Предраг Ђукановић: Пикси, селектор по Вучићевом укусу

 Средином недеље, пише Спорт клуб, одржани су састанци председника Србије Александра Вучића, са председником Фудбалског савеза Србије Драганом Џајићем и селектором Драганом Стојковићем. Након састанка три Звездине звезде, шансе Пиксија да остане на клупи националног тима су - порасле. Што је сасвим коректно и у реду. Због чега?

Стари напредњачки фазон – пусти пар дана да прође олуја, па ћемо да те збринемо – и овога пута је упалио. Сетићемо се како су решавани сви хитни случајеви – нађе се жртвено јагње, мало се медијски облати, покрену се неки поступци, а када се фокус јавности помери, јагње бива остављено на миру – пуних џепова пара. Тако је било и са највећим случајем, на којем је Вучић најпре изградио популарност – афера Мишковић, но она је била самоиницирана од стране садашњег председника земље, јербо је он одлично знао какву ће му славу и позицију тај потез донети, зашта ће Мишковић, ни деценију касније добити Сава центар.

Изнуђени случајеви, који су касније долазили, попут Стефановића, Хркаловићеве, Митровићевог сина, те нешто новијег датума Колувије (и свих других који нису поменути), имали су исту матрицу за спасавање. Најпре се, тобож, нешто уради на поменутом питању, да се угаси ватра, потом се сачека одређени временски период да гнев јавности спласне, па се питање заиста реши – увек у корист оних на оптуженичкој клупи.

Овога пута биће решено у корист онога на клупи репрезентације, која је уједно постала и оптуженичка, јер је било јасно као дан ко је одговоран што је шест милиона Срба било у прединфарктном стању. Након очајне партије против Данаца, таблоиди и пси по задатку, ћутали су и чекали зелено светло са Андрићевог венца, да оплету по Пиксију. Исте вечери, када је утакмица одиграна, од РТС-а па до таблоида нисте реч критике могли да прочитате на рачун селектора. Када је пулс јавности опипан и схваћено да је стање алармантно, намигнуто им је да растргну Стојковића. Текстови о плати, порезу, породици, аутомобилима, вили, деци… Ни у чему се нису устручавали пропагандни мештри, већ су сипали по селектору шта стигну читава два дана, како би јавност била намирена. И… Пауза.

С једне стране, то је рађено да се јавност наслади, па умири, са друге – да се Пиксију покаже снага моћне радикалске машинерије. Није се првенство ни завршило, фокус јавности са наше репрезентације је померен и дошло је време да исти тај селектор буде спашен, заједно са свим милионима које је стрпао у џеп. Али то није ни најмањи проблем, напротив – то у потпуности одговара реалној слици Србије.

Фудбал је вазда био централна тема у друштву, када све друге изостану (осим у периодима великих такмичења и пар дана пре и после неке кључне утакмице). Дакако, сви волимо да гледамо ваљање лопте по травнатој подлози, но окупација самим дешавањима око терена била је тема за оне који се књиге нису латили, филма слабо видели, а музике мало слушали. Поставља се онда питање – због чега смо фудбал у Србији подигли на ниво националне филозофије?

Живимо у времену освете лоших ђака. За њихова вакта играћемо по њиховим правилима игре, али и њихове игре и забаве. То се дешава када културу смени турбо фолк. Фудбал у Србији служи за прање новца, уградњу процената, стицање моћи и утицаја, продају играча, врбовање навијача и поседовање клубова. Због тога је он централна тема интереса радикалско-мафијашке елите, па је самим тим наметнут и као централна национална филозофија. Све је важније од саме игре. Њу ни немамо. Али зато имамо селектора, који би, ако има правде, требало да остане на тој позицји.

„Гледајући и слушајући селектора, видите све непрочитане књиге, све неодгледане филмове и представе, чујете музику коју не слуша, ту је одсуство одговорности. Јунак нашег доба плаћен више него сви српски хирурзи заједно. Да би организовао једанаест милионера да се лоптају. И ни то не уме“, хирушки прецизно је наш писац Синиша Ковачевић описао селектора, одговарајући на питање – зашто је он савршен за позицију на којој се налази. Бахат, егоцентричан, нарцисоидан, среброљубив, препотентан. Онај који новинарима одговара нападима, самохвалисањем, који успехе преузима на себе, неуспехе сваљује на друге. Онај који не поштује никога прекопута себе. Све ниподаштава, исмева, потцењује. На кога вам то личи?

Баш зато што вам личи на тог на којег сте помислили, а није реч о њему, него о овом другом, њих двојица имају заједничке фотографије из авиона, аутобуса и баш зато ће између њих двојице пасти договор о даљој судбини националног тима. С тим, што се зна ко води главну реч. Онај који је показао шта уме и може, у само два дана након пораза.

(Н1)