На данашњи дан 1904. умро Антон Павлович Чехов; 1942. после тридесетак дана огорчених борби Немачке и Хрватске јединице заузеле планину Козара; 1606. рођен Харменс ван Рајн Рембрант

 НОВИ САД - На данашњи дан 1904. године умро је руски писац Антон Павлович Чехов, чији стил се одликује једноставношћу, изванредним даром запажања и специфичном атмосфером, блиском импресионистичком поступку. Позоришту је отворио нове путеве и сам је створио нови драмски облик "лирску драму". Извршио је огроман утицај на светску литературу, посебно драму. Дела: драме "Галеб", "Три сестре", "Ујка Вања", "Вишњик", новеле и приповетке "Човек у футроли", "Архијереј", "Кућа на спрат", "Душица", "Три године", "Огрозд", "Павиљон број 6", "Степа", "Сељаци", "Чиновникова смрт", "У ували", збирке хуморески "Мелпоменине бајке", "Шарене приче".

1099 - Крсташи су у Првом крсташком рату заузели Јерусалим.

1291 - Умро је Рудолф I, оснивач династије Хабзбург. Владао је од 1273. до смрти 1291. У бици на Моравском пољу 1278. победио је чешког краља Отакара II Пшемисла и од њега је преотео Аустрију, Крањску и Штајерску које су, са касније припојеном Корушком, постале језгро наследних хабзбуршких земаља, чиме је ударен темељ Хабзбуршке монархије (Аустрије).

1410 - Војска пољског краља Владислава II Јагела, уз помоћ чешких плаћеника, до ногу је потукла немачке тевтонске витезове у бици код Таненберга.

1606 - Рођен је холандски сликар Харменс ван Рајн Рембрант, један од највећих у историји сликарства. Урадио је око 650 уљаних слика, око 300 гравира и око 2.000 цртежа, укључујући ремек дела као што су "Ноћна стража", "Изгубљени син", "Час анатомије доктора Тулпа", "Христос као баштован", "Добри Самарићанин", "Ходочасници у Емаусу", "Сукнари", "Витсавеј", "Јаков благосиља унуке", "Венера и Купидон", "Вереници", "Флора", "Данаја", "Старица", "Јеврејска невеста", "Породични портрет", "Предео с ветрењачом", више од 60 аутопортрета, портрете своје жене Саскије фан Ојленбурх, сина Тита, пријатеља Јана Сикса.

1663 - Рођен је је српски поморац и математичар Марко Мартиновић. Родом је био из Пераста у Боки Которској. Постао је руски кнез, стручњак за хидроградњу и бродоградњу. Као наставник Поморске академије у Венецији подучавао је и младиће из Русије примљене на молбу цара Петра Великог. У родном месту је руководио једном од најстаријих поморских школа на Јадрану. Аутор је једне расправе о градњи бродова, која је била посвећена Мартиновићевом ученику Дмитрију Галицину.

1869 - Француз Иполит Меж Мурис патентирао је маргарин.

1881 - Краљ Милан Обреновић (тада кнез) је сребрним будаком ударио темељ Српским државним железницама. Овај догађај збио се поред моста на Мокролушкој речици у близини тадашњег Топчидерског пута - недалеко од данашње "Газеле". Тиме су започети радови на железничкој мрежи тадашње Србије. Први свечани воз на релацији Београд-Ниш прошао је 4.септембра 1884. Најстарија пруга на територији данашње Србије пуштена је у саобраћај 20. августа 1854. и повезивала је Белу Цркву с делом Баната који је данас у Румунији.

1918 - Немачки генерал Ерих Лудендорф наредио је свеопшту офанзиву, чиме је почела друга битка на Марни у Првом светском рату. Био је то последњи покушај Немачке да надвлада савезничке снаге на западном фронту, али је 4. августа 1918. окончан поразом немачке армије, као и у бици на Марни од 6. до 9. септембра 1914.

1929 - Умро је аустријски писац Хуго фон Хофманстал. Сарађивао је с Рихардом Штраусом, за чије је композиције писао либрета. Дела: драме "Тицијанова смрт", "Луда и смрт", "Мало светско позорје", "Бела лепеза", "Електра", "Едип и Сфинга", "Човек", "Салцбуршко велико светско позорје", "Кула", "Ћудљив господин", либрета "Каваљер с ружом","Аријадна на Наксу", "Жена без сенке", приповетка "Бајка 672.ноћи", есеј "Писмо лорда Чендоса".

1937 - Пуштен је у експлоатацију канал Москва-Волга дуг 128 километара, дубок 5,5 а широк 85 метара.

1942 - После тридесетак дана огорчених борби Немачке и Хрватске јединице су заузеле планину Козара у северозападној Босни, на којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збег са око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 немачких, хрватских усташких и домобранских војника. Спаљена су сва српска села, побијен велики део становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерано је у концентрационе логоре, махом у Јасеновац.

