петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Осумњичени за скривање Ратка Младића ослобођени оптужбе
Хроника

Осумњичени за скривање Ратка Младића ослобођени оптужбе

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 10. децембар 2010.

БЕОГРАД - Први основни суд у Београду изрекао је данас ослобађајућу пресуду за 10 оптужених за скривања Ратка Младића.

Судско веће судије Драгана Гарића ослободило их је оптужби да су од 2002. до 2006. године допринели да Младић не буде откривен и ухапшен, иако су знали да је пред Трибуналом у Хагу оптужен за најтежа кривична дела ратних злочина.

Благоје Говедарица осуђен је на шест месеци затвора, условно на две године због недозвољеног држања пиштоља Ц 99 и 15 метака.

Судија Гарић је образложио да је за поједина кривична дела наступила застарелост 2008. или 2009 године, док у односу на остала кривична дела није доказана кривица оптужених.

"Неспорно је да је Станко Ристић изнајмљивао стан у улици Јурија Гагарина и плаћао рачуне за њега, али нема доказа да је Ратко Младић боравио у том стану, као ни да га је Војислав Ивановић повремено возио", истакао је судија Гарић.

Он је напоменуо да се судско веће приликом утврђивања пресуде руководило искључиво законом и доказима који су изведени током суђења.

Тужилаштво има право да уложи жалбу Апелационом суду у Београду у року од 15 дана после пријема писаног отправка пресуде.

Оптужби су ослобођени Станко Ристић, Саша Бадњар, бивши официри Марко Лугоња и Ратко Вучетић, затим Татјана Васковић, њена мајка и брат Љиљана и Бојан Васковић, Благоје Говедарица, Предраг Ристић и Борисав Ивановић.

Објављивање пресуде првобитно је било заказано за 4. новембар, али је одложено због захтева тужилаштва, који је тог јутра стигао у суд, за изузеће судског већа и председника суда због пристрасности. Ти захтеви су у међувремену одбачени као недозвољени, односно неблаговремени.

Поступак против 10 оптужених за помагање у скривању Младића од 2002. до 2006. у Београду почео је пре више од четири године, када је њих 11 ухапшено и задржано у притвору осам месеци, после чега су пуштени да се бране са слободе.

У међувремену је преминуо првооптужени Јово Ђого, који је био официр у Војсци Републике Српске под Младићевом командом током рата у БиХ.

Сви оптужени, осим генерала ВРС Марка Лугоње, негирали су током суђења да су скривали Младића, бранећи се да су "станове изнајмљивали за коцкање и швалерацију" или просто одбијајући да признају наводе оптужнице.

"Младићеви јатаци" углавном су избеглице из БиХ, које су током сукоба 1990-их нашле уточиште у Београду.

Официр ВРС Јово Ђого, који је преминуо прошле године, у оптужници је означен као организатор операције скривања од 2002, кад је Младић напустио војне објекте, па до краја 2005. године.

Младића (68) је Хашки трибунал оптужио за 15 кривичних дела ратних злочина и геноцида против Бошњака и Хрвата у рату у БиХ између 1992. и 1995. године.

Оптужница, подигнута 1995, терети Младића за геноцид, злочине против човечности и многобројне ратне злочине (укључујући оне који се односе на снајперску кампању против цивила у Сарајеву), а касније исте године је проширена и на ратне злочине везане за напад у јулу 1995. на Сребреницу, коју су Уједињене нације претходно прогласиле безбедном зоном. Младић се терети и за узимање талаца из редова особља мировне мисије УН.

Одбрана: Пресуда не изненађује

Ослобађајућа пресуда јатацима, коју је данас изрекао Први основни суд у Београду, не представља изненађење за одбрану, изјавио је данас бранилац првооптуженог Станка Ристића и његов сина Предрага адвокат Немања Говедарица.

"Овом одлуком суд је показао да је победило право и струка. Ово је једина могућа одлука заснована за закону и сматрам да је њом приказано да се може одолети свакој врсти притисака", рекао је Говедарица Тањугу.

Он је додао да против његових брањеника не постоји ниједан доказ да су скривали Ратка Младића, на шта је одбрана указивала од почетка суђења.

Зорић најављује жалбу

Прво основно тужилаштво ће сигурно уложити жалбу на пресуду изречену оптуженима за скривање хашког бегунца Ратка Младића, у законском року, по добијању писменог отправка пресуде, изјавио је данас Тањугу портпарол Републичког јавног тужилаштва Томо Зорић.

"Неуобичајено је да судско веће донесе одлуку о одбијању оптужбе из разлога застарелости кривичног гоњења, а посебно уколико сматра да су за одређење радње оптужених застаре наступиле још 2008. односно 2009. године, с обзиром на то да је под новим председником судског већа кривични поступак вођен пуних годину дана", рекао је Зорић.

Без обзира на одлуку судског већа, Тужилаштво ће се жалити како на ослобађајући тако и на одбијајући део пресуде, јер сматра да у конкретном случају није наступила застарелост, поручио је он.

Зорић је нагласио да ће Тужилаштво предложити Високом савету судства да испита да ли је у овом случају било евентуалног кршења закона, процедуре кривичног поступка или повреде судског пословника.

Љајић: Пресуда би могла имати лош ођек у јавности

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић изјавио је да би данашња ослобађајућа пресуда за 10 оптужених за скривање Ратка Младића могла имати лош ођек у јавности, јер је главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц недавно указао на неопходност обрачунавања са његовим јатацима.

Љајић, који је и председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом, новинарима у Палати Србија рекао је да је то исто Брамерц нагласио и у Извештају о сарадњи Србије са Хашким трибуналом који је недавно поднео Савету безбедности УН.

"Могуће је да ће ова пресуда утицати на то да неко закључи како Србија не сарађује са Хагом, али то су одлуке судова и ми се у то не можемо и не желимо мешати".

Љајић је претходно потписао уговор о додели помоћи за 70 најугроженијих општина у Србији.

(РТВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер