Predsednički izbori u Venecueli: Prema nekim procenama, opozicija je konačno dovoljno snažna da izađe na crtu predsedniku Nikolasu Maduru, koji se bori za treći mandat

U Venecueli se danas održavaju predsednički izbori, za koje neki kažu da bi mogli biti istorijski. Opozicija je, prema nekim procenama, konačno dovoljno snažna da izađe na crtu predsedniku Nikolasu Maduru, koji se bori za treći mandat. Međutim, odlukom Vrhovnog suda, ime najvažnije opozicione figure, žene koja je ujedinila opozicione snage Marine Korine Maćado neće se naći na glasačkom listiću.

Marina Korina Maćado okupila je i pokrenula opozicioni pokret u Venecueli, a mnogi glasači je smatraju jedinim pravim izazivačem socijaliste Nikolasa Madura.

Maćado je na političku scenu stupila pre 12 godina, suprotstavljajući se pokojnom predsedniku Ugo Čavezu u Kongresu. CNN piše da je ostalo upamćeno kako se tada marginalna opoziciona političarka obrušila na predsednika, koji je bio na vrhuncu svoje moći, tokom njegovog godišnjeg obraćanja naciji u Kongresu.

Maćado je ustala sa svog mesta i vikala na Čaveza, a kada je završila, on joj je iziritirano rekao: „Orao ne lovi muvu“.

Mlada političarka tada je izgubila primarnu trku da bude protivkandidatkinja Čavezu na predsedničkim izborima. Ni sada se njeno ime neće naći na glasačkom listiću, ali ovog puta razlog nije niska popularnost.

Upravo suprotno, Maćado je prošle godine osvojila 90 odsto opozicionih primarnih glasova i izabrana da bude Madurova protivkandidatkinja, ali joj je kandidatura zabranjena zbog navoda da u svoju imovinu nije prijavila vaučere za hranu.

Maćado je ovu odluku Vrhovnog suda Venecuele opisala kao nelegitimnu, nepravednu i protivustavnu.

Odluka suda imala je za posledicu da kandidat opozicije bude Edmundo Gonzales, koji uživa veliku podršku istaknute opozicionarke. Njih dvoje zajedno se pojavljuju na predizbornim skupovima, sve kako bi političarka koja građanima obećava privatizaciju mnogih sektora, prelila svoju popularnost na Gonzalesa i obezbedila mu sve više glasova.

Eksperti kažu da dvojac predstavlja najveću pretnju po Madura u poslednjih nekoliko godina.

Privatizacija svega – od nafte do obrazovanja

Najpoznatija opozicionarka u Venecueli je veliki zagovornik privatizacije u raznim sektorima, uključujući zdravstvo i obrazovanje.

Kako je objasnila u intervjuu za CNN, ona veruje u državno obrazovanje i zdravstvo, ali isto tako veruje da se tržišna pravila moraju uvesti u ove oblasti kako bi se postigla neophodna kompetitivnost i kvalitet, koje poseduju privatni sektori.

Njen plan je da se roditeljima daju kuponi za obrazovanje dece, koje mogu iskoristi po sopstvenom izboru – u državnoj ili privatnoj školi.

„U slučaju energetskog sektora i drugih industrija, Venecuela ima ogromne potencijale koji zahtevaju isto tako ogromne investicije. Mi za to nemamo resursa. Ova zemlja je opustošena, moramo da otvorimo tržišta“, poručila je Maćado.

Predlaže da se Venecuela otvori za inostrana ulaganja, a preduslov za to je izmena pravnog sistema, reforme i uvođenje vladavine prava.

Ustav zemlje već decenijama garantuje da naftna industrija, posebno izvorišta sirove nafte, budu u vlasništvu države. Maćado veruje da država ne mora da bude vlasnik naftnih kompanija da bi ubirala profit.

„Ukoliko ne uradimo to (privatizujemo, prim. aut) prozor prilika za naftu i gas bi uskoro mogao da bude zatvoren. I to će biti neoprostivo“, istakla je liderka opozicije.

Ko je Marina Korina Maćado

Marina Korina Maćado rođena je 7. oktobra 1967. godine u Karakasu. Potiče iz uglede porodice pisaca i boraca protiv diktature, a otac joj je bio istaknuti biznismen koji se bavio čelikom.

Završila je osnovne studije industrijskog inženjerstva, magistrirala finansije, da bi se na kraju ustavršavala na Univerzitetu Jejl u SAD. Karijeru je počela u auto-industriji u Valensiji, industrijskom centru Venecuele, da bi se potom vratila u Karakas.

Društveni angažman je započela građanskim aktivizmom, kroz organizaciju koja je pomagala siročićima i maloletnim delinkventima u Karakasu, da bi potom osnovala Sumate – orgnaizaciju za praćenje izbora.

Organizacija je 2004. godine pokrenula peticiju za održavanje referenduma o opozivu tadašnjeg predsednika Čaveza. To ju je dovelo na sud zbog optužbi zaveru i pokušaj državnog udara, a Čavez je nju i saradnike optužio da su „lakeji Zapada“.

Njujork tajms je tada pisao da je Maćado „najomraženiji protivnik venecuelanske vlade, mlada žena sa brzim umom i odgovorima koje ispaljuje kao mašinka, koji se često pojavljuje u Vašingtonu ili Madridu da osudi ono što naziva erozijom demokratije pod Ugom Čavezom“.

Optužbe su ukinute, a suđenje prekinuto 2006. godine zbog kršenja procesnih procedura od strane sudije.

Kada je i sama ušla u politiku napustila je Sumate, kako njen rad ne bi bio diskreditovan i politizovan.

Bila je poslanica u parlamentu od 2011. do 2014. godine. Pokušala je da uđe u trku za predsedničke izbore 2012. godine, ali nije izabrana za kandidata na unutaropozicionim izborima.

Maćado je bila jedan od predvodnika velikih protesta protiv Madura 2014. godine.

BBC ju je 2018. godine stavio na listu 100 najuticajnijih žena.

(N1)