Predrag Marković: Birokratske prepreke ometaju sprovođenje zakona

Stanje u kulturi je kao i u celom društvu: zakoni se ne sprovode, jer svi veruju da je njihovo donošenje kraj a ne početak procesa. To mora da se promeni.

Ovo je, za ”Novosti”, poručio Predrag Marković, ministar za kulturu, medije i informatičko društvo, koji tvrdi da će se i ličnim primerom boriti protiv birokratskih prepreka koje sprečavaju da se doneti propisi primenjuju u praksi.

* Kako planirate da izađete na kraj s nagomilanom birokratijom?

- Veliki trud su mnogi uložili da se usaglase finansijski planovi sa ono malo novca što postoji u budžetu, da se raspišu konkursi, a sve je bilo blokirano čekanjem podzakonskih akata, novih statuta, komisija, upravnih odbora, udruženja... Ukratko - političkih odluka. Srećom, u kulturi, pa i u Ministarstvu, ima mnogo kvalitetnih ljudi.

* Kakve promene najavljujete u kulturi tokom mandata?

- Prvo, važan je okvir koji se odnosi na zakon, budžet, korisnike. Drugo, svest da je Ministarstvo u tom okviru pre svega servis i da raspodeljuje sredstva korisnika, a ne svoja. Bitna je obaveza da posao obavljate svakog dana. I lični primer.

* Kako ćete konkretno dati ”lični primer”?

- Ako smo birokratizovano društvo i ako to malo novca mesecima putuje, nije mi teško da lično i sa saradnicima nosim po Srbiji ugovore i potpisujem ih kako bi ustanove što pre realizovale poslove koji su već ocenjeni kao važni i kvalitetni. Ako smo siromašni i sve pozivamo na štednju, onda je u redu da ministar ne prima platu, da dosadašnji savetnici nastave da izvršavaju obaveze ali bez honorara. Već tih desetak miliona ste uštedeli.

* Nije li pomalo marketing što ne primate platu, što ste vratili službeni telefon, vozite se svojim kolima...?

- Dobre navike ne volim da menjam, a kad sam odlučio da prihvatim ministarsko mesto, znao sam čime se bavim. A demagogija, nažalost, to nije. Kažem nažalost, jer mi živimo u takvom odsustvu vrednosti da je u jednom javnom istraživanju na pitanje da li bi, da su u mogućnosti, zloupotrebili službeni položaj, 53 odsto ispitanika odgovorilo sa ”da”.

* Šta će konkretno od započetih projekata biti završeno do kraja godine?

- Ne volim da obećavam, volim da pokazujem rezultate. Gledajte u naredna dva meseca šta će se sve završiti. I to ne samo u Beogradu. I ne mojom zaslugom. Ustanove kulture su pokazale solidarnost i ove godine je novac za infrastrukturne projekte raspodeljen onima koji će stvarno do kraja godine završiti započeto.

* Kada će biti zaokružena nacionalna strategija za kulturu?

- I danas na njoj radi jedan od timova. Ti ljudi nisu vidljivi, ali uvek najviše rade oni koji se ne reklamiraju. Bio sam i dirnut i rastužen kada sam u ovom velikom timu zatekao stručnjake koji su i pre deset godina bili voljni da putuju Srbijom i prenose svoje znanje i viziju. Priprema nacrta strategije za kulturu je primer kako ljudi koji znaju svoj posao moraju i da ga planiraju i preuzmu.

* Najavljuje se i usvajanje strategije za medije?

- Verujem da medijskom strategijom treba da se bavi profesija. Zato smo potpisali protokol kojim je za izradu nacrta medijske strategije zadužena profesija. I ovaj posao će, verujem, biti završen u roku. Moj stav je da dva meseca nije kratak rok za profesiju koja tvrdi već dvadeset godina da želi i zna kakve su joj promene potrebne. Ali, to je samo početak. Po završetku osnovnog teksta, u ovaj posao će se uključiti svi oni kojih se to tiče.

* Može li država više da pomogne pisanim medijima u doba ekonomske krize?

- Najbolja pomoć je stabilan vrednosni okvir. Uređen sistem vidljivih i efikasnih pravila u celom društvu je preduslov. Dakle, prva pomoć je pomoć lokalnim pisanim medijima. I to je, uz medijsku strategiju, prioritet. Ali, tu Ministarstvo malo može da uradi samo.

* Kakav je vaš stav o privatizaciji ”Telekoma”? Tvrdili ste da je ponuda Austrijanaca uvredljiva?

- Moj stav o ”Telekomu” je poznat. Zadovoljstvo mi je i što sam bio član UO te kompanije u poslednje tri godine, kada su postignuti najveći rezultati. Vidim i da se taj uspeh sada koristi kao politički argument u vezi sa prodajom i cenom. Osim otpočetog procesa prodaje, pred nama su i podela 21,5 odsto akcija građanima, zaposlenima i bivšim zaposlenima, zatim prelazak iz zatvorenog akcionarskog društva u otvoreno, izlazak na berzu...

(P. Vasiljević, Večernje novosti)