Njujork tajms: Republikanci guraju Baraka Obamu u rat

Sve češće trzavice Sjedinjenih Država i Irana politička su pretnja za američkog predsednika Baraka Obamu u kampanji za predsedničke izbore, jer bi mogle da ugroze njegovu reputaciju „čvrstog lidera“. Iako je Obama u novogodišnjoj noći potpisao zakon o uvođenju sankcija iranskim izvoznicima nafte predviđa se da će posledice takve odluke doći do izražaja u junu, u jeku kampanje, kada će morati da odluči da li će SAD preduzeti mere protiv zemalja koje nastave da kupuju „crno zlato“ od Teherana, navodi Njujork tajms.

Posle snažnog lobiranja Bele kuće, koja se navodno protivila pooštravanju sankcija koje su do sada predstavljale glavni način za ubeđivanje režima iranskog predsednika Mahmuda Ahmadinežada da odustane od nuklearnog programa, Kongres je pristao da izmeni zakon. Na taj način Obami je data mogućnost da odloži primenu kaznenih mera ukoliko zaključi da će biti ugroženo snabdevanje naftom na globalnom nivou. Ali, mekši pristup prema Iranu nesumnjivo bi izazvao nezadovoljstvo dela Obaminih pristalica koji bi ga optužili za nedoslednost.

Takav scenario išao bi naruku republikanskim kandidatima za šefa države, u najvećoj meri Mitu Romniju, koji su zapretili da će primeniti vojnu silu da bi sprečili Teheran da napravi atomsku bombu. Republikanci takođe kritikuju predsednika SAD da se ne trudi da spreči Iran da se pridruži grupi država koje imaju nuklearno naoružanje. „Ukoliko ponovo izaberete Obamu, Iran će imati nuklearno oružje, što se neće dogoditi ako ja postanem predsednik“, poručio je Romni na skupu u Južnoj Karolini. Obamina administracija smatra da ne bi trebalo pokretati vojnu akciju protiv Teherana i negirala je umešanost u nedavno ubistvo iranskog nuklearnog stručnjaka. Mada zvaničnici iz Vašingtona ocenjuju da ekonomske mere protiv Ahmadinežadovog režima već daju rezultate, budući da Japan i Južna Koreja tragaju za novim snabdevačima naftom, stručnjaci naglašavaju da nije lako uticati na svetsko tržište.

- Obračun sa jednim od vodećih izvoznika nafte bez ugrožavanja celokupnog protoka tog energenta veoma je složen poduhvat i smatram da ne postoji sličan primer u istoriji - ocenio je za Njujork tajms Danijel Jergin, energetski stručnjak. Oči mnogih su uprte u Kinu, jednog od najvećeg uvoznika iranske nafte, ali dominira mišljenje da su male šanse da Peking promeniti ponašanje. Američki ekonomista Stiven DŽosk smatra da je Kina zavisna od uvoza tog energenta i da će održati status kvo. Indija, koja takođe uvozi velike količine nafte iz Irana, verovatno će slediti primer Kine, iako ima prijateljske veze sa SAD. Teheran je apelovao na arapske susede da ne podižu proizvodnju nafte u slučaju da Evropska unija pooštri sankcije protiv Irana.

- Naši arapski susedi ne treba da sarađuju sa takvim avanturistima i smatramo da to ne bi bilo prijateljsko ponašanje - izjavio je iranski zvaničnik Muhamed Ali Katibi. Portparol Ministarstva inostranih poslova Irana Ramin Mehmanparast rekao je juče da evropske države nisu spremne da započnu ozbiljne razgovore o nametanju novih sankcija Iranu. On je upozorio EU da ne prati slepo politiku Vašingtona i poručio da SAD gledaju na Uniju kao na rivala koga žele da „sklone sa scene“.

(Danas)