Početkom februara ukidaju se blanko ostavke i mandati dodeljuju poslanicima

 Vlast neće poslušati stav stručnjaka da se blanko ostavke mogu ukinuti samo izmenom Ustava. Ostaće dosledni u odluci da to učine izmenom Zakona o izboru narodnih poslanika, koji će, kako tvrde, biti u skladu sa najvišim pravnim aktom.

- Još se radi na izmenama zakona kojim će se ukinuti blanko ostavke. Iduće nedelje održaće se i konsultacije i utvrdićemo tekst zakonskih promena. Ukidanje blanko ostavki važiće i za aktuelni skupštinski saziv - izjavila je Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES.

Povodom mnogobrojnih primedbi da će nova rešenja biti u suprotnosti sa Ustavom, Kolundžija je precizirala:

- Ako je poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje stranci i ako je poslanik vlasnik mandata, onda samo on, a ne stranka, može da podnese ostavku na mesto poslanika.

I G 17 će glasati za izmene, a Suzana Grubješić, šef njihove grupe, kaže nam da stručnjaci treba da izmene upodobe sa najvišim državnim aktom.

Plan je da se ispod izmena Zakona o izboru narodnih poslanika potpiše svih 128 poslanika vladajuće koalicije i tako na dnevni red stavi ova tema, koju su evropski zvaničnici naveli kao prepreku na putu Srbije ka EU.

Za sazivanje vanredne sednice potreban je zahtev 84 poslanika ili Vlade.

Bogoljub Milosavljević: Za ukidanje blanko ostavki potrebna promena Ustava

Institut blanko ostavki teško je ukinuti samo promenom izbornog zakonodavstva, već je za to potrebna promena Ustava Srbije, koji, pored blanko ostakvi, ima niz nedostataka, izjavio je danas profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta “Union” Bogoljub Milosavljević.

Govoreći na okruglom stolu “Izmene izbornog zakona i predlog izmene Ustava”, koji organizuje Novinska agencija Tanjug, Milosavljević je istakao da je potrebno onemogućiti gubitak mandata poslanicima voljom stranke, ali istovremeno propisati zabranu njihovog prelaska u druge stranke ili osnivanje sopstvenih.

Milosavljević je ocenio i da smanjenje broja poslanika zahteva promenu Ustava Srbije, a pitanje decentralizacije ili regionalizacije mnogo duži postupak i ozbiljan razgovor na tu temu.

“Ako se uđe u promenu Ustava Srbije zbog ovih pitanja onda se može pristupiti i drugim izmenama, pre svega u delu o ljudskim pravima i o organizaciji vlasti”, rekao je Milosavljević, dodajući da je Ustav iz 2006. godine mnogo lakše promeniti nego onaj iz 1990. godine.

(Novosti, Blic)