Политика: Новине - играчка или бизнис за милијардере

Продају „Вашингтон поста” интернет-предузетнику Џефу Безосу, медијски еснаф Америке доживљава као крај једне ере и почетак нове

„’Вашингтон пост’ је преживо Никсона, али не и интернет”, гласио је јуче један од коментара на вест о продаји листа“

Продаја „Вашингтон поста”, глобалног новинског бренда, дневника који излази још од 1877. године, у медијском еснафу Америке доживљена је не само као значајан догађај него и као симболичан крај једне ере и почетак дуге. Као дефинитиван раскид са старим пословним моделом новинског бизниса кога је срушила интернет револуција и улазак у нови. Био је то и гром из ведра неба који је изазвао конфузију и, као и свако велико изненађење, донео више питања него што има одговора.

„’Вашингтон пост’ је преживо Никсона, али не и интернет”, гласио је јуче један од коментара овог догађаја, у којем је оно најсветлије из традиције славног листа спојено са великим неизвесностима које га чекају на путу трансформације од штампане реликвије 20. века, у дигитални информативни центар, релевантан за читаоце који су данас пре свега загледани у екране својих мобилних телефона.

Али, главна дилема проистиче из чињенице да је још један велики лист остао без својих традиционалних власника, потомака оснивача или оних који су га претворили у велике новине – и постао играчка нових милијардера који су своје богатство стекли у последњој деценији или две, показавши се највише спретним и најдалековидијим у свеопштој дигиталној трансформацији цивилизације.

Џеф Безос, који је до реномеа једног од најуспешнијих интернет-предузетника и 11. места на „Форбсовој” листи 400 најбогатијих Американаца (са иметком од 28 милијарди долара), стигао тако што је пре 18 година од родитеља позајмио и успешно инвестирао 300.000 долара, показао је додуше да готово све чега се лати претвара у успех, али на другој страни је чињеница да је стари новински бренд сада власништво човека који се никад није бавио новинама.

„Вашингтон пост” није наиме постао део Безосовог „Амазона”, највеће виртуелне робне куће на планети, већ његов лични посед. „Амазон” је акционарско друштво, његовим акцијама се тргује на берзи због чега му је транспарентно пословање законска обавеза. „Пост” ће, за око два месеца, када се оконча „улазак у посед” бити приватни лист који ће новац губити или евентуално зарађивати, али нови „газда” о томе неће морати да полаже рачуне.

Оваквих дилема није било кад је Руперт Мардок пре нешто више од шест година куповао „Волстрит џорнал”: он је био и остао медијски тајкун, коме је до профита колико и до промовисања својих конзервативних уверења, али му се не спори да од новинарства уме да прави профит, често и не марећи много за етичке норме и професионалне кодексе, што је показала афера са његовим, у међувремену угашеним таблоидом у Великој Британији.

Шта милијардере привлачи новинском бизнису? Када је последњих година Ворен Бафет, најбогатији Американац, купио двадесетак локалних листова, није било много повике, јер он има имиџ успешног инвеститора. На купљеним листовима сигурно неће зарадити, успех ће бити ако много не изгуби.

Кад је компанија „Њујорк тајмс” пре неколико дана продала „Бостон глоуб” Џону Хенрију, власнику познатог бејзбол клуба „Бостон ред сокс”, то је ипак мање доживљено као пословни потез, а више као куповање нове играчке, јер спортска империја новог новинског издавача вреди око 1.300 милијарди. У том контексту, 70 милиона датих за локални лист (у Америци су сви листови, по правилу локални), прави су ситниш.

Погледајмо, међутим, шта су могући мотиви Безоса и какве су перспективе „Вашингтон поста”, са њим као власником. Најпре, очигледно је да се породици Грејем, која је, преузевши лист 1933, од њега направила симбол америчког новинарства и демократије, журила да се отараси бизниса којем није видела перспективу. Приходи листа опадају већ седам година узастопно, а тираж је на сталној низбрдици.

Највећи је био на почетку интерент-ере 1993. године – 832.000 радним даном и преко милион недељом. Према подацима за прошли март, број дневно продатих примерака износио је само 474.000.

Компанија „Вашингтон пост” на берзи данас вреди око 4 милијарде долара, али је језгро њеног бизниса, лист „Вашингтон пост”, продат за само 250 милиона. Зашто тако мало? Зато што би сутра могао да се прода за још мање. Јер нешто увек вреди само онолико колико је неко спреман да плати.

Шта Безос може да уради са „Вашингтон постом”? Најсмелије предвиђање вели да ће сваком претплатнику поделити по један „киндл” (електронски „читач”) и затворити штампарију.

Ово је свакако екстремна прогноза, а оно што је по свој прилици једино извесно, то је да у овом моменту то не зна ни он сам. Зна само да ће много тога морати да се промени.

„У данима који долазе, биће, наравно, промена у листу, које би биле неизбежне и без новог власника”, поручио је запосленима. „Интернет трансформише готово сваки елемент овог бизниса, скраћује циклус актуелности вести, смањује традиционалне изворе прихода и доноси нову конкуренцију која често нема трошкове за производњу садржаја. Нема мапе пута и његово проналажење неће бити лако. Мораћемо да га трасирамо, што значи да ћемо морати да експериментишемо.”

„Све је веома тужно”, цитиран је Боб Вудворд, легенда „Вашингтон поста”, који је са колегом Карлом Бернстајном раскринкао незаконите радње председника Ричарда Никсона и допринео његовом одласку с власти. Али овај ветеран је и оптимиста: „Ако неко може да успе, то је Безос. Он је иноватор који има пара и стрпљења, па ћемо видети. Ово је можда последња шанса ’Поста’ да преживи.”

(Милан Мишић – Политика)