Poslanica Levice u Bundestagu Žaklin Nastić: Bombardovanje Jugoslavije bilo je nezakonit akt agresije NATO i ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje se ne može opravdati

 Nemački radnici suočeni su s velikim ekonomskim problemima prouzrokovanim politikom sankcija zbog rata u Ukrajini, inflacija je izuzetno visoka, mnogi ljudi više ne znaju kako da plate račune – kaže u ekskluzivnom prvomajskom intervjuu za „Politiku” poslanik Levice u Bundestagu Žaklin Nastić. Ova predstavnica tradicionalne i autentične evropske levice, koja se zalaže za ravnopravnu međunarodnu saradnju, socijalnu pravdu i radnička prava, posetila je u martu i našu južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, a bila je i prvi predstavnik nemačkog parlamenta koji je ikada prisustvovao obeležavanju godišnjice agresije NATO-a na našu zemlju – bila je 24. marta ove godine na veličanstvenom skupu u Somboru.

– Putovanje je proteklo u pozadini rastućih tenzija između srpske manjine i albanskog stanovništva. Kao portparol za ljudska prava parlamentarne grupe Levice u nemačkom Bundestagu i zamenik predsednika parlamentarne grupe Nemačke i Jugoistočne Evrope, prirodno me zanima stanje ljudskih prava, vladavina prava, zaštita manjina, sloboda veroispovesti i njena primena, pre svega ovde u Evropi. Ovo je posebno važno jer je nemačka politika od 1999. godine dala značajan doprinos regionu u kome se Kosovo i Metohija nalaze. Nemačka snosi veliku odgovornost za poštovanje i zaštitu ljudskih prava svih na Kosovu, posebno zbog svog angažovanja u ratu protiv bivše Jugoslavije – ističe Žaklin Nastić, funkcioner nemačke Levice, jedine partije koja je 1999. u Bundestagu glasala protiv učešća u agresiji NATO-a.

Uverili ste se lično u probleme koje srpska zajednica ima?

Pored posete manastiru Gračanica, na mom putovanju mi je bilo posebno važno da posetim dva srpska dečaka, Stefana i Miloša, koje je albanski vojnik ranio na ovogodišnji Badnji dan. Posle svega, političari u saveznoj „semafor” koaliciji u Nemačkoj tvrde da je ovaj svirepi zločin nad njima lažna vest i propaganda srpske vlade. Smatram da je to ne samo potpuno nedostajanje empatije već je zaista nečuveno širenje takvih laži. Razgovarala sam i sa raznim političkim predstavnicima, uključujući predsednika opštine Štrpce i predstavnike Srpske liste u Mitrovici. Nažalost, raspored je bio veoma gust, tako da nisam mogla da razgovaram s predstavnicima albanskog stanovništva. Međutim, pošto mi je veoma važno da govorim i saslušam obe strane, želela bih da to nadoknadim prilikom sledeće posete, ako to bezbednosna situacija bude dozvoljavala.

Koji su vaši glavni utisci posle posete Kosmetu?

Najpre moram da napomenem da sam morala da budem u pratnji dva naoružana nemačka policajca. Iako Nemačka visoko ceni Kosovo i njegovu navodnu demokratiju, bezbednosna situacija ne izgleda tako pozitivna kako se tvrdi. Morale su da budu preduzete mere bezbednosti zbog moje zaštite i stalnih pretnji albanskih nacionalista upućenih meni. Ovo je takođe pokazatelj načina na koji se postupa s drugim mišljenjima i kakvo shvatanje demokratije imaju neki ljudi u regionu. Kada neko otvoreno priča o problemima i nedostatku bezbednosti Srba na Kosovu, nailazi na pretnje smrću, pretnje nasiljem i silovanjem, kao i na uvrede. Sve u svemu, moji utisci su zabrinjavajući, posebno kada je reč o manjinama. Napadi na srpsko civilno stanovništvo su u porastu, kao i napadi na pravoslavne crkve i manastire. Sa svih strana mi je rečeno da se odnos između institucija na Kosovu i srpske manjine drastično pogoršao otkako je Kurti preuzeo vlast. Dok je bilo moguće razgovarati sa Tačijem, kako mi je rečeno iz pouzdanog izvora, to sa Kurtijem više nije moguće. To utiče na sve oblasti života, pa čak i na opštinska pitanja, kao što je odlaganje otpada u oblastima naseljenim pretežno srpskim stanovništvom ili u opštini Štrpce. Ovo su okolnosti koje me duboko zabrinjavaju. Očekujem jasan stav nemačke vlade, a posebno ministra spoljnih poslova Analene Berbok, prema Kurtiju. Mora se uspostaviti vladavina prava i obezbediti poštovanje i zaštita ljudskih prava.

