Nova ekonomija: Paviljoni za EXPO biće srušeni posle izložbe, upotrebna dozvola tokom manifestacije – nepotrebna

 „Ekspo je moj san, moj život, ispunjenje svega onoga za šta smo se borili sve ove godine i kad ćemo moći da podvučemo crtu i kažemo ‘to je ono što smo uradili'“, rekao je predsednik Srbije Aelksandar Vučić u jednom od obraćanja javnosti. Taj san je, sudeći po do sada uloženom novcu i vremenu – skup. O samoj organizaciji izložbe se ne zna mnogo, jer je sve i dalje „u procesu“. Tako je u procesu i prijavljivanje učesnika za izložbu. Svaka od zemalja učesnica imaće svoj paviljon u Beogradu, ali isti ti paviljoni će, nakon završetka izložbe biti srušeni.

Koliko će koštati izgradnja paviljona i dalje se ne zna. Kako su za Novu ekonomiju naveli iz preduzeća Expo 2027 Beograd, na izložbi se očekuje oko 120 različitih zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija.

Svaka od zemalja imaće svoj paviljon, ali se konačan broj paviljona ne zna, jer se ne zna ni koliko zemalja će se prijaviti za učešće.

„Kategorije učesnika EXPO izložbe su jasno definisane od strane Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) i upravo podrazumevaju zemlje kao zvanične učesnike, kompanije i međunarodne organizacije i paviljone u delu ‘najboljih praksi’. Najveći broj paviljona će biti rezervisan za zemlje članice, a manji za međunarodne organizacije i kompanije“, naveli su iz tog preduzeća.

Na pitanje ko gradi paviljone, iz preduzeća Expo 2027 Beograd rekli su da ih grade zemlje učesnice u saradnji sa organizatorom izložbe.

Učesnici naime, imaju apsolutnu slobodu u definisanju svojih paviljona i u smislu sadržaja i u smislu svega ostalog oko funkcionisanja paviljona.

„Sastavni deo procesa koji učesnici moraju da prođu je slanje koncepta dizajna i arhitekture paviljona, što očekujemo da se završi početkom sledeće godine“, navodi se u odgovoru Novoj ekonomiji.

Ova priča ne bi bila tako neobična, da se u jednom od dokumenata koji je u vezi sa izmenom Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027, nalazi i podatak da će paviljoni za učesnike nakon što budu iskorišćeni za potrebe izložbe, biti i srušeni.

Na njihovom mestu biće izgrađeni objekti „koji će biti trajnog karaktera i za koje će biti potrebno pribaviti rešenje o upotrebnoj dozvoli u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja“.

Kakve će zgrade biti tu sagrađene ne znamo, jer plan koji država ima nakon Expa nemamo.

Tematski paviljoni 1,73 milijardi, rokovi kratki

Tematski paviljoni „Igra(j) za čovečanstvo“ i „Moć igre“ do sada su koštali državu samo za idejno rešenje, razradu i produkciju sadržaja ukupno blizu 1,73 milijardi dinara.

Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo Belgrade 2027, poznatiji kao leks specijalis za EXPO, nedavno je izmenjen i takav usvojen od strane Vlade Srbije.

U analizi zakona navodi se, da je utvrđeno da, „s obzirom na rokove koji su određeni za samu realizaciju izložbe, rešenja postojećeg zakona nisu najcelishodnija u kontekstu blagovremene realizacije tih obaveza, naročito u domenu izgradnje objekata i infrastrukture“.

To znači, da se izgradnja svega što je potrebno za realizaciju izložbe „mora ubrzati“, odnosno da su rokovi kratki, a vremena sve manje.

Tako je odlučeno da se zakon izmeni, pa se u njemu sada nalazi stavka prema kojoj se objekti koji budu izgrađeni mogu pustiti u rad kada se izda pozitivan izveštaj Komisije za tehnički pregled.

Taj izveštaj treba da sadrži pozitivnu ocenu o ispunjenosti uslova za privremeno korišćenje tj. puštanje u rad objekata koji ispunjavaju osnovne zahteve propisane zakonom.

Kako se objašnjava u analizi efekata, pojavila se potreba za uvođenjem efikasnijeg režima „ishodovanja“ neophodnih dozvola i druge potrebne dokumentacije kako bi svi objekti i infrastruktura bili izgrađeni pre početka održavanja međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027, „a imajući u vidu da je reč o specifičnom načinu građenja objekata koji su po svojoj funkciji različiti“.

