Obeleženo 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

Beograd -- Društvo za istinu o NOB i avnojevskoj Jugoslaviji i Savez antifašista Srbije obeležili su 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a.

Danas se navršava 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, BIH, na kojem su , u jeku Drugog svetskog rata, 1943. godine, predstavnici naroda iz svih krajeva tada okupirane i podeljene Jugoslavije doneli odluku o obnavljanju jugoslovenske države kao federalne republike.

U Jajcu počeo dvodnevni naučni skup "Drugo zasedanje AVNOJ-a i državnost zemalja naslednica SFRJ 1943-2013".

U okviru Dana AVNOJ-a (Antifašističko Veće Narodnog Oslobođenja Jugoslavije), koji će trajati do nedelje, održaće se i promocije knjiga, a centralna svečanost je sutra, u subotu.

Od završetka Drugog svetskog rata 1945. godine, 29. novembar, Dan Republike, bio je najveći praznik Jugoslavije.

Mediji u BiH ne posvećuju veliku pažnju ovom datumu. Neki ga nazivaju "praznikom zemlje koja više ne postoji", a drugi povodom 29. novembra samo šturo izveštavaju o istorijskim činjenicama.

Bivši predsednik Predsedništva SFRJ Raif Dizdarević rekao je danas za tursku agenciju Anadolija da bi "bila bi iluzija misliti da se može obnoviti zajednička država".

"Moguće je postojanje i razvoj tog procesa prvo u bilateralnoj saradnji, a drugo u saradnji balkanskih zemalja o onim pitanjima u kojima imaju zajedničke interese. Tu će igrati određenu ulogu perspektiva ulaska svih balkanskih zemalja u Evropsku uniju (EU). Mada i tu ne treba imati iluziju da je to proces koji će se brzo odvijati i brzo donositi plodove", kazao je Dizdarević.

Dodao je da treba doći do dogovora da zemlje Balkana, u sklopu EU, unaprede međusobnu saradnju, pre svega privrednu.

Društvo za istinu o NOB i avnojevskoj Jugoslaviji i Savez antifašista Srbije obeležili su 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a.

Sa skupa je upućen predlog državama naslednicama SFRJ da se obnove i reafirmišu tri savezna praznika kojima su slavljeni zajednička borba, pobeda i višedecenijski život u jednoj zemlji.

Oni su u saopštenju poručili da su ti praznici 4. jul - Dan ustanka naroda Jugoslavije, 9. maj - Dan pobede i 29. novembar - Dan Republike) nasilno i ishitreno ukinuti u ratovima devedesetih godina "na štetu svih naroda zajedno i svakog posebno".

Podsećajući na značaj koji je u istoriji južnoslovenskih naroda imalo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, predsednik Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji pesnik Goran Babić rekao je da potomcima "moramo objasniti razloge i uzroke propasti ovdašnje levice i to moramo obaviti beskompromisno i samokritično", ali i "pronaći odgovore na pitanja današnje epohe".

Predsednik Saveza antifašista Srbije Aleksandar Kraus rekao je da, iako nema više zemlje u "kojoj su mnogi od nas proveli veći i najlepši deo života, ta zemlja kao da je, na neki svoj, poseban način, i dalje, vrlo živa".

"Kao deo jugoslovenske državne zajednice, Srbija je značajno doprinela ostvarenju mnogih ciljeva AVNOJ-a i NOB-a", rekao je Kraus i dodao da smo danas svedoci da se mnogi od ciljeva antifašističke borbe ne ostvaruju, a da se istovremeno obnavljaju i mnogi postupci koji po svemu podsećaju na naci-fašizam.

Obrazlažući predlog o vraćanju značajnih datuma iz prošlosti zajedničke države u kalendar državnih praznika, penzionisani general Svetozar Oro rekao je da članovi antifašističkih društava dižu svoj glas i zahtevaju da se "trajno i odlučno iskorenjuje i iskorijeni bratoubilaštvo i da se trajno reafirmiše i afirmiše bratstvo i jedinstvo".

