недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Народна банка Србије: Спољни дуг смањен на 25,7 милијарди евра
Хроника

Народна банка Србије: Спољни дуг смањен на 25,7 милијарди евра

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 13. децембар 2013.

Спољни дуг Србије је у трећем тромесечју ове године смањен за 385,9 милиона евра, и на крају септембра је износио 25,7 милијарди евра, објавила је Народна банка Србије.

Смањење спољног дуга забележено је упркос нето спољном задужењу земље од 59,1 милион евра, пре свега због јачања евра у односу на остале валуте заступљене у структури дуга.

Притом, нето спољном задужењу земље у посматраном периоду допринели су јавни сектор и предузећа, док се нето раздуживање банака према иностранству наставило.

Учешће спољног дуга у процењеном бруто домаћем производу (БДП) је смањено у односу на претходно тромесечје за 3,5 процентних поена, на 80,3 одсто.

Учешће спољног дуга у извозу робе и услуга, увећаног за дознаке из иностранства, смањено је за 12,5 процентних поена, на 152,3 одсто, што је у границама одрживости према критеријуму Светске банке.

Валутна структура укупног спољног дуга није значајно измењена у односу на претходно тромесечје. Учешће евра у укупном спољном дугу износи 70,8 одсто, долара 21,3 одсто, специјалних права вучења 5,2 одсто, швајцарског франка два одсто и осталих валута 0,7 одсто.

Спољни дуг јавног сектора смањен је током трећег тромесечја за 128,2 милиона евра, на 12,8 милијарди евра.

Његово учешће у укупном спољном дугу повећано је за 0,3 процентна поена, на 49,8 одсто, док је учешће у процењеном БДП-у смањено за 1,5 процентни поен, на 39,9 одсто.

Иако је у посматраном периоду нето задужење јавног сектора износило 97,7 милиона евра, највећим делом услед коришћења кредита Владе Руске Федерације за подршку буџету, до смањења дуга пре свега је дошло услед негативне валутне промене и редовне отплате дуга НБС према ММФ-у.

Спољни дуг државе, чије је учешће у јавном спољном дугу доминантно са 80,2 одсто, повећан је током трећег тромесечја за 101,2 милиона евра, на 10,3 милијарде евра.

Спољни дуг приватног сектора смањен је током трећег тромесечја за 257,7 милиона евра, на 12,9 милијарди евра.

Највећа нето задужења по основу дугорочних кредита забележена су у прерађивачкој индустрији, рударству и грађевинарству, док су највећа нето раздужења забележена у банкарском сектору, сектору информисања и комуникација, саобраћају и складиштењу и трговини на велико и мало.

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер