Ноам Чомски: Политика ширења територије Израела, уз подршку САД, узрок је сукоба са Палестинцима и садашњег рата у појасу Газе

Амерички мислилац јервејског порекла, професор Ноам Чомски (94), изјавио је да су хронична политика ширења Израела који је јако скренуо удесно и подршка САД тој држави узрок сукоба с Палестинцима, те и садашњег рата у појасу Газе.

У широко пренетом недавном снимку изјаве за страницу „Фрее Wиллл Либрарy“ на „Јутјубу“ Чомски је подсетио да су се „кључним проблемом између Израела и Палестинаца“ пре 120 година бавиле водеће личности јеврејске заједнице, ствараоци савременог хебрејског језика и културе.

Навео је да је тада мислилац Ахад Ха’ам (псеудоним Ашера Звија Хирша Гинсберга 1856-1927), поосле посете Палестини рекао да „то није земља без људи, људи су тамо насељени и не желе инвазију“ – досељавање Јевреја.

Ха’ам је зато предложио „Ционизам културе“ – да Јевреји у Палестини успоставе центар културе који би оживео њихову дијаспору широм света, да оживе и јеврејску културу и језик и тако створе „нову цивилизацију“, навео је Чомски.

Џава Израел је настала 1948, а односи САД са Израелом су били пријатељски, али сасвим уобичајени, не посебни. Војна подршка Израелу је долазила из Француске, а САД га нису подржавале.

Тако је било све до Трећег арапско-израелског рата 1967, када је Израел освојио Појас Газе, Западну обалу, Голанску висораван, тиме је почео „потпуно нов период“ – „скоро тренутно су се односи САД с Израелом радикално променили… и САД од тада имају тамо одлучујућу улогу“, навео је Чомски.

Тада је „Израел учинио огромну улогу САД уништивши секуларни арапски национализам“, рекао је Чомски и навео да од тада ;“САД дозвољаваљу све што Израел ради“ и стављају вето у Савету безбедности УН на резолуције које позивају на окончање израелске илегалне окупације арапских територија.

Подсетио је да су САД 1945. године преузеле од Велике Британије ;доминантну улогу на Блиском истоку и да је Велика Британија „била склона да радикални ислам, супротстављен секуларном национализму подржава из једног доброг разлога: Британци нису могли да контролишу секуларни национализам, а радикални ислам је то могао“.

Чомски је рекао да су САД преузеле тај став и да је Израел од 1967. уништио секуларни национализам, подржао радикални ислам и „почео љубавну везу са САД којима је то био огрман поклон“.

Израел је тада почео програм свог систематског ширења на окупиране територије „с основним циљем да преузме све вредно што је тамо нашао и да протера палестинско становништво, а да опколи и игнорише оно становништво које не може да протера“, рекао је Чомски и указао да су „САД подржавале Израел на сваком кораку“ те политике.

Пошто је анектирао Голанску висораван, Јерусалим, Западну обалу и Појас Газе кршећи наређења Савета безбедности УН и због тога „скоро постао међународни парија“, Израел је почетком 1970-их „имао избор између свог ширења и безбедности, а одабрао је ширење уз помоћ САД“.

Тако је у Савету безбедности УН ветом САД тада одбачен предлог резолуције с позивом на решење израелско-палестинског сукоба које подразумева две државе с међусобно међународно признатом границом, уз признавање права обеју држава да постоје у миру и безбедности.

Чомски сматра да је то у великој мери поставило сцену за све што се дешавало од тада и што се дешава сада.

Рекао је да су он и други још 1967. предвиђали, јер је то било очигледно, да ће, ако Израел настави окупацију, она „постати све строжа, бруталнија“.

Тада је „у самом Израелу је једна од најпоштованијих личности, скоро традиционални јеврејски мудрац, професор Јешајаху Лејбовиц (1903-1994) рекао да ће Израел, ако настави окупацију, постати ‘земља Јеврејо-нациста’ „, подсетио је Чомски.

„То се и догодило јер је динамика тог процеса прилично директна: ако је ваша чизма на нечијем врату, морате наћи начин да то оправдате, а то утиче и на вас“, објаснио је он.

Израел је, рекао је Чомски, „веома сренуо удесно и постао једна од врло мало земаља у којима су млади људи реакционарнији од својих родитеља, екстреминији су националисти од родитеља који памте старе дане када је друштво било социјалдемократско и слободоумно, али такво друштво је до сада скоро нестало“ у Израелу.

Садашња влада Изрела је „религијско-националистичка“ и има „обилну подршку јавности“, рекао је Чомски и навео да је утицајни иИзраелски лист „Харец“ недавно по томе упоредио Турску и Израел у којима је „већина религиозно-националистичка што је супротност демократије“, и додао да је тако и у Ирану.

„То може да нам се не свиђа, али такав свет неће нестати“, закључио је Чомски и поновио да је и даље кључно питање оно које је пре 120 година констатовао мислилац Ахад Ха’ам: да Палестина ни тада није била земља без људи, и да они не желе насељавање Јевреја.

(Бета)