Радослав Стојановић, Касим Трнка: Да ли је у Сребреници било геноцида

Омер Карабег: Наши саговорници су Радослав Стојановић, професор међународног права из Београда, и Касим Трнка, професор уставног права из Сарајева, који су били агенти својих држава у овом процесу. Недавно је Џефри Најс, бивши хашки тужилац, изјавио да би Босна и Херцеговина требало да затражи ревизију процеса против Србије за геноцид и агресију. Какво је ваше мишљење?

Касим Трнка: Није Џефри Најс једини који је то питање поставио. Одавно се то покреће у Босни и Херцеговини. Одговорност према будућим генерацијама налаже да се на основу нових чињеница и доказа, који су се појавили након доношења пресуде, затражи ревизија.

Радослав Стојановић: Ја бих волео да чујем један једини аргумент за ревизију. Да би до тога дошло мора да постоји нека битно нова чињеница, а ње нема. Зато и нема шансе за обнову поступка.

Омер Карабег: Господине Трнка, који су то нови аргументи за покретање ревизије?

Касим Трнка: Међународни суд правде није имао на располагању све релевантне документе Врховног савјете одбране тадашње Савезне Републике Југославије зато што један број тих докумената није био достављен суду, а у онима који су били достављени затамњена су мјеста која су указивала на одговорност Београда. Иако је Босна и Херцеговина на то упозоравала, суд се оглушио о наша упозорења и није извршио јачи притисак на Србију да достави све релевантне документе. Накнадно је скинут ембарго са затамњених пасуса записника са сједница Врховног савјета одбране који упућују на то да је постојала ефективна контрола власти у Србији над Републиком Српском, као и да је постојала геноцидна намјера. Осим тога, у међувремену је у Хашком трибуналу било оптужница и пресуда за геноцид, а у току су и поступци против Караџића, Младића и Перишића. Увјерен сам да ће се у тим поступцима доћи до нових, додатних чињеница које ће ојачати позицију Босне и Херцеговине у тражењу ревизије.

Радослав Стојановић: По Конвенцији о геноциду два су битна елемента за утврђивање геноцида - да постоје жртве и да постоји намера да се уништи једна верска или национална група. У случају Сребренице ја сам пред Међународним судом правде заступао тезу да то није геноцид, јер не постоји релевантни, супстанцијални број жртава да би се утврдио геноцид. Може да буде и један човек убијен, али онда треба доказати намеру да је тај човек убијен само због тога што је припадник неке верске или етничке групе. Према томе, дајте ми макар један нови аргумент и ја нећу имати ништа против обнове поступка.

Омер Карабег: Господин Трнка је рекао да је нови аргумент то што су се појавили комплетни записници Врховног савета одбране без затамњених места.

Радослав Стојановић: Али у тим записницима не пише да је одлучено да се уништи муслиманска нација у Босни и Херцеговини. Покажите ми где то пише да је Србија имала такву намеру.

Касим Трнка: Међународни суд правде је, користећи се аргументацијом Хашког трибунала, недвосмислено утврдио да су постојали прогони, етничко чишћење, логори и убиства, а све су то елементи који чине злочин геноцида. Што се тиче геноцидне намјере, моје је мишљење да за то има доста аргумената у пасусима записника са којих је скинут ембараго. Осим тога, очекујем да ће се ти докази појавити и на суђењима кључним актерима геноцида у Босни и Херцеговини, који су сада у току у Хашком трибуналу. Они ће свакако говорити - а и тужилаштво ће на томе инсистирати - о свом односу према тадашњем режиму у Београду и везама које је он имао са вођством Републике Српске.

Радослав Стојановић: У Међународном суду правде поступак се врло тешко обнавља. Ту нема класичног жалбеног поступка. Постоји само једна могућност за обнову поступка - да је пронађена нека нова чињеница, која битно мења закључак пресуде. А у пресуди се каже да се оно што се догодило у Сребреници не може приписати Србији, јер је утврђено да од 11. јула у 12 часова до 12. јула у 12 часова, када је све завршено, није било никаквих контаката између команде Војске Републике Српске и Београда, апсолутно никаквих. То је суд утврдио и на основу тога је донео пресуду којом Србију ослобађа одговорности.

Касим Трнка: А јесте ли ви прочитали извјештај генералног секретара Уједињених нација о догађајима у Сребреници, у коме се каже да је Карл Билт разговарао са Слободаном Милошевићем у време када се дешавао геноцид у Сребреници. Из контекста тог разговора се види да је Слободан Милошевић био потпуно у току онога шта се тамо дешавало. Међународни суд правде је утврдио да је Србија пружала финансијску, кадровску и сваку другу помоћ властима у Републици Српској. Да је тај суд поступао као други међународни трибунали у свијету, попут оног за бившу Југославију или оног за Руанду, прихватио би став да се геноцидна намјера не мора увијек исказати у некој декларацији, већ да сама дјела указују на повезаност Србије и војних и политичких власти у Републици Српској. Уосталом, зашто је непосредно након геноцида у Сребреници Генералштаб Војске Југославије унаприједио Младића у чин генерала?

Радослав Стојановић: Ја не знам кад је Младић унапређен. То је човек према коме ја немам никакво поштовање и не интересује ме кад је он постао генерал. Ја сам на суду доказао да није тачно да је Србија контролисала власт Републике Српске. То што ви сада износите може да се прича на улици, али то нису аргументи за суд. На основу тога не можете тражити ревизију поступка.

