Premijer Letonije Krišijanis Karinš: Rusiju ćemo držati pod kontrolom samo ako Ukrajina uđe u NATO

 Kada Ukrajina bude "oslobođena" morala bi da se pridruži NATO-u da bi se sprečio novi rat, smatra premijer Letonije Krišijanis Karinš koji se u autorskom tekstu za "Fajnenšel tajms" bavio "izlaznim planom" za mir i bezbednost u Evropi, iako se njegova analiza praktično svela na promišljanje o budućnosti Kijeva u međunarodnim savezima - EU i NATO.

"Tokom ove godine, čak i ako se neprijateljstvo nastavi, moramo zvanično otvoriti pregovore o pridruživanju Ukrajine EU. To je neophodno iz tri razloga: prvo, jer će to pomoći da se ojača moral i rešenost ukrajinske vojske i naroda da ne popuste pred ruskom agresijom. Drugo, otvaranje pregovora će ojačati svrhu i tempo neophodnih reformi kroz koje Ukrajina, kao i svaka druga zemlja kandidat, mora da prođe da bi stekla pravo da se pridruži EU. I treće, rezultat uspešne kandidature Ukrajine za EU će našem jedinstvenom tržištu dodati neophodnu snagu i ekonomski potencijal", istakao je Karinš dodajući "da je to potpuna pobeda".

Ali, da bi se, kako on to kaže osmislio "izlazni plan" za mir i bezbednost kontinenta, ulazak u EU nije dovoljan. Potrebno je ući i u drugi "klub" - NATO.

"Naravno, dok se neprijateljstvo nastavlja, niko unutar NATO-a ne bi ozbiljno razmišljao o inkorporaciji Ukrajine, jer bi to odmah ceo NATO uvuklo u rat koji Rusija vodi u Ukrajini. Ali na kraju, i uz našu kombinovanu i nepokolebljivu podršku, Ukrajina će postići svoje ciljeve", uveren je letonski premijer.

Svestan, međutim, da Rusija neće sedeti skrštenih ruku na to, Karinš upozorava da će "pobednička Ukrajina ostaviti potpuno netaknutu Rusiju, sa istim imperijalističkim sklonostima, pod agresivnom i autokratskom vladom".

"Jedina opcija koja osigurava da se Rusija drži pod kontrolom je da se i oslobođena Ukrajina u potpunosti pridruži NATO, zajedno sa svim podrazumevanim bezbednosnim garancijama. Ove garancije će biti važne ne samo za Ukrajinu, već za celu Evropu. Ne možemo očekivati da će rusko rukovodstvo uskoro promeniti kurs. Možemo, međutim, osigurati da, bez obzira na njegove namere, ne može da započne novi rat protiv svojih evropskih suseda", ističe Karinš.

Letonski premijer, otkrio je u tekstu i zanimljivu pojedinost osvrćući se na početak specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Kako je naveo, na jesen 2021. i u zimu 2022. godine zapadni partneri dostavili su "nezabeležene obaveštajne podatke o gomilanju ruskih snaga na ukrajinskoj granici". A to su njegova, ali i susedne zemlje, kao što su Litvanija, Estonija i Poljska, "shvatile veoma ozbiljno" i zato počele da militarizuju Kijev.

"Zaista, počeli smo da pružamo vojnu pomoć Ukrajini pre nego što je počeo opaki februarski napad Rusije. Rakete 'stinger' iz Letonije bile su među oružjem koje su Ukrajinci koristili u prvim danima borbi da odbiju ruske napade na kijevski aerodrom", rekao je Karinš još jednom potvrđujući rusku tvrdnju da je Ukrajinu Zapad naoružavao i spremao za sukob.

(RT)