Politika: Ima li mesta naprednjačkom evrooptimizmu

I jučerašnja konferencija za novinare Srpske napredne stranke zračila je naglašenim optimizmom u vezi sa daljom evropskom integracijom zemlje, kakav do sada nije bio svojstven ovoj stranci. A dan ranije iskazali su ga u Briselu čelnici SNS-a Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić posle razgovora sa Štefanom Fileom, evropskim komesarom za proširenje.

Za razliku od svog šefa Nikolića, koji je poručio da „sa mnogo optimizma” prenosi da EU uopšte nije promenila stav u odnosu na potrebu da Srbija veoma brzo ispuni sve uslove koji bi je doveli do članstva, kao i da je „dobio uveravanja, čak i pismena, da ne postoji nikakav formalni zahtev EU u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova i Metohije kao uslova za status kandidata ili eventualno članstvo”, Nebojša Stefanović, potpredsednik Glavnog odbora SNS-a, bio je eksplicitniji. On je, kako je preneo Tanjug, juče rekao da će zemlja ove godine dobiti status kandidata, ali da, zbog nesposobnosti vlasti da reši probleme, nije sigurno da li će dobiti i datum za početak pregovora.

Ukoliko se uporedi ovo reagovanje naprednjaka sa onim posle posete Angele Merkel, nemačke kancelarke, Beogradu, može se zaključiti da su tada bili znatno uzdržaniji. Prva njihova tadašnja reakcija bila je ekonomske prirode i nije se odnosila na zahtev da Srbija ukine paralelne institucije na Kosovu. Tek dva, tri dana kasnije, kada su sve partije već iznele svoje stavove Aleksandar Vučić je rekao da SNS ne može da prihvati zahtev za ukidanje svojih institucija na KiM. Zamenik predsednika SNS-a je zatražio od vlade i predsednika Tadića da konačno kažu koji se uslovi traže od Srbije na evroputu.

Ako se ima u vidu da naprednjaci nerado u poslednje vreme iznose ideje koje se odnose na Kosovo, osim kada predlažu da narod na referendumu odluči da li je za Kosovo ili EU, jer je političarima ionako svejedno, postavlja se pitanje je da li ima mesta ovolikom optimizmu kakav SNS sada pokazuje u vezi sa evrointegracijom?

I Dejan Vuk Stanković i Nikola Jovanović misle da je naprednjacima cilj da pokažu da oni posao evropskih integracija, čak i u teškim okolnostima, mogu da vode bolje nego sadašnja vlast.

Jovanović, koji je urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”, ukazuje na to da su se „makar u ovom momentu, kosovska i evropska agenda ukrstile i to je, očigledno, činjenica koju ne može da negira Evropska komisija. Kad je reč o delu Nikolićeve izjave u kojoj se kaže da je dobio uveravanja da ne postoji nikakav formalni zahtev EU u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, Jovanović navodi da takav zahtev zaista ne postoji, ali da to ne umanjuje kompleksnost situacije u kojoj se nalazimo, „a to je da su neke strane u vezi sa kosovskom agendom povezane sa evropskom agendom”.

Što se tiče Filea, koji je posle prekjučerašnjeg susreta sa dvojicom lidera SNS-a saopštio da su politički i ekonomski uslovi, takozvana EU merila iz Kopenhagena, i poštovanje uslova u procesu stabilizacije i pridruživanja ključni za kvalitativnu i objektivnu ocenu zasluga Srbije za dobijanje statusa kandidata za članstvo, te „od životnog značaja je da sada obnovljeni dijalog Beograd–Priština donese nove rezultate kojima će biti poboljšani životi ljudi, ojačani mir, bezbednost i stabilnost u regionu”, Jovanović ističe da je ovom evropskom komesaru više od drugih u EU stalo do napretka Srbije. „Njegov posao je da se bavi proširenjem i da se to proširenje ne zaustavi, jer bi i on, u slučaju da se to dogodi, u velikoj meri ostao bez svoje misije”, kaže naš sagovornik dodajući da nam je komisija, trenutno, jedan od najznačajnijih saveznika, a da je konačna odluka o statusu kandidata, nakon mišljenja EK, u nadležnosti država članica..

I Stanković smatra da su naprednjaci od komesara Filea, verovatno, čuli „neki diplomatskiji jezik”, s tim što on podseća na „direktnije poruke” Gvida Vestervelea, ministra spoljnih poslova Nemačke, prošle godine, i Angele Merkel, nemačke kancelarke, nedavno.

On je uveren da se zahtevi EU sadržinski neće menjati, odnosno da, u principu, neće biti zahteva za formalnim priznanjem, ali da će biti zahteva za normalizaciju odnosa. Zahtevi EU u ovoj fazi integracije odnosiće se na rešavanje problema na relaciji Beograd–Priština, što podrazumeva pre svega rešavanje pitanja kretanja robe i ljudi i rad na tome da postepeno dođe do integrisanja severa Kosova u celokupnu kosovsku državu.

(Politika)