Politika: Zašto su carine SAD-a za Srbiju među najvišim – 37 odsto

 Carine na uvoz robe koje su uvele Sjedinjene Američke Države nisu zaobišle ni Srbiju i to sa stopom od čak 37 odsto, što je više i od Kine i od drugih zemalja Evropske unije. Time je i stvarno 2. april koji je američki predsednik Donald Tramp nazvao „Danom oslobođenja”, zauvek ostao zapamćen kao dan kad se američka industrija ponovo rodila. I dok pojedini ekonomisti razlog za to što se Srbija našla u samom vrhu zemalja pogođenih ovolikim tarifama vidi kao naplatu za neuvođenje sankcija Rusiji, sa druge strane Rusija se ovog puta nije ni našla na udaru SAD, što je presedan. S druge strane to može da bude i dobra stvar jer bi to moglo da znači da se zaista vode pregovori o privođenju kraja rata u Ukrajini zbog koga ispašta ceo svet već skoro četiri godine.

Na grafikonima koji su objavljeni na zvaničnom nalogu Bele kuće na mreži „Iks”, navodi se da su Bosni i Hercegovini uvedene carine od 35 odsto, Severnoj Makedoniji od 33 odsto, a Crnoj Gori, Albaniji i tzv. Kosovu, koje je takođe navedeno na listi, od 10 odsto. Pri određivanju Tramp se pozvao na 74 odsto carina podeljenih na dva (37), što ekonomistima nije bilo jasno koje su to srpske carine od 74 odsto.

Govoreći o carinama, on je rekao da uzvratne carine znače da će SAD uvesti carine od najmanje 10 odsto na svu robu koja se uvozi u SAD, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine „otprilike polovične” u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD, pa će tako, na primer, SAD uvesti Kini carine od 34 odsto, pošto kineske carine prema SAD iznose 67 odsto.

Prema navodima medija, iz Nemanjine je odmah juče zatraženo objašnjenje od SAD za tarife Srbiji od 37 odsto.

Kako će se postići carinski kompromis u novonastalim okolnostima ostaje tek da se vidi, ali Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionlizaciju Privredne komore Srbije, priznaje da je iznenađen ovako visokim tarifama za našu zemlju. Carine su bile očekivane, ali zbog čega su SAD procenile da naše treba da budu najviše, u ovom času teško je reći.

‒ Međutim, ne treba podizati dodatnu tenziju i komplikovati situaciju, već prvo saznati zbog čega smo lošije prošli od ostalih. SAD su od dolaska predsednika Trampa pokazale da hoće da pregovaraju i zahvaljujući tome su nam u dva navrata i odložene sankcije NIS, te treba i ovde naći prostor za dijalog i videti gde šta može da se uradi da malo bolje prođemo. Jer ako sve ostane ovako, to će u velikoj meri da utiče na konkurentnost srpskih proizvoda ‒ kaže Stanić za „Politiku”.

On objašnjava da nije ovde u pitanju samo izvoz čelika i aluminijuma, već i guma, delova, potencijalni uvoz „fijata pande” i „sitroena C3” na tamošnje tržište, ali i metalska i hemijska industrija koje čine 60 odsto našeg izvoza.

Na pitanje da li može reciprocitetom da se postigne neka ravnoteža s obzirom na to da SAD ovde uvoze farmaceutske proizvode i tehnologiju, odgovara da je pitanje koliko je uopšte bitno da SAD nastave da izvoze svu tu robu kod nas jer smo mi za njih mali. Ako je ideja SAD da po svojim uslovima diktiraju „slobodnu trgovinu na prostoru severnoameričkog kontinenta ali i šire, takav razvoj situacije je zabrinjavajući, jer ćemo i mi i Evropa biti pogođeni”.

U ovom času je konkurentnija roba iz Kine sa carinom od 34 nego srpska sa tarifama od 37 odsto.

Govoreći o carinama na uvoz koje su SAD uvele stranim zemljama, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, rekao je da je američki predsednik Donald Tramp tim merama svet okrenuo naglavačke, ali je dodao će se tek videti da li će dugoročno imati uspeha, prenosi Tanjug.

‒ Tramp je zadao ovaj udarac i on će gledati da svuda uzme sve što može i da zaštiti što više američkih interesa ‒ rekao je i dodao da će carine naneti mnogo štete Evropi i da je interesantno da nisu uvedene dodatne sankcije za Rusiju.

„Iz ovoga možemo da vidimo da Amerikanci i Rusi ipak razgovaraju. Siguran sam da će Srbija, iako je mala, biti na nekoj mapi svih tih dogovora i političkih i ekonomskih”, rekao je Bajatović.

Kada je reč o Srbiji, on je naveo da naša razmena sa SAD nije prevelika i da je uglavnom u IT sektoru i sličnim oblastima.

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je naša berza umrtvljena da bi se bilo šta do ovog reflektovalo na Srbiju, a akcije NIS-a nisu dostupne. On smatra da su parametri zbog kojih su tarife za Srbiju veće nego za ostatak sveta zbog toga što su se prilikom određivinja uzimale u obzir i manipulacija valutom, odnosno potvrda da je dinar stabilan i dosta jak. Ne smatra da su tarife za Srbiju među najvišim zbog neuvođenja sankcija Rusiji, te da administracija sigurno nije išla toliko duboko u određivanju ovih nameta.

Svet okrenut naglavačke

Govoreći o carinama na uvoz koje su SAD uvele stranim zemljama, Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”, rekao je da je američki predsednik Donald Tramp tim merama svet okrenuo naglavačke, ali je dodao će se tek videti da li će dugoročno imati uspeha, prenosi Tanjug.

„Tramp je zadao ovaj udarac i on će gledati da svuda uzme sve što može i da zaštiti što više američkih interesa”, rekao je i dodao da će carine naneti mnogo štete Evropi i da je interesantno da nisu uvedene dodatne sankcije za Rusiju. Iz ovoga možemo da vidimo da Amerikanci i Rusi ipak razgovaraju. Siguran sam da će Srbija, iako je mala, biti na nekoj mapi svih tih dogovora i političkih i ekonomskih, rekao je Bajatović.

Kada je reč o Srbiji, on je naveo da naša razmena sa SAD nije prevelika i da je uglavnom u IT sektoru i sličnim oblastima.

Jasna Petrović Stojanović

(Politika)