Професор РГФ-а у пензији Зоран Стевановић: Наводи Ђедовић Хандановић нетачни. Против сам пројекта Јадар. Нападима изложен свако ко да аргументе против ископавања литијума и бора на овај начин

Професор Рударско-геолошког факултета у пензији Зоран Стевановић изјавио је за Н1 да нису тачни наводи министарке рударства и енергетике Дубракве Ђедовић Хандановић да се није залагао за забрану литијума у време када је био члан комисије за израду Закона о рударству.

“Министарка Хандановић је питала зашто нешто нисам предложио када је донет предлог закона (о рударству) Министарству сам тада упутио шест страна дописа”, изјавио је Стевановић у емисији Н1 Студио Ливе.

Додао је да је Српско геолошко друштво, на чије је чело дошао 2012. године, успело да се 2015. избори за то да истраживањима могу да се баве и националне геолошке куће.

“Нажалост, до сада ниједна одлука Владе у том смислу није донета, нити је Геолошки завод упутио предлог да се он бави примењеним истраживањима”, казао је Стевановић.

Зорана Стевановића су ових дана, поводом потенцијалне експлоатације литијума у Србији, помињали представници и опозиције и власти. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је Стевановић учествовао у изради свих закона у вези са рударством и поставила питање зашто се није раније успротивио пројекту ископавања литијума.

“Пре свега, до 2014. године никада нисам био у комисијама… Тада ме је делегирало Научно-наставно веће факултета, зато што сам био председник Српског геолошког друштва. Дакле, дали су ми шансу да учествујем у раду комисије која је тада формирана. Ту своју улогу сам осећао као погодност да дам неке конкретне предлоге. Министарка Хандановић каже – зашто тада нешто нисам предложио. Предлагао сам пуно. Понео сам сада докумантацију и прегледао шест страна дописа које сам тада упутио, дакле, када сам добио имејл са предлогом текста закона“, рекао је Стевановић.

Он је додао да је проблем настао 2006. године изменама Закона о рударству, „а онда несрећним повезивањем Закона о геологији и о рударству, који је ступио на снагу 2011. године“.

„Дакле, после 50 година повезане су две потпуно различите струке – геологија као област истраживања и рударство као област експлоатације минералне сировине”, навео је Стевановић.

Додао је да је тада геолошки одсек Рударско-геолошког факултета упутио допис Ректорату са захтевом да се на снагу врате закони који су важили пре тога.

“Све оно што се догађало од 2011. године учинило је да даље покушавамо да поправимо нека од решења. Од 2012. године, када сам председник Српског геолошког друштва, то радимо и много ефективније”, нагласио је Стевановић.

Објаснио да је у једном од чланова закона предвиђено да су геолошка истраживања и експлоатација бити у јавном интересу.

“Занимљиво је да је тај јавни интерес базиран на примењеним истраживањима које ексклузивно могу да изводе компаније које нису националне геолошке куће… Српско геолошко друштво је 2015. године успело да то поправи и да то на неки начин буде дозвољено, уз посебну одлуку Владе. Нажалост, до сада ниједна одлука Владе у том смислу није донета, нити је Геолошки завод упутио предлог да се он бави примењеним истраживањима”, казао је Стевановић.

Он је казао да је закон предвиђао и да се, када су у питању сировине од посебног значаја, може извршити експропријација непокретности.

“То је ово што сада имамо у Горњим Недељицама. То отвара могућност да се експропријација непокретности може извршити И то је једна озбиљна опасност за оно што нам можда предстоји”, навео је Стевановић.

Поједини чланови закона преписани из закона Конга и Монголије

Рекао је и да је указивао да „нека решења немају смисла“, а да је 19. новембра 2014. године стигао званичан допис из Министарства о предлогу закона.

Додао је је тада констатовао да су неки од чланова закона били преписани из закона Демократске Републике Конго и из Монголије.

“Базирати нашу експлоатацију природних богатстава на законима држава које имају потпуно отворено тржиште… Познато је са којим се проблемима они срећу. Нпр. Демократска Република Конго има један ригорозан закон који дозвољава председнику Републике – назовимо је демократске – право да одлучи да ли ће се копати минералне сировине. Члан шест и члан девет. И то свако може да види на сајту Министарства, и нешто је што доводи у питање колика је демократска владавина народа у односу на оно што би један човек могао да одлучи”, рекао је Стевановић.

Рекао је да је један део закона из Конга ушао у закон у Србији.

“Један део је преформулисан, али довољно је да су предлагачи закона добили идеју из закона у Конгу”, рекао је Стевановић.

Он је додао да су његови коментари бити послати Министарству. “Имају шест страница и базирани су на ономе што ми је као агреман дало и Наставно-научно веће факултета и Српско геолошко друштво. Све су то примедбе на чланове који су касније ушли у закон”, објаснио је Стевановић.

Бившем министру упућена молба за састанак

Рекао је да су између осталих и Рударско-геолошки факултет и Српско геолошко друштво инсистирали на томе да геолошка истраживања треба одвојити од рударства.

“У том смислу смо 2014. године упутили један захтев Министарству рударства и енергетике и тадашњем министру Александру Антићу писмо са молбом да нам дозволи да дођемо и појаснимо став геолошке струке и науке”, казао је Стевановић.

Он је рекао да је било за очекивати да ће бити изложен нападима “свако ко да аргументе против ископавања литијума и бора на овај начин”.

“Ја сам геолог, дакле не могу бити против геолошких истраживања, али јесам против оваквог начина рударења у Србији – или конкретно – против пројекта Јадар”, казао је Стевановић.

Додао је да би држава требало да покаже да води рачуна о свом становништву и да би то могла да оствари између осталог, изменама закона.

“Да је Србија озбиљна држава која води рачуна о свом становништву, екологији и ресурсима, она би требало да то обезбеди преко инспекција… преко измена закона који не би онемогућавали највећој националној кући да спроводи истраживања у интересу грађана. Профит не сме да буде изнад тога”, закључио је за Н1 професор у пензији Рударско-геолошког факултета, Зоран Стевановић.

(Н1)