Politika: Crnogorski prvaci bez Bukvara

Podgorica – Prva slova iz najpopularnije đačke knjige – Bukvara od ove školske godine neće učiti crnogorski prvaci.

Bukvar je, verovali ili ne, zamenjen sa dve druge knjige koje su svojim naslovima jedva razumljive za učenike, možda ih shvate od petog razreda naviše.

Prva od ove dve nove knjige naslovljena je kao „Čigra slova i glasova” a podno ovog naslova sledi podnaslov „Crnogorski jezik za prvi razred osnove škole”. Druga knjiga za prvake zove se „Kako to može”, uz podnaslov „Književnost za prvi razred osnovne škole”.

– Zaista ne znam šta je ovo. Dvadeset godina sam učiteljica i ne mogu sebi da objasnim kakve su ove dve knjige, a kako onda da to objasnim deci koja još ne znaju ni dobro i pravilno da izgovaraju sva slova ili reči. Bukvar je „knjiga veka” i nema čoveka koji za njega nije i emotivno vezan, rekla nam je jedna učiteljica, koja je zamolila da joj se ime ne pojavljuje u novinama.

Naša sagovornica, inače, nekada član brojnih udžbeničkih redakcija, tvrdi da je nemoguće objasniti deci šta znači u naslovu knjige reččigra i kako su to reči i slova „mrtva skupina znakova čigre”, ali to nije primereno ni drugoj reči u naslovu, „glasovi”.

Kada je reč o knjizi „Čigra” prvačići će morati iz nje da savladaju i dva nova slova za koja su najodgovorniji iz Ministarstva obrazovanja obećavali da njima neće opterećivati i nasilno ih nametati deci u prvim razredima.

– Kontaktirala sam univerzitetske profesore i niko nije saglasan da se prvacima ne samo nude nova slova koja se nasilno ubacaju u svaku reč, čak i prevode, već ni da se za taj uzrast knjiga zove „Književnost za prvi razred osnovne škole”, pa su autori knjige, s pravom, nesvesno razume se, nazvali knjigu „Kako to može”. I zaista, da li je moguće da prvačići mogu da shvate šta je to književnost? – pita učiteljica.

A u knjizi o književnosti „Kako to može”, izgleda, može mnogo toga.

 Primera radi, u razbrajalici „Bumbar” u ovogodišnjem izdanju nije „sjeo car na kantar” već je „ćeo car na kantar...”. Nadalje, jezičko „otrežnjenje” doživela je i ruska narodna priča „Tri međeda”. Iz koje će deca učiti u ovoj verziji: „Bila tri međeda: Međed tata, međedica mama i međedić Miško”.

Tako bi ova pričica iz crnogorskih škola mogla da se završi rečima: Bila jednom Vukova azbuka u njegovoj Crnoj Gori...

(Politika)