среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Политика: Све ближи Текзит, Тексас жели назад свој статус независне државе
Хроника

Политика: Све ближи Текзит, Тексас жели назад свој статус независне државе

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 02. март 2024.

У 19. веку, Тексас је заправо био део Мексика. Али након рата за независност - такозване Тексашке револуције – добио је суверени статус 1836.

Тексас, независна држава пре 200 година, жели тај статус назад залажући се за раздвајање које многи зову Текзит, по узору на Брегзит.

Заговорници ове идеје кажу да би тај драматичан потез -- инспирисан британским изласком из Европске уније -- помогао у решавању узбуркане имиграционе граничне кризе и борбе са Вашингтоном око тога ко контролише границу са Мексиком.

Та борба, у којој се сукобљавају Бајден, који је демократа, и републикански гувернер Грег Абот, оголила је раскол у Америци.

„Једини начин на који ће Тексас икада моћи да обезбеди границу и да има разуман имиграциони систем јесте да иступи као 200 других земаља широм света и то као самостална независна нација“, рекао је Данијел Милер, председник Тексашког националистичког покрета за АФП.

Милер каже да његов покрет, настао 2005. године, никада није био тако близу остварењу свог циља.

У 19. веку, Тексас је заправо био део Мексика. Али након рата за независност -- такозване Тексашке револуције – добио је суверени статус 1836. Само девет година касније придружио се Сједињеним Државама као 28. држава.

Милер упоређује покрет Текзит са Брегзитом из 2016. који је на крају довео до иступања Британије из Европске уније.

Милер тврди да Тексас дели историју и интересе са остатком Сједињених Држава, али, као и заговорници независности у Каталонији, сматра да централна влада не разуме њихове проблеме.

Док се Американци припремају да гласају у новембру, бирајући између Бајдена и Трампа, покрет за независност Тексаса жели да законодавно тело државе усвоји закон којим би се омогућио референдум о одвајању.

Устав САД, међутим, нема клаузулу која дозвољава државама да то ураде - заиста, сецесија јужних држава укључујући Тексас 1861. довела је до грађанског рата, најкрвавијег рата у историји САД.

Тексашанин или Американац?

У Тексасу је дуго постојао сецесионистички покрет, али он је био и остао маргинални покрет, каже Џошуа Бланк, директор истраживања у Тексашком политичком пројекту Универзитета Тексас у Остину.

Анкета коју је спровео Текас Политикс Проџект показала је да 26 одсто испитаних сматра да су на првом месту Тексашани, а тек онда Американци, у поређењу са 27 одсто оних који су се тако осећали 2014. – што је статистички безначајна промена.

Анкета Њузвика овог месеца показала је да 67 одсто Тексашана жели остане део Сједињених Држава.

'Дођи и узми'

У граду Игл Пас на крајњем југу Тексаса, гувернер Абот је преузео војну контролу над подручјем под називом Шелби парк дуж реке Рио Гранде која одваја државу од Мексика.

Гувернер је, оптужујући Бајденову администрацију да није спречила улазак огромног броја људи у државу, поставио бодљикаву жицу дуж делова границе.

Бајден је заузврат тужио Тексас, инсистирајући да је контрола граница увек била под федералном јурисдикцијом.

Милер, лидер за независност, упоређује тренутну ситуацију са догађајима из 1835. године када је Тексас још увек био део Мексика.

Тексас је одбио да врати топ који им је Мексико позајмио и вијорио је заставу на којој је писало "Дођи и узми", што је изазвало рат за независност Тексаса.

У јануару 1831. Грiн Девит је писао Рамону Мускуизу , највишем политичком званичнику Бексара, и затражио наоружање за одбрану колоније Гонзалес. Овај захтев је одобрен испоруком шпанског бронзаног топа од, под условом да буде враћен када за то дође време, а колонија је такође имала много мањи топ од ливеног гвожђа. Џејмс Тамлинсон млађи потписао је пријем топа 10. марта 1831. у Бексару.

У мањем окршају 1835. познатом као битка код Гонзалеса — прва копнена битка Тексашке револуције против Мексика — мала група Тексашана је успешно пружила отпор мексичким снагама које су имале наређења пуковника Доминга де Угартечеа да врате позајмљени топ.

Као симбол пркоса, Керолин Зумвалт и Евелин Девит, младе жене из Гонзалеса, направиле су заставу са натписом „дођи и узми“. Ово је била иста порука која је послата мексичкој влади када су рекли Тексашанима да врате топ у складу са условом позајмице; одбијање Тексашана да то учине довело је до покушаја Мексика да поврати топ користећи војну силу.

Оригинална застава је изгубљена убрзо након битке.

Као и код топа, тензије око парка Игл Пас део су много већег проблема, рекао је Милер.

Он је то назвао симболом "нарушеног односа између савезне владе и држава".

Али за разлику од рата са Мексиком -- или Грађанског рата -- Милерови људи мисле да би сецесија овог пута могла бити постигнута мирним путем.

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер