четвртак, 03. април 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > "Њујорк тајмс": Улога припадника војске САД у планирању и спровођењу војних операција у Украјини много је значајнија него што се до сада веровало
Хроника

"Њујорк тајмс": Улога припадника војске САД у планирању и спровођењу војних операција у Украјини много је значајнија него што се до сада веровало

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. април 2025.

 Улога припадника америчке војске у планирању и спровођењу војних операција у Украјини много је значајнија него што се до сада веровало, пише „Њујорк тајмс“ и прецизира да иза најважнијих удара украјинских оружаних снага против Русије стоје амерички обавештајци.

У Визбадену је почетком 2022. године основан штаб за интеракцију и заједничко деловање Украјине и САД. Американци су били укључени у планирање и давање координата, а украјинске оружане снаге су изводиле ударе.

Свако јутро, америчко и украјинско војно особље идентификовало је мете за ударе — руске борбене јединице, војну опрему и инфраструктуру.

Американци су заједно са коалиционим обавештајцима прегледали сателитске снимке, радио емисије и пресретнуте комуникације како би утврдили локације руских трупа. Тада оперативна група преноси координате циљева Украјинцима, који су потом извршили ударе на њих.

Међутим, средином 2023. дошло је до размимоилажења: Зеленски је подржао идеју генерала Сирског да се нападне Бахмут, док су Американци инсистирали на ударима у правцу Мелитопоља.

После вишемесечних припрема кренула је контраофанзива али уместо продора до Азовског мора, дошло је до малог напредовања и заузимања неколико села.

Бајден је схватио да је план пропао и почео је да укида ограничења. САД су дозволиле ударе на руску територију, стварајући „оперативну зону“ до 80 километара дубине.

У августу 2024. године украјинске оружане снаге покренуле су операцију Курск без дозволе САД, кршећи услове „оперативне зоне“.

С друге стране, у јесен 2024. године почела је руска офанзива на Покровск. САД су тражиле да се смање старосна граница за регрутовање у украјинским оружаним снагама, али је Зеленски то одбио.

„Истраживање новинара „Њујорк тајмса” показује да је Америка била много више уплетена у војни сукоб него што се мислило”, наводи се у чланку. Новинари тврде да је ово партнерство било „основа украјинских војних операција“.

Лист наводи низ података о ударима украјинских оружаних снага на положаје руских трупа, укључујући командна места. Такође се наводи да су Украјинци извршили нападе користећи беспилотне морнаричке чамце, користећи обавештајне податке ЦИА.

Поред тога, наводи се да је команда Оружаних снага Украјине сазнала за локацију крстарице „Москва“ од Американаца, иако нису координирали своје акције са Вашингтоном.

Пентагон је раније демантовао извештај Си-Ен-Ен-а да је америчка страна украјинској војсци пренела обавештајне податке о локацији руског брода.

Руско Министарство одбране није потврдило да су Оружане снаге Украјине напале ракетну крстарицу Москва. Министарство одбране Русије је саопштило да је у ноћи 14. априла 2022. године на крстарици Москва избио пожар који је довео до детонације муниције.

(Политика)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер