Politika: Sve bliži Tekzit, Teksas želi nazad svoj status nezavisne države

U 19. veku, Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali nakon rata za nezavisnost - takozvane Teksaške revolucije – dobio je suvereni status 1836.

Teksas, nezavisna država pre 200 godina, želi taj status nazad zalažući se za razdvajanje koje mnogi zovu Tekzit, po uzoru na Bregzit.

Zagovornici ove ideje kažu da bi taj dramatičan potez -- inspirisan britanskim izlaskom iz Evropske unije -- pomogao u rešavanju uzburkane imigracione granične krize i borbe sa Vašingtonom oko toga ko kontroliše granicu sa Meksikom.

Ta borba, u kojoj se sukobljavaju Bajden, koji je demokrata, i republikanski guverner Greg Abot, ogolila je raskol u Americi.

„Jedini način na koji će Teksas ikada moći da obezbedi granicu i da ima razuman imigracioni sistem jeste da istupi kao 200 drugih zemalja širom sveta i to kao samostalna nezavisna nacija“, rekao je Danijel Miler, predsednik Teksaškog nacionalističkog pokreta za AFP.

Miler kaže da njegov pokret, nastao 2005. godine, nikada nije bio tako blizu ostvarenju svog cilja.

U 19. veku, Teksas je zapravo bio deo Meksika. Ali nakon rata za nezavisnost -- takozvane Teksaške revolucije – dobio je suvereni status 1836. Samo devet godina kasnije pridružio se Sjedinjenim Državama kao 28. država.

Miler upoređuje pokret Tekzit sa Bregzitom iz 2016. koji je na kraju doveo do istupanja Britanije iz Evropske unije.

Miler tvrdi da Teksas deli istoriju i interese sa ostatkom Sjedinjenih Država, ali, kao i zagovornici nezavisnosti u Kataloniji, smatra da centralna vlada ne razume njihove probleme.

Dok se Amerikanci pripremaju da glasaju u novembru, birajući između Bajdena i Trampa, pokret za nezavisnost Teksasa želi da zakonodavno telo države usvoji zakon kojim bi se omogućio referendum o odvajanju.

Ustav SAD, međutim, nema klauzulu koja dozvoljava državama da to urade - zaista, secesija južnih država uključujući Teksas 1861. dovela je do građanskog rata, najkrvavijeg rata u istoriji SAD.

Teksašanin ili Amerikanac?

U Teksasu je dugo postojao secesionistički pokret, ali on je bio i ostao marginalni pokret, kaže DŽošua Blank, direktor istraživanja u Teksaškom političkom projektu Univerziteta Teksas u Ostinu.

Anketa koju je sproveo Tekas Politiks Prodžekt pokazala je da 26 odsto ispitanih smatra da su na prvom mestu Teksašani, a tek onda Amerikanci, u poređenju sa 27 odsto onih koji su se tako osećali 2014. – što je statistički beznačajna promena.

Anketa Njuzvika ovog meseca pokazala je da 67 odsto Teksašana želi ostane deo Sjedinjenih Država.

'Dođi i uzmi'

U gradu Igl Pas na krajnjem jugu Teksasa, guverner Abot je preuzeo vojnu kontrolu nad područjem pod nazivom Šelbi park duž reke Rio Grande koja odvaja državu od Meksika.

Guverner je, optužujući Bajdenovu administraciju da nije sprečila ulazak ogromnog broja ljudi u državu, postavio bodljikavu žicu duž delova granice.

Bajden je zauzvrat tužio Teksas, insistirajući da je kontrola granica uvek bila pod federalnom jurisdikcijom.

Miler, lider za nezavisnost, upoređuje trenutnu situaciju sa događajima iz 1835. godine kada je Teksas još uvek bio deo Meksika.

Teksas je odbio da vrati top koji im je Meksiko pozajmio i vijorio je zastavu na kojoj je pisalo "Dođi i uzmi", što je izazvalo rat za nezavisnost Teksasa.

U januaru 1831. Grin Devit je pisao Ramonu Muskuizu , najvišem političkom zvaničniku Beksara, i zatražio naoružanje za odbranu kolonije Gonzales. Ovaj zahtev je odobren isporukom španskog bronzanog topa od, pod uslovom da bude vraćen kada za to dođe vreme, a kolonija je takođe imala mnogo manji top od livenog gvožđa. DŽejms Tamlinson mlađi potpisao je prijem topa 10. marta 1831. u Beksaru.

U manjem okršaju 1835. poznatom kao bitka kod Gonzalesa — prva kopnena bitka Teksaške revolucije protiv Meksika — mala grupa Teksašana je uspešno pružila otpor meksičkim snagama koje su imale naređenja pukovnika Dominga de Ugartečea da vrate pozajmljeni top.

Kao simbol prkosa, Kerolin Zumvalt i Evelin Devit, mlade žene iz Gonzalesa, napravile su zastavu sa natpisom „dođi i uzmi“. Ovo je bila ista poruka koja je poslata meksičkoj vladi kada su rekli Teksašanima da vrate top u skladu sa uslovom pozajmice; odbijanje Teksašana da to učine dovelo je do pokušaja Meksika da povrati top koristeći vojnu silu.

Originalna zastava je izgubljena ubrzo nakon bitke.

Kao i kod topa, tenzije oko parka Igl Pas deo su mnogo većeg problema, rekao je Miler.

On je to nazvao simbolom "narušenog odnosa između savezne vlade i država".

Ali za razliku od rata sa Meksikom -- ili Građanskog rata -- Milerovi ljudi misle da bi secesija ovog puta mogla biti postignuta mirnim putem.

(Politika)