Na današnji dan 1904. umro Anton Pavlovič Čehov; 1942. posle tridesetak dana ogorčenih borbi Nemačke i Hrvatske jedinice zauzele planinu Kozara; 1606. rođen Harmens van Rajn Rembrant

 NOVI SAD - Na današnji dan 1904. godine umro je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, čiji stil se odlikuje jednostavnošću, izvanrednim darom zapažanja i specifičnom atmosferom, bliskom impresionističkom postupku. Pozorištu je otvorio nove puteve i sam je stvorio novi dramski oblik "lirsku dramu". Izvršio je ogroman uticaj na svetsku literaturu, posebno dramu. Dela: drame "Galeb", "Tri sestre", "Ujka Vanja", "Višnjik", novele i pripovetke "Čovek u futroli", "Arhijerej", "Kuća na sprat", "Dušica", "Tri godine", "Ogrozd", "Paviljon broj 6", "Stepa", "Seljaci", "Činovnikova smrt", "U uvali", zbirke humoreski "Melpomenine bajke", "Šarene priče".

1099 - Krstaši su u Prvom krstaškom ratu zauzeli Jerusalim.

1291 - Umro je Rudolf I, osnivač dinastije Habzburg. Vladao je od 1273. do smrti 1291. U bici na Moravskom polju 1278. pobedio je češkog kralja Otakara II Pšemisla i od njega je preoteo Austriju, Kranjsku i Štajersku koje su, sa kasnije pripojenom Koruškom, postale jezgro naslednih habzburških zemalja, čime je udaren temelj Habzburške monarhije (Austrije).

1410 - Vojska poljskog kralja Vladislava II Jagela, uz pomoć čeških plaćenika, do nogu je potukla nemačke tevtonske vitezove u bici kod Tanenberga.

1606 - Rođen je holandski slikar Harmens van Rajn Rembrant, jedan od najvećih u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa", "Hristos kao baštovan", "Dobri Samarićanin", "Hodočasnici u Emausu", "Suknari", "Vitsavej", "Jakov blagosilja unuke", "Venera i Kupidon", "Verenici", "Flora", "Danaja", "Starica", "Jevrejska nevesta", "Porodični portret", "Predeo s vetrenjačom", više od 60 autoportreta, portrete svoje žene Saskije fan Ojlenburh, sina Tita, prijatelja Jana Siksa.

1663 - Rođen je je srpski pomorac i matematičar Marko Martinović. Rodom je bio iz Perasta u Boki Kotorskoj. Postao je ruski knez, stručnjak za hidrogradnju i brodogradnju. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji podučavao je i mladiće iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom mestu je rukovodio jednom od najstarijih pomorskih škola na Jadranu. Autor je jedne rasprave o gradnji brodova, koja je bila posvećena Martinovićevom učeniku Dmitriju Galicinu.

1869 - Francuz Ipolit Mež Muris patentirao je margarin.

1881 - Kralj Milan Obrenović (tada knez) je srebrnim budakom udario temelj Srpskim državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se pored mosta na Mokroluškoj rečici u blizini tadašnjeg Topčiderskog puta - nedaleko od današnje "Gazele". Time su započeti radovi na železničkoj mreži tadašnje Srbije. Prvi svečani voz na relaciji Beograd-Niš prošao je 4.septembra 1884. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u saobraćaj 20. avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu s delom Banata koji je danas u Rumuniji.

1918 - Nemački general Erih Ludendorf naredio je sveopštu ofanzivu, čime je počela druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. Bio je to poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu, ali je 4. avgusta 1918. okončan porazom nemačke armije, kao i u bici na Marni od 6. do 9. septembra 1914.

1929 - Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal. Sarađivao je s Rihardom Štrausom, za čije je kompozicije pisao libreta. Dela: drame "Ticijanova smrt", "Luda i smrt", "Malo svetsko pozorje", "Bela lepeza", "Elektra", "Edip i Sfinga", "Čovek", "Salcburško veliko svetsko pozorje", "Kula", "Ćudljiv gospodin", libreta "Kavaljer s ružom","Arijadna na Naksu", "Žena bez senke", pripovetka "Bajka 672.noći", esej "Pismo lorda Čendosa".

1937 - Pušten je u eksploataciju kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a širok 85 metara.

1942 - Posle tridesetak dana ogorčenih borbi Nemačke i Hrvatske jedinice su zauzele planinu Kozara u severozapadnoj Bosni, na kojoj je 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda branilo zbeg sa oko 80.000 srpskih civila pred ofanzivom 40.000 nemačkih, hrvatskih ustaških i domobranskih vojnika. Spaljena su sva srpska sela, pobijen veliki deo stanovništva, uključujući 540 ranjenika, a oko 60.000 civila oterano je u koncentracione logore, mahom u Jasenovac.

1945 - Italija je u Drugom svetskom ratu formalno objavila rat doskorašnjem savezniku Japanu.

1958 - Američke snage su se iskrcale u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države.

