Патријарх Иринеј: Не кажњавам владику Атанасија

Београд - Патријарх српски Иринеј у разговору за Данас негирао је писање појединих београдских медија да непозивање бившег епископа захумско-херцеговачког Атанасија на предстојеће мајско заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, које би требало да почне 21. маја, представља „неку врсту дисциплинске мере“ због говора који је владика одржао прошлог петка у Београду на митингу „Остајемо у Србији“.

Поглавар СПЦ објашњава да није реч о казни, него о правилима рада Сабора, на који се умировљени епископи позивају само када за то постоји потреба. Патријарх Иринеј каже да, „уколико на Сабору буде тема у којима умировљени епископи могу да допринесу, могу бити позвани за заседање“, што важи и за владику Атанасија, који је тренутно у Сабору СПЦ једини са статусом „пензионисаног“ архијереја.

У седишту СПЦ Данасу је објашњено да о датуму заседања Сабора, предлогу дневног реда и позивима архијерејима одлучује Свети архијерејски Синод - петочлана извршна црквена власт, којој председава патријарх. Коначан дневни ред усваја сам Сабор, по правилу, првог дана заседања, при чему постоји могућност да расправља и о темама које Синод није предложио.

Иначе, према црквеним канонима, умировљене владике немају право да присуствују Сабору, те стога не постоји потреба за забраном нечијег доласка. Умировљени владика Атанасије (Јевтић) до сада је присуствовао Саборима СПЦ, али искључиво уз позив патријарха.

Иако се дневни ред и теме о којима се расправља утврђују првог дана Сабора, несумњиво је да ће овогодишњи бити „бурнији“ од претходног. Посебно што се архијереји нису састали прошле јесени уз образложење да није било горућих тема и да би одржавање Сабора било скупо.

Тема за расправу овога пута биће и више него довољно. Сабор ће несумњиво потврдити одлуку Синода о пензионисању владике зворничко-тузланског Василија (Качавенде), а постоје најаве да ће се „покренути“ и црквени суд који ће размотрити његову даљу судбину, што је потврдио епископ захумско-херцеговачки Григорије. Јавност очекује одлуку о томе да ли ће Качавенда само бити разрешен, или ће због наводних блудних радњи бити рашчињен.

- Теме које су до сада биле непријатне за владике испливале су на површину и Сабор мора да да последњу реч о томе. Случај Качавенда још нема епилог, док се црквени суд о томе не изјасни. А мора, јер не могу поједини епископи хомосексуализам да називају „Содомом и Гомором“ а да у својим редовима штите појединце такве оријентације - каже за Данас социолог религије Мирко Ђорђевић.

Косово је било тема сваког досадашњег Сабора у протеклих 20 година, тако да ће несумњиво бити и овог. Посебно што су односи цркве и државе супротни по питању прихватања бриселског споразума, а митрополит Амфилохије и умировљени владика Атанасије имали су непримерене иступе о које се и патријарх Иринеј оградио.

- Ако има нешто позитивно у последњим скандалима везаним за СПЦ, то је чињеница да је црква постала транспарентнија. Крајње је време да се прекине пракса гурања ствари под тепих и да се о проблемима отворено говори - наглашава Ђорђевић.

Првих дана заседања Сабора, архијереји подносе извештаје о раду и финансијама у оквиру својих епархија. С обзиром на то да је благајник Архиепископије београдско-карловачке осумњичен да је током прошле године проневерио око милион евра и неовлашћено државо пиштољ у згради Патријаршије, очекује се да владике и расправу о овом случају ставе на дневни ред.

(Данас)