Nebojša Spaić: Lekcija koja nam je nedostajala

Ovo je lekcija koja nam je trebala. Rumunsko zatezanje, koje je u poslednjem trenutku dramatizovalo proces dobijanja statusa kandidata, dobra je vest.

Shvatili smo, pre svega, da bez obzira na snagu velikih zemalja, poput Nemačke, čiji je stav na kraju prevladao, i male članice ipak imaju svoje mesto, uticaj i značaj u EU. Druga pouka je o tome šta su to evropski standardi i koliko zemlje članice EU polažu na ono što mi smatramo sitnicama, poput vlaškog pitanja, koje je bilo povod rumunskom otporu. Naučili su ovom prilikom Boris Tadić lično i njegova ekipa još i da ne treba prerano i preterano seiriti nad dobrim vestima, dok se ne potvrde i dok je poslovični zec još u šumi.

Egzaltacija zbog kandidature, pogotovo tokom uzbudljive rumunske završnice, dodatno iritira jer odluka EU nema nikakav praktičan značaj. Tek će datum za početak pregovora nešto značiti – Makedonija ga čeka od 2005, a i kad se to dogodi, godine su još potrebne do članstva. No, značaj dobijanja kandidature i nije u praktičnom, nego simboličnom. Još jednom je potvrđena volja i Srbije i Evrope da budu zajedno. A svaki put kada se to uradi, Srbija sama sebe obaveže na novi i novi nivo civilizacijskih standarda koje Evropa podrazumeva, istovremeno se time udaljujući od onih suprotnih, necivilizacijskih, koji su kod nas i dalje prisutni na svakom koraku.

Vest o Kosovu još je bolja. Naravno, ne zato što bi ona bila potvrda politike „i Evropa i Kosovo“, jer to i nije, već zato što je dogovoreno nešto što je normalno, samo po sebi dobro, nešto što može pozitivno da utiče na odnose Beograda i Prištine. Formalno priznanje odloženo je do daljeg, ali praktično Srbija i Kosovo će sve više moći da sarađuju kao dobri susedi. Što i jesu – susedi, a ne dobri, naravno.

Samohvalisanje vlasti koje ide do neukusa razumljivo je uoči izbora, čije raspisivanje je najavljeno paralelno sa dobrim vestima. Sve zajedno, pojačalo je predizbornu galamu, buku koja zaglušuje realne probleme – pad dinara, skok nezaposlenosti, nova državna zaduživanja, rasipničko trošenje državnog novca, sve goru privredu, pad izvoza... Gde god da je zec, šuma je, izgleda, na ražnju.

(Nin, 1. 3. 2012)