Politika: Novine - igračka ili biznis za milijardere

Prodaju „Vašington posta” internet-preduzetniku DŽefu Bezosu, medijski esnaf Amerike doživljava kao kraj jedne ere i početak nove

„’Vašington post’ je preživo Niksona, ali ne i internet”, glasio je juče jedan od komentara na vest o prodaji lista“

Prodaja „Vašington posta”, globalnog novinskog brenda, dnevnika koji izlazi još od 1877. godine, u medijskom esnafu Amerike doživljena je ne samo kao značajan događaj nego i kao simboličan kraj jedne ere i početak duge. Kao definitivan raskid sa starim poslovnim modelom novinskog biznisa koga je srušila internet revolucija i ulazak u novi. Bio je to i grom iz vedra neba koji je izazvao konfuziju i, kao i svako veliko iznenađenje, doneo više pitanja nego što ima odgovora.

„’Vašington post’ je preživo Niksona, ali ne i internet”, glasio je juče jedan od komentara ovog događaja, u kojem je ono najsvetlije iz tradicije slavnog lista spojeno sa velikim neizvesnostima koje ga čekaju na putu transformacije od štampane relikvije 20. veka, u digitalni informativni centar, relevantan za čitaoce koji su danas pre svega zagledani u ekrane svojih mobilnih telefona.

Ali, glavna dilema proističe iz činjenice da je još jedan veliki list ostao bez svojih tradicionalnih vlasnika, potomaka osnivača ili onih koji su ga pretvorili u velike novine – i postao igračka novih milijardera koji su svoje bogatstvo stekli u poslednjoj deceniji ili dve, pokazavši se najviše spretnim i najdalekovidijim u sveopštoj digitalnoj transformaciji civilizacije.

DŽef Bezos, koji je do renomea jednog od najuspešnijih internet-preduzetnika i 11. mesta na „Forbsovoj” listi 400 najbogatijih Amerikanaca (sa imetkom od 28 milijardi dolara), stigao tako što je pre 18 godina od roditelja pozajmio i uspešno investirao 300.000 dolara, pokazao je doduše da gotovo sve čega se lati pretvara u uspeh, ali na drugoj strani je činjenica da je stari novinski brend sada vlasništvo čoveka koji se nikad nije bavio novinama.

„Vašington post” nije naime postao deo Bezosovog „Amazona”, najveće virtuelne robne kuće na planeti, već njegov lični posed. „Amazon” je akcionarsko društvo, njegovim akcijama se trguje na berzi zbog čega mu je transparentno poslovanje zakonska obaveza. „Post” će, za oko dva meseca, kada se okonča „ulazak u posed” biti privatni list koji će novac gubiti ili eventualno zarađivati, ali novi „gazda” o tome neće morati da polaže račune.

Ovakvih dilema nije bilo kad je Rupert Mardok pre nešto više od šest godina kupovao „Volstrit džornal”: on je bio i ostao medijski tajkun, kome je do profita koliko i do promovisanja svojih konzervativnih uverenja, ali mu se ne spori da od novinarstva ume da pravi profit, često i ne mareći mnogo za etičke norme i profesionalne kodekse, što je pokazala afera sa njegovim, u međuvremenu ugašenim tabloidom u Velikoj Britaniji.

Šta milijardere privlači novinskom biznisu? Kada je poslednjih godina Voren Bafet, najbogatiji Amerikanac, kupio dvadesetak lokalnih listova, nije bilo mnogo povike, jer on ima imidž uspešnog investitora. Na kupljenim listovima sigurno neće zaraditi, uspeh će biti ako mnogo ne izgubi.

Kad je kompanija „Njujork tajms” pre nekoliko dana prodala „Boston gloub” DŽonu Henriju, vlasniku poznatog bejzbol kluba „Boston red soks”, to je ipak manje doživljeno kao poslovni potez, a više kao kupovanje nove igračke, jer sportska imperija novog novinskog izdavača vredi oko 1.300 milijardi. U tom kontekstu, 70 miliona datih za lokalni list (u Americi su svi listovi, po pravilu lokalni), pravi su sitniš.

Pogledajmo, međutim, šta su mogući motivi Bezosa i kakve su perspektive „Vašington posta”, sa njim kao vlasnikom. Najpre, očigledno je da se porodici Grejem, koja je, preuzevši list 1933, od njega napravila simbol američkog novinarstva i demokratije, žurila da se otarasi biznisa kojem nije videla perspektivu. Prihodi lista opadaju već sedam godina uzastopno, a tiraž je na stalnoj nizbrdici.

Najveći je bio na početku interent-ere 1993. godine – 832.000 radnim danom i preko milion nedeljom. Prema podacima za prošli mart, broj dnevno prodatih primeraka iznosio je samo 474.000.

Kompanija „Vašington post” na berzi danas vredi oko 4 milijarde dolara, ali je jezgro njenog biznisa, list „Vašington post”, prodat za samo 250 miliona. Zašto tako malo? Zato što bi sutra mogao da se proda za još manje. Jer nešto uvek vredi samo onoliko koliko je neko spreman da plati.

Šta Bezos može da uradi sa „Vašington postom”? Najsmelije predviđanje veli da će svakom pretplatniku podeliti po jedan „kindl” (elektronski „čitač”) i zatvoriti štampariju.

Ovo je svakako ekstremna prognoza, a ono što je po svoj prilici jedino izvesno, to je da u ovom momentu to ne zna ni on sam. Zna samo da će mnogo toga morati da se promeni.

„U danima koji dolaze, biće, naravno, promena u listu, koje bi bile neizbežne i bez novog vlasnika”, poručio je zaposlenima. „Internet transformiše gotovo svaki element ovog biznisa, skraćuje ciklus aktuelnosti vesti, smanjuje tradicionalne izvore prihoda i donosi novu konkurenciju koja često nema troškove za proizvodnju sadržaja. Nema mape puta i njegovo pronalaženje neće biti lako. Moraćemo da ga trasiramo, što znači da ćemo morati da eksperimentišemo.”

„Sve je veoma tužno”, citiran je Bob Vudvord, legenda „Vašington posta”, koji je sa kolegom Karlom Bernstajnom raskrinkao nezakonite radnje predsednika Ričarda Niksona i doprineo njegovom odlasku s vlasti. Ali ovaj veteran je i optimista: „Ako neko može da uspe, to je Bezos. On je inovator koji ima para i strpljenja, pa ćemo videti. Ovo je možda poslednja šansa ’Posta’ da preživi.”

(Milan Mišić – Politika)