Svečanosti u Muzeju "25. maj" prisustvovali su i većnik AVNOJ-a Ljubo Babić, penzionisani general Petar Matić, preživeli borci NOR-a i njihovi potomci, predstavnici Udruženja španskih boraca, članovi porodice Josipa Broza Tita, predstavnici SUBNOR-a i drugi.

(B92-Beta-Tanjug)

Beograd -- Danas se navršava 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu (BiH), na kome su u Drugom svetskom ratu udareni temelji nove, socijalističke Jugoslavije.

29. novembar slavljen je gotovo šest decenija kao državni praznik SFRJ, a zvanično je ukinut posle više od deset godina od raspada te zajednice - novembra 2002.

Taj datum je ušao u istoriju 29. novembra 1943. godine, kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu, na kome je doneta odluka o federalnom ustrojstvu Jugoslavije, a kraljevskoj vladi zabranjen povratak u zemlju.

AVNOJ je tada proglašen za vrhovno zakonodavno i izvršno državno telo, koje je donelo istorijske odluke o uređenju Jugoslavije. Tim odlukama ustavnog karaktera izgrađeni su vrhovni državni organi nove Jugoslavije, pa je zbog toga taj datum zapisan kao dan stvaranja nove Jugoslavije.

AVNOJ je odlučio i da se nova Jugoslavija izgradi na demokratskom principu kao državna zajednica ravnopravnih naroda. Josip Broz Tito, generalni sekretar Komunističke partije Jugoslavije i vrhovni komandant Narodno-oslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije proglašen je za maršala Jugoslavije.

Posle završetka rata, od 1945. godine, 29. novembar se slavio kao dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ.

Prema tadašnjem Zakonu o državnim praznicima proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a. Đaci prvaci su dobijali crvene pionirske marame, deljena su razna ordenja.

Poslednji put ovaj praznik obeležen je u Srbiji 2001, jer ga je Savezna skupština zvanično ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Do 1997. godine 29. novembar je slavljen kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Ta zamena nastala je kao izraz kritike da je SRJ nastavila da obeležava praznik nepostojeće države - federacije šest republika - koja se raspala 1991.

U ranijem periodu, Srbija je, inače, predstavljala svojevrstan presedan u obeležavanju praznika, koji su morali da nestanu posle raspada jugoslovenske države i zajednice sa Crnom Gorom.

Kao dan državnosti SRJ uveden je 27. april, kada je 1992. godine, proglašen ustav nove države, poznat kao "žabljački".

Društvo za istinu o Narodno-oslobodilačkoj borbu i Jugoslaviji i Savez antifašista Srbije tu godišnjicu obeležiće svečanom akademijom u Muzeju istorije Jugoslavije (25. maj) u 11 sati.

Godišnjicu zasedanja AVNOJ-a predstavnici Pokreta za evropsku kulturnu saradnju obeležiće polaganjem venaca na grob nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita u Kući cveća u 11.20.

Taj pokret je saopštio da će obeležavanje 29. novembra ove godine imati i regionalni karakter, jer će akciju podržati i predstavnici pokreta koji deluju u Makedoniji i Bosne i Hercegovine.

Povodom 70 godina od zasedanja AVNOJ-a, u Jajcu će biti organizovan dvodnevni naučni skup na temu "Drugo zasedanje AVNOJ-a i državnost

zemalja naslednica SFRJ 1943-2013". U okviru Dana AVNOJ-a, koji će trajati do nedelje, biće održane i promocije knjiga, a centralna svečanost zakazana je za subotu.

(B92-Beta)

Dan Republike – praznik koji su svi nekada rado slavili

Na današnji dan pre 70 godina u Jajcu predstavnici partizanskog pokreta proglasili su federalno uređenje Jugoslavije.

Proslava u Jajcu 2012. godine

Titova Jugoslavija odavno ne postoji, Dan Republike se više ne slavi, ali, da se ne lažemo, mnogi pamte te neradne dane i odlaske kod rodbine na selo, stavljanje pionirskih marama oko vrata, spremanje ruske salate i pečenja. Taj 29. novembar, nepostojeći praznik nepostojeće države, praznuje se samo u sećanjima, a kod jugonostalgičarske sorte, biće svečano posebno danas, kada je istinski jubilej – 70 godina od dana AVNOJ-a.  