1945 - Италија је у Другом светском рату формално објавила рат доскорашњем савезнику Јапану.

1958 - Америчке снаге су се искрцале у Либану и интервенисале на захтев председника Камија Шамуна, омогућивши му да се поново кандидује за шефа државе.

1968 - Путнички авиони "Аерофота" и "Пан Америкена" почели су редовно да лете на линији Москва-Њујорк, што су били први директни летови између Совјетског Савеза и САД.

1974 - На Кипру су официри из Грчке и припадници кипарске Националне гарде, на подстицај војне владе Грчке, у државном удару оборили председника, архиепископа Макариоса ИИИ, који је успео да изађе из опкољене председничке палате и привремено напусти Кипар. Удар је изазвао велику међународну напетост и заоштрио односе Грчке и Турске, што је Анкара искористила да већ 20. јула 1974. под изговором "заштите" турске заједнице на том медитеранском острву, искрца трупе које су окупирале трећину Кипра.

1975 - Совјетски и амерички васионски бродови "Сојуз 19" и "Аполо 18" лансирани су у орбиту око Земље с намером да се споје у свемиру.

1983 - У нападу јерменских терориста на просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому "Орли", шест лица је погинуло.

1987 - Тајван је после 38 година укинуо ванредно стање да би уследили вишепартијски избори.

1995 - Војска Шри Ланке окончала је највећу офанзиву од 1987. против тамилских побуњеника, током које је погинуло око 300 особа.

1996 - Приликом пада холандског војног теретног авиона у ваздухопловној бази у Ајндховену погинуле су 32 особе.

1997 - Италијански модни креатор Ђани Версаће, један од најутицајнијих модних креатора крајем 20. века, убијен је у Мајами Бичу на Флориди, САД.

1999 - Снаге Јужне Кореје потопиле су севернокорејску топовњачу и оштетиле неколико других ратних бродова, у првом поморском сукобу у Жутом мору од окончања Корејског рата 1953.

2006 - "Твитер" је почео с радом као јавна друштвена мрежа. Тог дана на "Твитеру" су остављене 224 поруке. Један од оснивача "Твитера" Џек Дорси послао је прве поруке 21. марта 2006. а овај сервис је постао доступан јавности непуна четири месеца доцније. Инжењери "Твитера" на петогодишњицу тврдили су да свакодневно испоручују по 350 милијарди порука.

2007 - У нападима побуњеника, укључујући бомбаша самоубицу, на северозападу Пакистана погинуло је најмање 40 особа а 30 је повређено. Мета напада били су грађани који су се због тестирања и регрутовања за полицију окупили у граду Дера Исмаил Кан.

2008 - Председник Српске народне странке (СНС) у Црној Гори, Андрија Мандић упутио је протестно писмо Милу Ђукановићу због више случајева кршења уставних, грађанских и националних права Срба у Црној Гори од стране званичних представника власти.

2008 - Представници Међународног комитета Црвеног крста обелоданили су да се на простору бивше Југославије, као последица ратних сукоба у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији од 1992. до 2000. још увек води као нестало 17.188 особа.

2009 - Европска комисија усвојила је препоруку да Србији од почетка 2010. буду укинуте визе за путовања у земље ЕУ. 2014 - У несрећи у московском метроу, недалеко од станице Славјански Булевар, 24 особе су погинуле а 271 је повређена, пошто је воз искочио из шина.

2016 - У Турској је покушан државни удар. Пучисти су заузели низ институција, блокирали оба главна моста на Босфору у Истанбулу, и издали саопштење да су преузели власт у земљи. Покушај пуча је на крају пропао, а подаци о броју жртава се разликују. Погинуло је до 350 особа а 2.185 је повређено. Уследио је жесток обрачун с војском и другима који су окарактерисани као наклоњени пучистима. Ухапсено је 15.846 особа, од чега 10.012 војних лица, а чак 48.222 особе су отпуштене из дрзаве службе. Више десетина медија је затворено.

2019 - Председник Француске Емануел Макрон, допутовао је у дводневну званичну посету Србији. Била је то прва посета председника Француске Београду након 18 година. Окупљенима поред споменика захвалности Француској, на Калемегдану, председник Макрон обратио се дугим говором на српском језику. Посета је осим политичке димензије, и подсећања на негдашње блиске односе две земље, била посвећена и економској сарадњи.

2021 - У Немачкој су се догодиле разорне поплаве. Најобилније падавине током последњих стотину година на западу те земље довеле су до 196 смртних случајева. Била је то најсмртоноснија природна катастрофа у Немачкој од поплава Северног мора 1962. године. Разорне поплаве, током десетак дана, изазвале су 243 смртна случаја у више европских земаља, највише у Немачкој и Белгији.

(Танјуг)