Немачки Велт: Банкрот и нова драхма

Берлин - Европљани ће учинити све да спрече банкротство Грчке, чак и ако њена влада не успе да приволи посланике да прихвате мере штедње, пише данас немачки Велт.

Многи економисти сматрају да би неликвидност Грчке повукла низбрдо и европску и немачку привреду, па лист прогнозира шта би се могло десити уколико посланици грчког парламента у уторак не подрже владин програм штедње.

„Око поноћи парламент одбија да подржи најновији програм штедње владе премијера Јоргоса Папандреуа. У том тренутку је јасно да премијер мора да поднесе оставку и да нема ништа од нових кредита ЕУ и ММФ. Земља се сматра платежно неспособном, иако званично још није прогласила банкрот”, описао је Велт потенцијални сценарио. „Последице државног банкрота биле би тако драматичне да их је у овом тренутку још немогуће сагледати”, изјавио је професор политичке економије Хенрик Ендерлајн.

После владиног пораза у парламенту предстоји неконтролисани државни банкрот, а само неколико минута после гласања отвара се берза у Токију. У тренутку када берзе сазнају за лошу вест из Атине почиње бекство од свега што има везе са Грчком.

Убрзо долази до драстичног пада курсева на свим берзама. Банке, осигуравајућа друштва, фондови, сви који су имали било какве послове са Грцима, ођедном имају статус парија.

У року од неколико часова долази до неликвидности на финансијским тржиштима. Нико више не склапа никакве послове, јер не зна да ли је друга страна платежно способна и да ли ће се придржавати уговора.

Неповерење је све веће и инвеститори страхују да би Португал, можда чак и Шпанија такође могли да дођу у ситуацију као Грчка. Све већи број банака увучен је у вртлог дужничке кризе.

То је сценарио до кога не мора да дође и који можда није ни вероватан. Међутим, таква могућност ни у ком случају није искључена.

Ако 155 Папандреуових социјалиста у парламенту не подрже председника странке и премијера приликом гласања у уторак увече и ако опозиција на челу са Антонисом Самарасом, упркос свим притисцима из ЕУ, гласа против мера штедње – онда прети катастрофа…

Грчка би поново увела драхму у односу 1:1 према евру и најавила да ће преговарати са повериоцима о репрограмирању дугова. Већ првог дана нова драхма изгубила би до 70 процената вредности.

Спремност Грчке да врати само половину дугова више не игра никакву улогу – пошто су државне обвезнице издате у еврима брдо дугова било би веће него икада.

Владе еврозоне морале би да спасавају заједничку валуту и да спрече другу велику рецесију у року од три године.

(Политика)