Vi ste kritikovali NATO bombardovanje Jugoslavije. Kritikujete i pomoć i slanje oružja za tzv. Kosovo. Koliko realno te kritike dopiru i utiču na percepciju među nemačkim političarima, i u vašoj javnosti?

Bombardovanje Jugoslavije bilo je nezakonit akt agresije NATO-a i ozbiljno kršenje međunarodnog prava koje se ne može opravdati. Političari u Nemačkoj do dana današnjeg tvrde – bez ikakvih dokaza – da je srpska strana izvršila genocid na Kosovu. Duboko me sramoti što sam, kako mi je rečeno, bila prvi nemački političar koji je ove godine učestvovao na obeležavanju godišnjice NATO bombardovanja u Somboru. Iako ništa ne može da vrati žrtve bombardovanja i upotrebe osiromašenog uranijuma, najmanje što možemo da uradimo jeste da ih se sećamo. Pored toga, zločini koje je počinio NATO moraju biti u potpunosti istraženi, a krivci pozvani na odgovornost. Ratni zločini se moraju rešavati na svim stranama, a ne da se jednostrano okrivljuje Srbija. Međutim, s obzirom na entuzijazam s kojim je tadašnja crveno-zelena savezna vlada, uz veliku podršku CDU i FDP, opozvala antimilitaristički konsenzus posleratnog doba i direktno učestvovala u tim ratnim zločinima, ne iznenađuje me da njihova današnja duhovna braća i pristalice aktuelne vlasti, posebno u Ministarstvu spoljnih poslova na čelu sa zelenima, ne odstupaju sa njihovog kursa. Činjenica je da je zapadna „zajednica vrednosti” stvorila veštačku državu Kosovo obeleženu korupcijom, kriminalom, nefunkcionalnošću, emigracijom. Zato i dan-danas moraju da šalju vojnike u okviru misije Kfora. Ponosna sam što su bivša poslanička grupa PDS-a i sadašnja poslanička grupa Levice jednoglasno i kao jedina poslanička grupa u nemačkom Bundestagu glasale protiv napada NATO-a na Jugoslaviju i bilo kakvog razmeštanja Bundesvera na Kosovu. Kršenje međunarodnog prava i isporuke oružja nikada nisu doprinele rešavanju sukoba, ni na Kosovu, ni u Jemenu, ni u Ukrajini.

Šta bi, prema vašem mišljenju, trebalo pre svega zvanični Berlin da promeni po pitanju tzv. Kosova i u odnosu prema Srbiji?