1968 - Putnički avioni "Aerofota" i "Pan Amerikena" počeli su redovno da lete na liniji Moskva-Njujork, što su bili prvi direktni letovi između Sovjetskog Saveza i SAD.

1974 - Na Kipru su oficiri iz Grčke i pripadnici kiparske Nacionalne garde, na podsticaj vojne vlade Grčke, u državnom udaru oborili predsednika, arhiepiskopa Makariosa III, koji je uspeo da izađe iz opkoljene predsedničke palate i privremeno napusti Kipar. Udar je izazvao veliku međunarodnu napetost i zaoštrio odnose Grčke i Turske, što je Ankara iskoristila da već 20. jula 1974. pod izgovorom "zaštite" turske zajednice na tom mediteranskom ostrvu, iskrca trupe koje su okupirale trećinu Kipra.

1975 - Sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" lansirani su u orbitu oko Zemlje s namerom da se spoje u svemiru.

1983 - U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu "Orli", šest lica je poginulo.

1987 - Tajvan je posle 38 godina ukinuo vanredno stanje da bi usledili višepartijski izbori.

1995 - Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo oko 300 osoba.

1996 - Prilikom pada holandskog vojnog teretnog aviona u vazduhoplovnoj bazi u Ajndhovenu poginule su 32 osobe.

1997 - Italijanski modni kreator Đani Versaće, jedan od najuticajnijih modnih kreatora krajem 20. veka, ubijen je u Majami Biču na Floridi, SAD.

1999 - Snage Južne Koreje potopile su severnokorejsku topovnjaču i oštetile nekoliko drugih ratnih brodova, u prvom pomorskom sukobu u Žutom moru od okončanja Korejskog rata 1953.

2006 - "Tviter" je počeo s radom kao javna društvena mreža. Tog dana na "Tviteru" su ostavljene 224 poruke. Jedan od osnivača "Tvitera" DŽek Dorsi poslao je prve poruke 21. marta 2006. a ovaj servis je postao dostupan javnosti nepuna četiri meseca docnije. Inženjeri "Tvitera" na petogodišnjicu tvrdili su da svakodnevno isporučuju po 350 milijardi poruka.

2007 - U napadima pobunjenika, uključujući bombaša samoubicu, na severozapadu Pakistana poginulo je najmanje 40 osoba a 30 je povređeno. Meta napada bili su građani koji su se zbog testiranja i regrutovanja za policiju okupili u gradu Dera Ismail Kan.

2008 - Predsednik Srpske narodne stranke (SNS) u Crnoj Gori, Andrija Mandić uputio je protestno pismo Milu Đukanoviću zbog više slučajeva kršenja ustavnih, građanskih i nacionalnih prava Srba u Crnoj Gori od strane zvaničnih predstavnika vlasti.

2008 - Predstavnici Međunarodnog komiteta Crvenog krsta obelodanili su da se na prostoru bivše Jugoslavije, kao posledica ratnih sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji od 1992. do 2000. još uvek vodi kao nestalo 17.188 osoba.

2009 - Evropska komisija usvojila je preporuku da Srbiji od početka 2010. budu ukinute vize za putovanja u zemlje EU. 2014 - U nesreći u moskovskom metrou, nedaleko od stanice Slavjanski Bulevar, 24 osobe su poginule a 271 je povređena, pošto je voz iskočio iz šina.

2016 - U Turskoj je pokušan državni udar. Pučisti su zauzeli niz institucija, blokirali oba glavna mosta na Bosforu u Istanbulu, i izdali saopštenje da su preuzeli vlast u zemlji. Pokušaj puča je na kraju propao, a podaci o broju žrtava se razlikuju. Poginulo je do 350 osoba a 2.185 je povređeno. Usledio je žestok obračun s vojskom i drugima koji su okarakterisani kao naklonjeni pučistima. Uhapseno je 15.846 osoba, od čega 10.012 vojnih lica, a čak 48.222 osobe su otpuštene iz drzave službe. Više desetina medija je zatvoreno.

2019 - Predsednik Francuske Emanuel Makron, doputovao je u dvodnevnu zvaničnu posetu Srbiji. Bila je to prva poseta predsednika Francuske Beogradu nakon 18 godina. Okupljenima pored spomenika zahvalnosti Francuskoj, na Kalemegdanu, predsednik Makron obratio se dugim govorom na srpskom jeziku. Poseta je osim političke dimenzije, i podsećanja na negdašnje bliske odnose dve zemlje, bila posvećena i ekonomskoj saradnji.

2021 - U Nemačkoj su se dogodile razorne poplave. Najobilnije padavine tokom poslednjih stotinu godina na zapadu te zemlje dovele su do 196 smrtnih slučajeva. Bila je to najsmrtonosnija prirodna katastrofa u Nemačkoj od poplava Severnog mora 1962. godine. Razorne poplave, tokom desetak dana, izazvale su 243 smrtna slučaja u više evropskih zemalja, najviše u Nemačkoj i Belgiji.

(Tanjug)