Predrag Đukanović: Piksi, selektor po Vučićevom ukusu

 Sredinom nedelje, piše Sport klub, održani su sastanci predsednika Srbije Aleksandra Vučića, sa predsednikom Fudbalskog saveza Srbije Draganom DŽajićem i selektorom Draganom Stojkovićem. Nakon sastanka tri Zvezdine zvezde, šanse Piksija da ostane na klupi nacionalnog tima su - porasle. Što je sasvim korektno i u redu. Zbog čega?

Stari naprednjački fazon – pusti par dana da prođe oluja, pa ćemo da te zbrinemo – i ovoga puta je upalio. Setićemo se kako su rešavani svi hitni slučajevi – nađe se žrtveno jagnje, malo se medijski oblati, pokrenu se neki postupci, a kada se fokus javnosti pomeri, jagnje biva ostavljeno na miru – punih džepova para. Tako je bilo i sa najvećim slučajem, na kojem je Vučić najpre izgradio popularnost – afera Mišković, no ona je bila samoinicirana od strane sadašnjeg predsednika zemlje, jerbo je on odlično znao kakvu će mu slavu i poziciju taj potez doneti, zašta će Mišković, ni deceniju kasnije dobiti Sava centar.

Iznuđeni slučajevi, koji su kasnije dolazili, poput Stefanovića, Hrkalovićeve, Mitrovićevog sina, te nešto novijeg datuma Koluvije (i svih drugih koji nisu pomenuti), imali su istu matricu za spasavanje. Najpre se, tobož, nešto uradi na pomenutom pitanju, da se ugasi vatra, potom se sačeka određeni vremenski period da gnev javnosti splasne, pa se pitanje zaista reši – uvek u korist onih na optuženičkoj klupi.

Ovoga puta biće rešeno u korist onoga na klupi reprezentacije, koja je ujedno postala i optuženička, jer je bilo jasno kao dan ko je odgovoran što je šest miliona Srba bilo u predinfarktnom stanju. Nakon očajne partije protiv Danaca, tabloidi i psi po zadatku, ćutali su i čekali zeleno svetlo sa Andrićevog venca, da opletu po Piksiju. Iste večeri, kada je utakmica odigrana, od RTS-a pa do tabloida niste reč kritike mogli da pročitate na račun selektora. Kada je puls javnosti opipan i shvaćeno da je stanje alarmantno, namignuto im je da rastrgnu Stojkovića. Tekstovi o plati, porezu, porodici, automobilima, vili, deci… Ni u čemu se nisu ustručavali propagandni meštri, već su sipali po selektoru šta stignu čitava dva dana, kako bi javnost bila namirena. I… Pauza.

S jedne strane, to je rađeno da se javnost nasladi, pa umiri, sa druge – da se Piksiju pokaže snaga moćne radikalske mašinerije. Nije se prvenstvo ni završilo, fokus javnosti sa naše reprezentacije je pomeren i došlo je vreme da isti taj selektor bude spašen, zajedno sa svim milionima koje je strpao u džep. Ali to nije ni najmanji problem, naprotiv – to u potpunosti odgovara realnoj slici Srbije.

Fudbal je vazda bio centralna tema u društvu, kada sve druge izostanu (osim u periodima velikih takmičenja i par dana pre i posle neke ključne utakmice). Dakako, svi volimo da gledamo valjanje lopte po travnatoj podlozi, no okupacija samim dešavanjima oko terena bila je tema za one koji se knjige nisu latili, filma slabo videli, a muzike malo slušali. Postavlja se onda pitanje – zbog čega smo fudbal u Srbiji podigli na nivo nacionalne filozofije?

Živimo u vremenu osvete loših đaka. Za njihova vakta igraćemo po njihovim pravilima igre, ali i njihove igre i zabave. To se dešava kada kulturu smeni turbo folk. Fudbal u Srbiji služi za pranje novca, ugradnju procenata, sticanje moći i uticaja, prodaju igrača, vrbovanje navijača i posedovanje klubova. Zbog toga je on centralna tema interesa radikalsko-mafijaške elite, pa je samim tim nametnut i kao centralna nacionalna filozofija. Sve je važnije od same igre. Nju ni nemamo. Ali zato imamo selektora, koji bi, ako ima pravde, trebalo da ostane na toj pozicji.

„Gledajući i slušajući selektora, vidite sve nepročitane knjige, sve neodgledane filmove i predstave, čujete muziku koju ne sluša, tu je odsustvo odgovornosti. Junak našeg doba plaćen više nego svi srpski hirurzi zajedno. Da bi organizovao jedanaest milionera da se loptaju. I ni to ne ume“, hiruški precizno je naš pisac Siniša Kovačević opisao selektora, odgovarajući na pitanje – zašto je on savršen za poziciju na kojoj se nalazi. Bahat, egocentričan, narcisoidan, srebroljubiv, prepotentan. Onaj koji novinarima odgovara napadima, samohvalisanjem, koji uspehe preuzima na sebe, neuspehe svaljuje na druge. Onaj koji ne poštuje nikoga prekoputa sebe. Sve nipodaštava, ismeva, potcenjuje. Na koga vam to liči?

Baš zato što vam liči na tog na kojeg ste pomislili, a nije reč o njemu, nego o ovom drugom, njih dvojica imaju zajedničke fotografije iz aviona, autobusa i baš zato će između njih dvojice pasti dogovor o daljoj sudbini nacionalnog tima. S tim, što se zna ko vodi glavnu reč. Onaj koji je pokazao šta ume i može, u samo dva dana nakon poraza.

(N1)