„Ovi objekti se privremeno puštaju u rad i koriste u trajanju od dvadeset četiri meseca, počev od dana izdavanja pozitivnog izveštaja Komisije za tehnički pregled, a investitor je dužan da u tom vremenskom periodu pribavi upotrebnu dozvolu„, navodi se u dokumentu.

Dakle, svi objekti koji budu bili izgrađeni imaće samo dozvolu za privremeno puštanje u rad, a onda investitor ima rok od 24 meseca, odnosno dve godine, da pribavi i upotrebnu dozvolu.

Naime, kako se ističe u samom dokumentu, ovo rešenje se razlikuje od rešenja u zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja, zato što su ovi objekti o kojima se govori zapravo paviljoni za učesnike izložbe koji su privremenog karaktera, što znači da će po završetku izložbe biti uklonjeni.

Do početka održavanja same izložbe ima tačno 27 meseci, jer izložba u Beogradu počinje 15. maja 2027. godine i traje do 15. avgusta te godine.

Postavlja se pitanje, da li će svi ovi objekti uopšte imati upotrebnu dozvolu, ako investitor ima rok od 24 meseca da je nabavi, nakon što Komisija za tehnički pregled izda pozitivan izveštaj i pusti objekte u rad.

RERI ukazao na nedostatke izmena leks specijalisa

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu ( RERI) nedavno je  ukazao na nedostatke izmena Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027, kojima se ukida obaveza pribavljanja ključnih saglasnosti i odobrenja kojima se garantuje bezbednost korišćenja objekata i njihovog uticaja na životnu sredinu.

Kako su naveli iz RERI-ja pri izradi predloga zakona nije bilo omogućeno učešće javnosti, iako se izmenama suspenduje primena ključnih mehanizama koji obezbeđuju sigurnost građevina, zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, kao i očuvanje kulturne baštine.

O izmenama zakona, napominje RERI, građani nisu informisani na bilo koji način.

„Izmene i dopune posebnog zakona za realizaciju EXPO-a Vlada obrazlaže time da je ‘utvrđeno da rešenja postojećeg zakona nisu najcelishodnija u kontekstu blagovremene realizacije obaveza u domenu izgradnje objekata’. Ne postoji adekvatno obrazloženje ni za šesnaestu izmenu Zakona o planiranju i izgradnji“, napominje RERI.

U tom pogledu, RERI posebno upozorava na ukidanje obaveze pribavljanja upotrebne dozvole pre puštanja u rad objekta, ukidanje obaveze pribavljanja saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i njeno naknadno pribavljanje u fazi izdavanja upotrebne dozvole (ukoliko je bude), kao i na to da se isključuje pribavljanje mišljenja o potrebi izrade studije zaštite nepokretnih kulturnih dobara u slučaju realizacije projekata od nacionalnog značaja.

Naime, izdavanje upotrebne dozvole predstavlja potvrdu nadležnog organa da su ispunjeni svi uslovi da se određeni objekat može smatrati bezbednim i podobnim za upotrebu.

„Ukoliko niko od nadležnih organa ne proverava tehničku dokumentaciju i ne garantuje da je objekat podoban za upotrebu, niko ne preuzima odgovornost ukoliko se ispostavi da objekat nije bezbedan. Imajući u vidu da se tokom tri meseca trajanja izložbe očekuje 3,5 miliona poseta, bezbednost objekata dodatno dobija na značaju„, naveli su iz RERI-ja.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koju je investitor izradio sama po sebi ne znači ništa bez saglasnosti organa nadležnog za poslove životne sredine, koju je neophodno pribaviti pre podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole, napominju iz organizacije.

„Procena uticaja je obesmišljena u svakom drugom slučaju jer je naknadno pribavljanje saglasnosti besmisleno kada je objekat već izgrađen„, dodaju.

Iz organizacije smatraju da se isključivanjem obaveze izrade studije zaštite nepokretnog kulturnog dobra, za sve planske akte koji se odnose na realizaciju projekata od nacionalnog značaja dovodi u pitanje očuvanje integriteta, autentičnosti i vrednosti kulturnih dobara usled promena u urbanom prostoru ili okolini sa kojom predstavlja jedinstvenu celinu.

Napominju i da efikasno i kvalitetno utvrđivanje i sprovođenje mera tehničke zaštite mora biti imperativ „u trenutku kada relaizacija projekata ‘od nacionalnog značaja’ preti nestanku kompleksa poput Beogradskog Sajma, Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu, dela Beogradske tvrđave, Stare Šećerane i brojnih drugih“.

(Nova ekonomija)