Dan Republike bio je centralni praznik, obeležavajući godišnjicu Drugog zasedanjaAVNOJ-a, kada su u bosanskom gradiću Jajcu predstavnici partizanskog pokreta proglasili federalno uređenje Jugoslavije. Ustavotvorna skupština FNRJ formirana je takođe – 29. novembra 1945. godine.

Posle raspada Jugoslavije, ovaj praznik se obeležavao samo u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

– Iako je to praznik nepostojeće države, kada se probudim 29. novembra, ja ga se itekako sećam, mada nemam nikakav ideološki odnos prema njemu. Za razliku od aktuelnog Dana državnosti, za koji znam samo da je neradni dan – kaže etnolog i glavni i odgovorni urednik Trećeg programa RadioBeograda Predrag Šarčević, pojašnjavajući kako je veoma interesantno da je Dan Republike bio jedan od centralnih partijskih praznika bez posebnih ideoloških rituala, za razliku od proslava, recimo, Prvog maja.

– Za praznik rada ili Dan pobede, nekoliko puta su održavane vojne parade, čime je demonstrirana moć režima. Ali Dan Republike se vremenom pretvarao u istinski, narodni praznik. Oni koji nisu slavili slavu, pored Nove godine, slavili su 29. novembar. Rođaci iz grada odlazili su kod rodbine u selo, i obrnuto. To je bilo doba kolektivnih seoba naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Postoji još jedna simpatična činjenica – bio je to i kolektivni dan za svinjokolj i porodična okupljanja – kaže Šarčevićnaglašavajući odsustvo ideološkog pritiska i nametanje formalnih obrazaca za proslavu Dana Republike.

On objašnjava da i danas u jugonostalgičarskoj mitologiji Dan Republike postoji kao jedan od centralnih stubova bivše države.

– Kako je 29. novembar bio neraskidivo povezan sa Jajcem, ispričano je mnogo viceva na račun imena tog lepog grada, ali su te šale bile bez zluradosti, što je ovaj praznik još više odvajalo od ostalih revolucionarnih svetkovina i približilo ga građanima. Mada je i 1. maj imao veliku prazničnu „popularnost”, jer pada u vreme kada se obeležava prolećno doba, tako je 29. novembar bio važan, jer je padao u slavsko vreme, što sada veoma dobro vidimo i osećamo – napominje Šarčević.

A. Apostolovski

(Politika)

Veterani obeležili 29. novembar

JAGODINA – Delegacije SUBNOR-a šest opstina Pomoravskog okruga, sa gostima iz Kragujevca, Kruševca, Lapova i Varvarina, danas su u Jagodini brojnim manifestacijama obeležili nekadašnji praznik - 29. novembar, Dan Republike.

Svečanost je počela tribinom o osnivaču socijalističkog pokreta u Srbiji i na Balkanu Svetozaru Markoviću, o čijim idejama i republikanstvu uopšte, je govorio direktor Istorijskog arhiva u Jagodini, istoričar mr Dejan Tanić.

„Reč je o civilizacijskim naporima Srbije kroz 19. i 20. vek, i ne samo Srbije već i naroda čitave južnoslavenske teritorije, što se na neki način odrazilo i na Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine”, rekao je Tanić.

Učesnike tribine, koja je održana u organizaciji Okružnog odbora SUBNOR-a pozdravio je predsednik Velimir Ostojić.

Delegacije boraca su posetile Spomenik Svetozaru Markoviću na gradskom groblju i položile venac i cveče.

Spomenik Markoviću na njegovom grobu, podignut je 22. septembra 1946. godine na stogodišnjicu njegovog rođenje, i od tada, do 1992. godine Jagodina se zvala Svetozarevo.

Borci su položili vence i na Spomenik poginulim partizanima u „Aleji nosilaca partizanske spomenice 1941”. godine i na Spomen kosturnicu 1.170 vojnika i oficira Crvene armije na „Ruskom groblju”, poginulih u oslobađanju ovog dela Srbije.

(Tanjug)