Предраг Ј. Марковић: Преувеличавање британске улоге у 27. марту има у себи потцењивање српског народа, његове војске и интелигенције

Код нас је раширено веровање да су побуне и преврати углавном дело страних шпијуна. Нарочито су броје приче о улози Британаца у догађајима 27. марта 1941. године.

С тим причама је почела Недићева пропаганда, у жељи да се огради од тог „злодела“ и докаже да су Срби искрени пријатељи Трећег рајха. Сем, наравно, неколицине британских плаћеника, који су подбунили безумну гомилу метежника.

Сама британска служба СОЕ, основана тек 1940. године, са задатком да помаже покрете отпора и врши саботаже по окупираној Европи, покушавала је да присвоји пуч од 27. марта. Британци нису раније имали овакву специјализовану организацију, нити су се занимали за герилско ратовање. Како је рекао Бил Дикин у својој књизи „Бојовна планина“, акције СОЕ су биле дело „преданих аматера“. СОЕ је имала 13.000 запослених. Њихов број је, не рачунајући Југославију, Пољску и СССР, био већи од броја свих наоружаних бораца покрета отпора у окупираној Европи 1941. Требало је делатност те дивизије људи оправдати неким звучним успехом. Пуч од 27. марта изгледао је као идеалан догађај да се присвоји као успех СОЕ. Нигде другде у Европи није дошло да антифашистичке побуне иако су Британци покушавали да покрену отпор широм континента.

Много људи је прижељкивало државни удар. Преврат се изгледа припремао на разним местима. Знамо да су и Британци спремали неке своје људе. Британци су пре рата од политичара помагали Савез земљорадника Милана Гавриловића, Милоша Тупањанина, као и Илију Трифуновића Бирчанина. Ти људи, међутим, нису имали никакву улогу у пучу, нити су знали за њега. Бирчанин је био запањен тајмингом државног удара. Преувеличавање улоге британског новца у 27. марту има у себи нешто потцењивачки према српском народу, његовој војсци и интелектуалцима. Већ смо рекли да ниједан европски народ није до тада подигао буну против Хитлера. Буквално је цео народ био одушевљен одбацивањем савеза са Хитлером. На снимцима демонстрација људи изгледају као да славе завршетак рата, а не најопаснији потез у својој историји. Недићевски плакати су демонстранте приказали као друштвени олош. У стварности, сви интелектуалци, Црква, сви угледни људи су подржали пуч. Да ли су сви они били британски плаћеници? Да ли су Срби заиста ставили главу под Хитлерову секиру због шаке фунти? Или су најглупљи народ који је насео на британску хушкачку пропаганду? Или су лудо храбри? Или су само луди? Подсетио бих читаоце да је наш највећи епски јунак чудљиви, плаховити, ирационални Марко Краљевић. Који све ради у инат. Па тако и његови потомци.

Хитлер је у свом бесу на „српску завереничку багру“ решио да Југославију збрише с лица земље. Ниједна земља није раскомадана на толико делова као Југославија. Цена за пркошење Хитлеру била је највећа могућа. Цену слободе нису рачунали ни Спартанци на Термопилима, нити Пољаци у на пропаст осуђеном Варшавском устанку. Кога данас славе као свој највећи празник иако је био још мање разуман од 27. марта.

(Курир)