Nemačka vlada igra veoma problematičnu ulogu. Umesto da se radi na rešenju prihvatljivom za obe strane i deeskalaciji situacije, ona zauzima stranu i doprinosi eskalaciji sukoba. Dok se Kurtiju i njegovoj vladi u Prištini gleda kroz prste za mnoge nedostatke u pogledu vladavine prava, uključujući proizvoljna hapšenja bivših srpskih policajaca, dogovori poput formiranja Zajednice srpskih opština, koji su već bili sadržani u Briselskom sporazumu iz 2013. godine, ne sprovode se. Pozivam nemačku vladu da izvrši suštinsku promenu u svojoj politici i da od sada uzme u obzir interese obe strane i radi na međusobnim ustupcima. Ona snosi odgovornost prema Srbiji, jer je crveno-zelena vlada učestvovala i u nezakonitom ratu protiv bivše Jugoslavije i doprinela sadašnjoj situaciji. Dakle, ona snosi istorijsku odgovornost za to i, pošto za sebe kaže da je „zasnovana na vrednostima”, takođe se mora meriti u odnosu na standarde koje je sama postavila. Oni koji propovedaju vrednosti, ali se ne bave sopstvenim ratom i kršenjem međunarodnog prava, nisu kredibilni i moraju biti otvoreni za optužbe zbog dvostrukih standarda. Trenutno, ključ za rešavanje sukoba leži pre svega u Prištini, gde se dešava mnogo problema. Ako takozvane zapadne vrednosti, koje su stvorile ovu veštačku državu, ne izvrše dovoljan pritisak na Kurtija, on će nastaviti da vodi svoju igru nacionalističke politike.

Kako komentarišete to što Priština ni posle 10 godina nije formirala ZSO, što je bila njena jedina obaveza prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, čiji je potpisnik i garant EU?

Ovo mnogo govori o vlasti u Prištini, posebno o tome koliko ozbiljno Kurti može da se shvati kao pregovarački partner, jer očigledno nema interesa za miran suživot na Kosovu. Sada imam utisak da on vodi ovu rasističku politiku da bi smirio desničarske i krajnje desne birače. Ovo je duboko zabrinjavajuće i opasno. Konflikt koji traje i nedavni bojkot Srpske liste opštinskih izbora uglavnom su rezultat činjenice da već 10 godina nije uspostavljena dogovorena Zajednica srpskih opština. Međutim, postoje brojni pozitivni primeri takvih zajednica u EU i nekim njenim regionima, što se može videti i iz uspešnih primera u nekim regionima Španije, između ostalih.

Za 28 meseci vlasti Albina Kurtija na Kosovu je bilo više od 320 etnički motivisanih napada na Srbe, od kojih su 22 fizička napada i ranjavanja, i u sedam slučajeva upucavanja Srba...

Ovo je prosto šokantno! Posebno je zabrinjavajuće to što se takvi incidenti dešavaju u srcu Evrope, ali izgleda da postoji minimalno izveštavanje i da se preduzimaju neadekvatne mere za rešavanje ovog pitanja. Tokom mojih poseta i Štrpcu i Mitrovici, sve strane su me obavestile da se situacija pogoršala od dolaska Kurtija na vlast. Sve su veća proizvoljna hapšenja, oružani napadi i napadi na pravoslavne crkve. Nezamislivo je da ljudi usred Evrope moraju da žive u velikom strahu i političkoj segregaciji. Zapad više ne može da sedi skrštenih ruku dok se bezbednost Srba na Kosovu i dalje pogoršava. Očekujem odlučnu akciju na obezbeđivanju poštovanja Rezolucije 1244, koja garantuje zaštitu srpskih kulturnih lokaliteta, između ostalih stvari i, naravno, odgovarajući pritisak na vladu u Prištini da obezbedi uspostavljanje vladavine prava i zaštitu svih ljudskih prava i demokratskih standarda.

Kako u Nemačkoj gledaju na politiku koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na politiku ekonomskog razvoja, pomirenja i saradnje u regionu?

