески писац Џорџ Гордон Бајрон (Георге, Бyрон), најистакнутији песник романтизма и једна од најпопуларнијих личности свога времена. Књижевну славу стекао је романтичним епом „Чајлд Херолд“ (1812), а потом и поемом „Дон Жуан“ и поетским драмама „Манфред“ и „Каин“. Умро је од маларије 1824. у Грчкој, где је помагао ослободилачку борбу против Отоманског царства.

1808. Португалски краљ Жоао ВИ (Јоао) побегао је пред Наполеоновим трупама, заједно с породицом, у Бразил и преместио двор из Лисабона у Рио де Жанеиро.

1840. Први британски досељеници стигли су на Нови Зеланд.

1863. У делу Пољске који је на основу одлуке Бечког конгреса 1814-15. прикључен Русији, избио је устанак под водјством „странке црвених“ Јарослава Домбровског (Јарослаw Даброwски). Устанак је угушен после неколико месеци, а Пољска је 1864. постала руска губернија.

1894. Умро је песник Војислав Илић, који се сматра оснивачем модерне српске лирике и творцем веристичког израза. Значајно је утицао на српску поезију пред крај 19. века („Ја ништа више не верујем“, „Зимска идила“, „Јесен“, „Тамара“).

1901. Умрла је британска краљица Викторија (Вицториа). Током њене дугогодишње владавине од 1837, која је обележила епоху („Викторијанско доба“), Британска империја је била на врхунцу привредне и политичке моћи.

1905. Царске трупе пуцале су у Петрограду на демонстранте, углавном раднике, који су у маршу кренули на царски Зимски дворац, захтевајући демократске слободе, крај рата с Јапаном и успостављање уставотворне скупштине. У „крвавој недељи“, како је касније назван тај дан, убијено је најмање 500, а рањено више хиљада људи.

1917. Умро је архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. века. Био је 30 година главни пројектант Министарства градјевина и пројектовао многа значајна здања у Београду: Скупштина Југославије, хотел „Москва“, Официрски дом, зграда Протокола.

1941. Италијанске снаге су у Другом светском рату капитулирале у Тобруку пред британском Осмом армијом после 11 дана опсаде.

1944. Почело је искрцавање савезничких снага код Анција у Италији у Другом светском рату.

1973. У удесу јорданског „Боинга 707“ с муслиманским ходочасницима на повратку из Меке, који се у пламену срушио на аеродрому у нигеријском граду Кано, погинуло је 176 људи.

1973. Умро је бивши председник САД Линдон Бејнз Џонсон (Лyндон Баинес Јохнсон). Потпредседник од 1960. за време мандата Џона Кенедија (Јохн Кеннедy), постао је председник када је Кенеди убијен у Даласу 1963, а поново је изабран 1964. Током његовог мандата дошло је до ескалације рата у Вијетнаму, што је у свету и у САД изазвало оштре критике његове политике.

1980. Совјетски дисидент, физичар Андреј Сахаров, добитник Нобелове награде за мир 1975, ухапшен је, одузете су му почасти и протеран је из Москве у Горки.

1993. Након годину дана релативног мира, поново се распламсао рат у Хрватској када су хрватске снаге напале крајишке Србе у зонама под заштитом УН. Председник тзв. Републике Српске Крајине Горан Хаџић прогласио је ратно стање и затражио помоћ СР Југославије, а у Србији је почела присилна мобилизација српских избеглица из Хрватске. Паравојне формације Жељка Ражнатовића Аркана и капетана Драгана из Србије стигле су на хрватско ратиште.

1995. У самоубилачкој бомбашкој акцији палестинског терористе у Израелу, погинуло је 19 и рањено око 60 људи, медју којима већи број израелских војника који су на станици чекали аутобус.

2001. СР Југославија је добила статус специјалног госта у Савету Европе, као знак подршке демократским променама по збацивању Слободана Милошевића с власти октобра 2000.

2002. Босна и Херцеговина постала је пуноправна чланица Парламентарне скупштине Савета Европе.

2002. На дводневној медјународној донаторској конференцији за обнову Авганистана одржаној у Токију обећана је помоћ од 4,5 милијарде долара.

2004. Васељенски патријарх Вартоломеј, духовни вођа православне цркве, посетио је Кубу, где је отворио прву православну цркву, изграђену од револуције 1959. године.

2004. Умро је Били Меј, амерички музички аранжер, који је током шест деценија каријере аранжирао песме Френка (Франк) Синатре и Нета (Нат) Кинга Кола. Писао је и музику за џез певаче од Еле Фицџералд (Елла Фитзгералд) и Аните О’Деј до Луиса Армстронга и Бинга Крозбија (Кросбy).

2009. Умро Звонимир Скерл, диригент, пијаниста, тромбониста, композитор и аранжер, диригент Биг Бенда оркестра РТС-а.

2010. Владика нишки Иринеј изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.

2010. Преминула је британска глумица Џин Симонс (Јеанс Симмонс), звезда која је играла Офелију уз Лоренса Оливијеа као Хамлета, певала у мјузиклу са Марлоном Брандом и глумила уз Грегора Пека, Пола Њумена и Кирка Дагласа.

2012. На референдуму о приступању Хрватске Европској унији, градјани Хрватске и хрватска дијаспора изјаснили су се двотрећинском већином за улазак у ЕУ, предвидјен за 1. јул 2013. године.

2016. Сабор Хрватске подржао је већином гласова владу премијера Тихомира Орешковића, након више од два месеца од парламентарних избора.

2020. Скупштина Грчке именовала је Катерину Сакеларопулу (Сакелларопоулоу) као прву председницу у историји те државе.

2024. Србија, Северна Македонија и Албанија потписале су протоколе о слободном приступу тржишту рада у те три земље у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“.

(Бета)