Нова.рс: Орбан није Путинов, већ Сијев човек у Европи - Мађарска постаје фабрика за кинеска електрична возила

 Претходних недеља омиљена тема домаћих и међународних медија била је европска турнеја кинеског председника Си Ђинпинга. Док су домаћи медији већински били фокусирани на Србију, а светски на питање будућих трговинских односа Запада и Кине у Сијевој посети Паризу, посета Мађарској остала је у великој мери у сенци. У другим околностима ова посета би била веома важно питање, јер са тренутним тенденцијама у односима Пекинга и Будимпеште, делује да ће повезивање две стране бити веома дубинско. Док Брисел разматра нове високе увозне царине на кинеске електричне аутомобиле, соларне панеле и батерије, Италија излази из кинеског програма „Појас и пут“, Будимпешта иде у супротном смеру. Ова централноевропска држава је на прагу да постане велика кинеска фабрика електричних возила унутар Европске уније за тржиште ЕУ.

Све је почело пре око десет година, када је влада Виктора Орбана питање батерија за ова возила ставила на високо место и кренула да отвара врата за овај вид инвестиција. Обзиром на то да се ради о погонима који захтевају солидну површину земље и доступне воде, у питању је морала да буде стратешка одлука да се у том смеру дефинитивно иде. Различите светске компаније из ове области одлучиле су се за Мађарску као своју дестинацију за гигафрабике и развојне центре, те су широм територије ове државе кренули да се развијају страни погони из ове гране индустрије. Обзиром да је реч о држави која је традиционално била везана за немачке ланце снабдевања у аутоиндустрији, ова блага адаптација у односу на нове трендове није била велика промена.

У ову државу у претходним годинама дошли су корејски гигант „СК Инноватион“ са преко три милијарде долара инвестиција у производњи батерија у два града, „Самсунг“ са својим развојним центром, као и немачки „БМW“. Међутим, ову жељу Мађарске да постане европски гигант за производњу батерија за електрична возила као највећу прилику видела је и Кина. Лоши односи Будимпеште и Брисела, као и регулације које охрабрују овај вид инвестиција, наметнули су Пекингу владу Виктора Орбана као најбољег савезника унутар Европске уније. Највећи произвођач батерија за електрична возила на свету, кинески „ЦАТЛ“ најавио је инвестицију од око седам милијарди долара у своју гигафабрику у граду Дебрецину. У питању је највећа страна инвестиција у историји Мађарске, што наравно привлачи пажњу и традиционалног партнера, Немачке. Уз огромни „ЦАТЛ“, мање инвестиције у истој области најавиле су и кинеска „Суновда“ и „ЕВЕ Поwер“. Са овим капацитетима, Мађарска ће се ускоро попети на сам врх Европе по производњи батерија, а већ данас оне чине 10 одсто извоза ове земље.

Логичан наставак ових кинеских инвестиција у производњу литијумских батерија било је и покретање производног погона за сама електрична возила. Највећи кинески, а уједно и светски, произвођач електричних возила – „БYД“, најавио је у фебруару да ће у Сегедину за три године отворити своју фабрику возила за европско тржиште. „БYД“ је нагласио да ц́е фабрика бити први производни погон за путничка возила у Европи који ц́е изградити кинеска ауто компанија. „БYД“ тек треба да закаже церемонију постављања темеља, која се може интерпретирати и као један вид показивања ината Немачкој у којој постоји страх да би кинеска возила по дампинг ценама могла да одвуку немачке купце од немачких модела, који такође обарају своје цене.

Кинески гигант зато покушава да проширује свој асортиман производа за уносно европско тржиште. За сада су за ЕУ то још увек возила из увоза и могу бити предмет виших царина, али је евидентан кинески план да производни погон у Мађарској служи да се заобиђу заштитне мере. „БYД“ свакако тренутно има око 250 филијала у 19 европских земаља и нуди шест електричних модела, због којих и „Стелантис“, „Фолксваген“ и „Тесла“ спремају лансирање својих јефтинијих модела са ценом око 20. 000 евра, који би са државним субвенцијама купцима били значајно јефтинији.

Кинеска возила у Европу тренутно долазе специјализованим танкерима и још увек су рањива, а европске државе ће све мање бити отворене да буду домаћини конкурентских кинеских инвестиција. У том смислу, политичка улога Мађарске ће за Кину стратешки расти значајно више него што је то улога других европских држава. Важан елемент за Пекинг је то што је Мађарска покренула и железнички пројекат као део иницијативе „Појас и пут“, да би повезала ову земљу са луком Пиреј у Грчкој под контролом Кине, као улазном тачком за кинеску робу у Централну и Источну Европу.

Из тог разлога, Орбана би све мање требало посматрати као проруског, већ као прокинеског лидера. Док је руски утицај у Мађарској већински везан за енергетику, кинески утицај је заступљен у много значајнијим гранама привреде и у инфраструктури. Требало би узети у обзир податак да око пет одсто бруто домаћег производа Мађарске чине аутомобили и повезана индустрија делова, док када се ради о извозу, у питању је чак удео од око 20 одсто. Делује да је идеја Будимпеште да ти бројеви наставе да расту и аутоиндустрија остане кичма мађарске привреде, али да у њеном уделу све мању улогу има Немачка, а све већу Кина.

Кроз такву промену, Орбанова власт би имала више снаге да се одупре политичким притисцима који долазе из Брисела и Берлина, јер би имала нижи степен зависности од других ЕУ чланица. Међутим, чак и уз жељу и театралне иницијативе Орбана, ни то неће бити лак и брз процес. У 2022. преко 75 одсто извоза Мађарске завршило је у ЕУ,УК и САД, док је два одсто завршило у Кини и 0,9 одсто у Русији. Мађарска тешко може функционисати без ЕУ тржишта, а питање да ли би и Пекингу била занимљива држава за инвестиције да није део ове организације и не нуди приступ ЕУ тржишту. У том смислу, кинеска производња електричних возила и батерија помераће са једне стране Мађарску од ЕУ ка Кини, али ће је парадоксално и везивати за ЕУ, јер ће кинеска возила и батерије из Мађарске такође завршавати већински на ЕУ тржишту. У том смислу, Будимпешта као најважнији кинески партнер и њена будућа гигафабрика електричних возила унутар Уније, ни као таква неће моћи да побегне од Уније, упркос жељама тамошњих власти.

(Нова.рс)