Verujem da je politika Srbije trn u oku nemačkoj vladi, posebno u vezi s politikom sankcija prema Rusiji. Dok su se zemlje EU ujedinile za uvođenje sankcija Rusiji, ugrožavajući sopstvenu ekonomiju i prosperitet, Srbija nije pristupila toj politici. To je sve više frustrirajuće za nemačku vladu. Veoma poštujem otpor Srbije tom pritisku i njeno odbijanje da dozvoli Briselu ili Berlinu da diktiraju kako će snabdevati svoju zemlju energijom. Nedavno glasanje u Savetu za ljudska prava UN, gde je ogromna većina podržala Rezoluciju o negativnom uticaju jednostranih prinudnih mera (sankcija) na uživanje ljudskih prava, pozivajući sve države da se „uzdrže od nametanja, održavanja ili sprovođenje bilo kakvih jednostranih prinudnih mera”, ilustruje da je većina država protiv jednostranih sankcija. Samo su zapadne države glasale protiv rezolucije. Rezultat glasanja treba da ohrabri politiku Srbije i da pokaže da nije usamljena u toj poziciji. Srbija i njena politika su, takođe, problem za nemačku politiku jer su njeni predstavnici i sami vodili nezakonit agresorski rat protiv Srbije, što stvara ogromne probleme s kredibilitetom kritikovanja nezakonitog agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine. Isto tako, nije naročito pošteno kada ministarka spoljnih poslova Berbok zahteva da Srbija prizna Kosovo koje je otcepljeno nezakonitim ratom, dok kritikuje samoproglašenu nezavisnost istočnih republika Ukrajine. Ovaj dvostruki standard je evidentan u ophođenju sa Srbijom, što se, naravno, ne može lako priznati.

Većina Nemaca je protiv isporuka oružja Ukrajini

Nemačka je zbog rata u Ukrajini napravila radikalan zaokret u svojoj spoljnoj politici i suočila se i sa ekonomskim problemima. Kako vi na to gledate i kakvo je opšte raspoloženje u nemačkoj javnosti po ovim pitanjima?

Savezna vlada je preduzela izuzetno opasan pravac delovanja i time zanemaruje svoju zakletvu da će „sprečiti štetu od nemačkog naroda”. Nije održala obećanje da neće uvoditi sankcije koje bi više pogodile nemačko stanovništvo nego Rusiju – naprotiv. Zapadna politika sankcija je potpuno pogrešna. Inflacija je izuzetno visoka, trenutno iznosi 7,5 odsto. Troškovi za naftu i gas su eksplodirali, mnogi ljudi više ne znaju kako da plate račune, a većina Nemaca nije spremna da snosi posledice ove pogrešne politike. Odbacujem sankcije koje prvenstveno pogađaju stanovništvo, ali ne i vladare. Pored toga, isporuka oružja i obuka ukrajinskih vojnika na nemačkom tlu sve više čine Nemačku stranom u ratu, pokazuje mišljenje koje sam naručila od Naučne službe Bundestaga (komiteta pravnih stručnjaka da podrži i pruži pravne procene za članove Bundestaga) prošle godine. Rashodi nemačke vlade za odbranu stalno rastu. Nemačka je 2022. uložila skoro 56 milijardi dolara u naoružanje, čime je bila sedma u svetu po vojnim troškovima. Štaviše, za nemačke oružane snage odobren je poseban fond od 100 milijardi evra. Naročito u svetlu najmračnijih poglavlja nemačke istorije, više bi trebalo da bude dužnost savezne vlade da se založi za mir i diplomatiju. Umesto toga, milijarde se prelivaju u naoružanje, a 2022. godine odobren je izvoz oružja u vrednosti od najmanje 8,35 milijardi evra, uključujući i zemlje koje već osam godina vode užasan rat protiv Jemena. Ovo je druga najveća vrednost u istoriji Nemačke. Prema istraživanjima, većina Nemaca je protiv isporuka oružja Ukrajini i umesto toga se zalaže za diplomatsku inicijativu za mirno rešavanje sukoba. Međutim, savezna vlada zanemaruje ovu volju većine stanovništva i bezobzirno prihvata sve veću eskalaciju rata, sve do nuklearne katastrofe. Ovo nema apsolutno nikakve veze sa spoljnom politikom „zasnovanom na vrednostima”, koju posebno zagovaraju Zeleni.

(Politika)