Њујорк тајмс: Републиканци гурају Барака Обаму у рат

Све чешће трзавице Сједињених Држава и Ирана политичка су претња за америчког председника Барака Обаму у кампањи за председничке изборе, јер би могле да угрозе његову репутацију „чврстог лидера“. Иако је Обама у новогодишњој ноћи потписао закон о увођењу санкција иранским извозницима нафте предвиђа се да ће последице такве одлуке доћи до изражаја у јуну, у јеку кампање, када ће морати да одлучи да ли ће САД предузети мере против земаља које наставе да купују „црно злато“ од Техерана, наводи Њујорк тајмс.

После снажног лобирања Беле куће, која се наводно противила пооштравању санкција које су до сада представљале главни начин за убеђивање режима иранског председника Махмуда Ахмадинежада да одустане од нуклеарног програма, Конгрес је пристао да измени закон. На тај начин Обами је дата могућност да одложи примену казнених мера уколико закључи да ће бити угрожено снабдевање нафтом на глобалном нивоу. Али, мекши приступ према Ирану несумњиво би изазвао незадовољство дела Обаминих присталица који би га оптужили за недоследност.

Такав сценарио ишао би наруку републиканским кандидатима за шефа државе, у највећој мери Миту Ромнију, који су запретили да ће применити војну силу да би спречили Техеран да направи атомску бомбу. Републиканци такође критикују председника САД да се не труди да спречи Иран да се придружи групи држава које имају нуклеарно наоружање. „Уколико поново изаберете Обаму, Иран ће имати нуклеарно оружје, што се неће догодити ако ја постанем председник“, поручио је Ромни на скупу у Јужној Каролини. Обамина администрација сматра да не би требало покретати војну акцију против Техерана и негирала је умешаност у недавно убиство иранског нуклеарног стручњака. Мада званичници из Вашингтона оцењују да економске мере против Ахмадинежадовог режима већ дају резултате, будући да Јапан и Јужна Кореја трагају за новим снабдевачима нафтом, стручњаци наглашавају да није лако утицати на светско тржиште.

- Обрачун са једним од водећих извозника нафте без угрожавања целокупног протока тог енергента веома је сложен подухват и сматрам да не постоји сличан пример у историји - оценио је за Њујорк тајмс Данијел Јергин, енергетски стручњак. Очи многих су упрте у Кину, једног од највећег увозника иранске нафте, али доминира мишљење да су мале шансе да Пекинг променити понашање. Амерички економиста Стивен Џоск сматра да је Кина зависна од увоза тог енергента и да ће одржати статус кво. Индија, која такође увози велике количине нафте из Ирана, вероватно ће следити пример Кине, иако има пријатељске везе са САД. Техеран је апеловао на арапске суседе да не подижу производњу нафте у случају да Европска унија пооштри санкције против Ирана.

- Наши арапски суседи не треба да сарађују са таквим авантуристима и сматрамо да то не би било пријатељско понашање - изјавио је ирански званичник Мухамед Али Катиби. Портпарол Министарства иностраних послова Ирана Рамин Мехманпараст рекао је јуче да европске државе нису спремне да започну озбиљне разговоре о наметању нових санкција Ирану. Он је упозорио ЕУ да не прати слепо политику Вашингтона и поручио да САД гледају на Унију као на ривала кога желе да „склоне са сцене“.

(Данас)