"Политико": Којем ће се царству Србија приклонити - америчком или кинеском?

Судбина Србије утврдиће која ће велика сила доминирати у овом веку, пише "Политико" у дугачком тексту о "другом прокси рату у Европи" и упозорава да је то "занемарени тест америчке моћи за онога ко уђе у Белу кућу овог новембра".

Србија се налази у геостратешкој сивој зони, између Пекинга и Москве и од скора, после година занемаривања, САД и њених европских савезника. Лидери Србије за сада експлицитно не бирају стране али, пише "Политико", ово натезање ће пре него касније доћи до врхунца.

Зашто је Србија у овом лимбу - ван Европске уније и НАТО-а, али не у потпуности у загрљају Владимира Путина и Си Ђинпинга? И где жели да заврши?

Положај Србије ће зависити од апетита Вашингтона да победи у новој борби великих сила, наводи портал. САД и њихови савезници могу да обликују исход у Србији комбинацијом меке и теже економске и дипломатске моћи. Постоје знаци да су свесни овог изазова, али не и да имају стратегију.

После пада Слободана Милошевића, Европа и САД - окупиране блискоисточним сукобима и унутрашњим драмама, посебно у ЕУ - нису узвратиле брзим потезима да Србију уведу у европски блок.

Негде у протеклој деценији Србија - коју су изневерили и Брисел и Вашингтон - је у потпуности скренула са западног пута. Са доласком Александра Вучића на власт, земља је економски напредовала. Политички, Вучић је тражио савез са Русијом и Кином и, легитимним средствима, централизовао власт око себе и владајуће партије, наводи "Политико".

Пре сукоба у Украјини, САД и ЕУ су можда и могле да приуште себи да занемаре Вучића и Србију. Са сукобом у Украјини, Србија је одједном постала награда у већем такмичењу са Кином, наводи "Политико".

Није јасно у чијем наручју председник Вучић жели да Србија заврши. Инвестиције и повољне трговинске услове добија од Кине. Он разуме емотивну повезаност Срба са Русијом која траје вековима. Одбија да уведе санкције Москви. Али каже да жели да Србија уђе у ЕУ.

Процес проширења ЕУ је у великој мери заустављен. За то је више крив Брисел него Београд. Србија испуњава захтеве ЕУ већ 20 година, а заузврат не добија ништа.

"Не ради се о томе да ми покушавамо да дођемо до Запада", рекао је за "Политико" српски министар који је желео да остане анониман. "Питање је да ли нас Запад жели."

"Ми у Србији имамо мапу и дефинитивно знамо где припадамо, а припадамо европској заједници", каже Марко Ђурић, министар спољних послова Србије.

Чини се да главни циљ и Вашингтона и Брисела није да Србија уђе у "европородицу" већ да је спрече да постане "руски сателит", наводи "Политико".

"Наша највећа брига је малигни утицај Русије", рекао је западни дипломата који је тражио да остане анониман. "Желимо да Србија буде усклађена са Западом, део система који се супротставља руском експанзионизму."

Подсећања ради, последњи председник САД који је посетио Београд био Џими Картер 1980. године. Си Ђинпинг је био у Србији два пута, а Путин три пута. Мало више фокуса на Србију у Вашингтону могло би да направи разлику, сматра неименовани министар.

За разлику од САД, Русија и Кина сматрају да су сиве зоне попут Србије "места вредна борбе".

"У најмању руку, шаргарепа која Србији обећава истински ближе везе и бенефиције које доноси чланство у слободном свету могла би сама да одвуче ову балканску државу од Русије и Кине. Сидро демократије и просперитета донело је стабилност у Европи. Сиве зоне нису. Србија је пре 110 година била искра за Први светски рат. Срби знају ову историју. Знамо ли је ми?", закључује аутор текста у "Политику".

(РТ)