Професор Економског факултета Бранислав Боричић: Предлог Универзитета у Београду за излазак из кризе је добар. Концепт блокаде факултета није одржив. Није ово спринт, ово је маратон, морате припремити концепт који ће трајати дуго

Универзитет у Београду усагласио је и представио студентима документ у ком се предлаже решење за излазак из кризе. "Сама иницијатива је тако и насловљена - За спас Универзитета, тако да га ја видим као документ који позива на разговор и разумевање", каже за Н1 професор Економског факултета у Београду Бранислав Боричић. Она каже да, иако подржава студенте у блокади, гласао за онлајн наставу јер сматра да су блокаде "неодржива форма".

"Видео сам овај документ у нацрту, нисам имао прилике да утичем на њега, али документ који је усвојен је добро конципиран, избалансиран, води рачуна и о одрживости студентских активности, студената у блокади. Али, чуо сам да се о њему један број студената у пленуму негативно изјаснио", рекао је Боричић у Дану уживо.

Пленуми ФОН-а, Економског факултета и Архитектонског факултета одбацили су овај документ.

"Донекле сам то очекивао, али наредни корак - мислим да треба направити нови напор да између студената и наставника не дође до неког раскола. Економски факултет је један од ретких који је почео с неком врстом надокнаде, односно спасавањем школске године", навео је.

Он подсећа да је Економски факултет од почетка протеста безрезервно подржавао студентске захтеве.

"Ту је била форма која се зове блокаде, о томе се факултет није изјашњавао, јер бисмо сами себи упали у стомак - није логично да нека институција сама себе блокира, осим у неким случајевима, попут штрајка", додао је.

Професор Боричић подржава студенте од почетка протеста, али је сада гласао за онлајн наставу на Економском факултету.

"Можда је сувише банално поређење учитеља и лекара према ђаку, односно пацијенту. Дакле, ми смо учитељи који имамо своју обавезу да ђацима пружимо завршетак школске године. У овом случају нисмо желели да правимо диференцијацију између студената на две стране, али и оних који се не виде толико, који се не експонирају ни на једној, ни на другој страни, а на Економском факултету има скоро 7.000 студената. Имате стотине студената којима је остао један испит, имају своје животне планове, да започну посао, наставе мастер студије, и мислим да то није фер према њима, односно није логично да на пример високо образовање буде блокирано већ скоро пола године", појаснио је Боричић.

Али, каже, јасно му је зашто су студенти шест месеци у блокади.

На питање шта каже својим студентима у блокади, који сматрају да их је издао својим гласањем за онлајн наставу, професор Боричић каже:

"Концепт саме блокаде, од почетка је било јасно, да није одржив. Ја сам им у неким обраћањима рекао - није ово спринт, ово је маратон, морате припремити концепт који ће морати да траје дуго, а то значи да на више разбоја радите. За друштвене промене које су студенти започели, то не може за три месеца, потребне су године".

Али, неки студенти наставак наставе виде као прекид те борбе.

"Нажалост, да, и то је сада велики проблем. Треба да избегнемо главну опасност а то је раскол између учитеља и ђака, тим пре што ми заиста све те њихове захтеве видимо као крајње чисте, неспорне, узвишене. Ја сам један од оних који од 1991. па на даље нисам ниједном пропуштао нити протесте, нити жељу да се живи у добром друштву. И сад да овакву земљу остављам својој деци", навео је Боричић.

Гост Н1 каже и да му је драго што су студенти артикулисали свој политички став.

"Јер, 'чекајући Годоа' неколико месеци, јасна је порука јавности послата - неће бити испуњени њихови захтеви. Сада је време за ванредне парламентарне изборе, да нека нова власт поради на задовољењу тих врло оправданих и јасних захтева, а захтеви су - поштујмо закон", изјавио је.

Боричић понавља да основна теза мора да буде - одрживост акција.

"Избори ће бити до јесени, а можда ко зна када. Јасно је да је бесмислен овај начин борбе на којем студенти и даље инсистирају, већ би борба морала да буде одржива", сматра Боричић.

Напади на ректора контрапродуктивни

Коментаришући нове нападе на ректора Универзитета у Београду Владан Ђокића и декане, професор Боричић каже да су они контрапродуктивни.

"Напади на ректора, на декане, напади на професоре - ја просто ту беду не бих некако ни коментарисао. Чак ни ове одлуке научно-наставних већа, па и иницијативу од проширеног ректорског колегијума дошла, није пресудан притисак. То доношење нове уредбе, па закидање плата, материјалних трошкова, то је можда делом утицало, али је то било више контрапродуктивно. Напади на ректора и професоре су само изазивали нови гнев", сматра Боричић.

А нови притисак је, каже, израда новог Закона о високом образовању.

"Јер су фундаменталне промене направљене кроз захтев студената у фебруару, а тичу се финансијског дела и повећања степена аутономије факултета и универзитета. И то је било донето консензусом, око тога је постојала потпуна сагласност. Чему сад отварати нову причу око тог закона ако не желите да стварате нови притисак када је реч о факултетима", упитао је Боричић.

(Н1)