Prištinski institut: Kosovo je polulegitimno i podeljeno iznutra

Institut za istraživanja i razvoj politika (KIPRED) iz Prištine danas je objavio izveštaj u kome se navodi da je Kosovo podeljeno iznutra i da je međunarodno polulegitimna država koja ulazi u period prestanka nadgledane nezavisnosti.

"Na sastanku održanom 2. jula 2012. godine, Međunarodna upravljačka grupa je najavila svoju nameru da sredinom septembra 2012. okonča nadgledanu nezavisnost Kosova", navodi se u izveštaju o periodu prestanka nadgledanja nezavisnosti Kosova. Dodaje se da postoje uspesi u primeni Ahtisarijevog plana, kao što je stvaranje novih opština sa srpskom većinom, decentralizacija, zaštita verskog i kulturnog nasleđa, usvajanje nacionalnih simbola, zastave i himne koji odražavaju multietnički karakter Kosova.

Kao pozitivno je navedeno i stvaranje multietničke "Kosovske policije" i postepeno uključivanje nevećinskih zajednica u javne institucije. "Zato je veoma izvesno da će se službeno okončanje nadgledane nezavisnosti Kosova slaviti. Ljudima na Kosovu, kao i onima u inostranstvu, govoriće se o ogromnim dostignućima nove države i njenih međunarodnih supervizora", navodi se u izveštaju.

Autori izveštaja direktor instituta KIPRED Iljir Deda i viši istraživač u institutu Špend Kursani kažu da će to slavlje zaobići realne probleme Kosova, jer ono ostaje podeljeno iznutra i s ograničenom legitimnošću spolja. Pored toga što nedostaje primena usvojenih zakona, Kosovo ima duboke probleme s osnovnim demokratskim funkcionisanjem, navodi se u izveštaju.

"Severni deo ostaje de fakto podeljen, što je situacija koja može da umanji sav uspeh postignut na jugu. Bezbednost države i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala će se i dalje oslanjati na tela čiji mandat proističe iz Rezolucije Saveta Bezbednosti UN 1244, iz 1999, odnosno Kfora i Euleksa", navodi se u izveštaju. Zatvaranje Međunarodne civilne kancelarije zato neće predstavljati i okončanje i prenos nadležnosti s odgovarajućih međunarodnih vojnih misija i misija vladavine prava na "kosovske vlasti i kosovske snage bezbednosti", kako je predvideo Ahtisarijev plan.

Odluke o ovim međunarodnim misijama zavisiće od promena Rezolucije 1244, što zavisi od Rusije čije eventualne odluke zavise od volje Srbije i njene pozicije prema Kosovu, navodi se u analizi. Istovremeno Evropska unija nije našla način da uključi Kosovo u planove proširenja, zbog pet svojih članica koje ne priznaju Kosovo.

"EU ne može potpisati ugovorne sporazume s nedržavama i potreban joj je konsenzus svih država članica da bi nastavila potpisivanje ugovornih sporazuma. Zbog nemogućnosti da ubedi svoje članice da priznaju Kosovo, EU ne može da potpuno iskoristi svoj uticaj na Prištinu", kaže se u saopštenju.

Dodaje se da je Kosovo tako stavljeno u poziciju da traži normalizaciju odnosa sa Srbijom u nadi da će ti "novi odnosi" dovesti do toga da članice EU koje ne priznaju Kosovo promene svoju poziciju prema statusu Kosova. "To bi rezultiralo s više priznavanja u globalnom smislu te eventualno članstvom u UN i drugim relevantnim međunarodnim organizacijama", navodi se u izveštaju.

(Beta)