Приштински институт: Косово је полулегитимно и подељено изнутра

Институт за истраживања и развој политика (КИПРЕД) из Приштине данас је објавио извештај у коме се наводи да је Косово подељено изнутра и да је међународно полулегитимна држава која улази у период престанка надгледане независности.

"На састанку одржаном 2. јула 2012. године, Међународна управљачка група је најавила своју намеру да средином септембра 2012. оконча надгледану независност Косова", наводи се у извештају о периоду престанка надгледања независности Косова. Додаје се да постоје успеси у примени Ахтисаријевог плана, као што је стварање нових општина са српском већином, децентрализација, заштита верског и културног наслеђа, усвајање националних симбола, заставе и химне који одражавају мултиетнички карактер Косова.

Као позитивно је наведено и стварање мултиетничке "Косовске полиције" и постепено укључивање невећинских заједница у јавне институције. "Зато је веома извесно да ће се службено окончање надгледане независности Косова славити. Људима на Косову, као и онима у иностранству, говориће се о огромним достигнућима нове државе и њених међународних супервизора", наводи се у извештају.

Аутори извештаја директор института КИПРЕД Иљир Деда и виши истраживач у институту Шпенд Курсани кажу да ће то славље заобићи реалне проблеме Косова, јер оно остаје подељено изнутра и с ограниченом легитимношћу споља. Поред тога што недостаје примена усвојених закона, Косово има дубоке проблеме с основним демократским функционисањем, наводи се у извештају.

"Северни део остаје де факто подељен, што је ситуација која може да умањи сав успех постигнут на југу. Безбедност државе и борба против корупције и организованог криминала ће се и даље ослањати на тела чији мандат проистиче из Резолуције Савета Безбедности УН 1244, из 1999, односно Кфора и Еулекса", наводи се у извештају. Затварање Међународне цивилне канцеларије зато неће представљати и окончање и пренос надлежности с одговарајућих међународних војних мисија и мисија владавине права на "косовске власти и косовске снаге безбедности", како је предвидео Ахтисаријев план.

Одлуке о овим међународним мисијама зависиће од промена Резолуције 1244, што зависи од Русије чије евентуалне одлуке зависе од воље Србије и њене позиције према Косову, наводи се у анализи. Истовремено Европска унија није нашла начин да укључи Косово у планове проширења, због пет својих чланица које не признају Косово.

"ЕУ не може потписати уговорне споразуме с недржавама и потребан јој је консензус свих држава чланица да би наставила потписивање уговорних споразума. Због немогућности да убеди своје чланице да признају Косово, ЕУ не може да потпуно искористи свој утицај на Приштину", каже се у саопштењу.

Додаје се да је Косово тако стављено у позицију да тражи нормализацију односа са Србијом у нади да ће ти "нови односи" довести до тога да чланице ЕУ које не признају Косово промене своју позицију према статусу Косова. "То би резултирало с више признавања у глобалном смислу те евентуално чланством у УН и другим релевантним међународним организацијама", наводи се у извештају.

(Бета)