Касим Трнка: Правни стручњаци из разних земаља су оцијенили да је Међународни суд правде у случају тужбе Босне и Херцеговине против Србије поставио изузетно високе стандарде за доказивања злочина геноцида. На тај начин је послао поруку свим недемократским режимима да могу да почине геноцид, само да се пазе да не оставе никакве декларације у вези с тим. Ја вјерујем да ће нови докази утицати да суд промијени своје становиште.

Омер Карабег: Господине Стојановићу, господин Трнка је поменуо да би суђење Младићу могло да донесе нове доказе у прилог ревизије пресуде.

Радослав Стојановић: Ја о Младићу имам крајње ниско мишљење и не желим да о њему говорим. Човек који је био у стању да 16 година држи свој народ као таоца - за мене нема никакав ауторитет официра, а камоли генерала.

Омер Карабег: А ако се докаже његова веза са Генералштабом у случају Сребренице?

Радослав Стојановић: Ако се докаже Младићева веза са Генералштабом, онда то може да буде лоше. Али ја не верујем да то може да се докаже. А ово што господин Трнка прича о Карлу Билту - то су некакве маштарије, то нема благе везе са правним стањем ствари.

Касим Трнка: Како господин Стојановић може говорити да нема никакве правне везе? Чињеница да је Милошевић у току дешавања геноцида знао да се то тамо дешава и да је говорио о контроли над војском босанских Срба - није никаква маштарија. О томе свједочи официјелни документ генералног секретара Уједињених нација.

Касим Трнка: Професор Стојановић противрјечи сам себи, када једном каже да за геноцид мора постојати нека супстанцијална група, а други пут да је за геноцид довољна и једна жртва, ако се утврди да иза њеног убиства стоји геноцидна намјера. Наравно, од господина Стојановића нисмо могли ништа друго ни очекивати него да брани ствар Републике Србије, али нисам очекивао да ће да негира пресуду и на тај начин шаље поруку оним снагама у Србији и Босни и Херцеговини које и даље негирају геноцид, иако су практично све чланице Европске уније донијеле закон о забрани негирања геноцида.

Радослав Стојановић: Негираћу га до краја живота, јер геноцида није било. А још мање се може приписати Србији.

Касим Трнка: То је ваше мишљење, али тиме ви негирате своју правну позицију.

Радослав Стојановић: То моје мишљење је прихватио Међународни суд правде.

Касим Трнка: Како прихватио? Је ли утврдио да се десио злочин геноцида у Сребреници?

Радослав Стојановић: Па, само у Сребреници.

Касим Трнка: Значи, десио се злочин геноцида?

Радослав Стојановић: У Сребреници - тако је по судској пресуди.

Касим Трнка: Значи, сад мало ретерирате?

Радослав Стојановић: Не, не. Ја и даље тврдим да ни у Сребреници није било геноцида. Ја негирам да је уопште постојао геноцид у рату у Босни и Херцеговини.

Касим Трнка: Студенти правног факултета још на првој години студија науче да је пресуда коначно утврђена истина и да се не може негирати.

Омер Карабег: Дакле, да ли ће доћи до ревизије поступка?

Радослав Стојановић: Ја сам сасвим сигуран да неће.

Касим Трнка: Ми ћемо све учинити да до тога дође, а суд ће донијети дефинитивну одлуку.

Омер Карабег: Момчилу Перишићу, начелнику Генералштаба Војске Југославије у време сребреничког геноцида, сада се суди пред Хашким трибуналом и ускоро ће бити изречена пресуда. Перишић је, поред осталог, оптужен да је кадровском, логистичком и материјалном подршком Војсци Репубике Српске допринео и геноциду у Сребреници. Ако буде осуђен и по тој тачки оптужнице, да ли то може бити аргумент у прилог ревизије процеса?

Радослав Стојановић: Не може, јер се све то знало и у време када је пресуда донета. Само нова чињеница може да доведе до ревизије. А то није нова чињеница.

Касим Трнка: Нова је чињеница ако се докаже да је Перишић имао директну везу и контролу над руководством Војске Републике Српске у вријеме геноцида. Иначе, пресудом је утврђено да је Србија давала значајну војну и финансијску подршку Републици Српској. То пише у параграфу 241 пресуде у коме стоји и то да би, да је Србија повукла ту подршку, увелико ограничила опције које су биле на располагању Републици Српској.

Радослав Стојановић: Наравно да је Србија давала помоћ Републици Српској. И морала је да даје. Али то не значи да је командовала Републици Српској.

Омер Карабег: Да ли би за ревизију процеса била потребна сагласност Републике Српске? Њен председник Милорад Додик је већ најавио да тако нешто не долази у обзир.

Касим Трнка: Пошто се овдје ради о наставку истог процеса пред Међународним судом правде, а Босна и Херцеговина има свог агента у том процесу, он је овлаштен да предузима све правне радње које сматра потребним. Према томе, нема потребе да се у институцијама Босне и Херцеговине доноси било каква одлука о захтјеву за ревизију процеса, то може да уради сам агент.

Радослав Стојановић: То никако не може. Реч је о међународном акту, а кад је реч о међународним актима неопходне су консултације са Републиком Српском.

Касим Трнка: Није тачно. У питању је само наставак поступка и постојећи агент има пуно овлаштење да предузима све кораке који су у складу са статутом Међународног суда правде, а у такве спада и захтјев за ревизију.

Радослав Стојановић: Не, то није наставак, јер је пресуда донета и процес не може да се настави после доношења пресуде. Може само да се обнови поступак.

Касим Трнка: Шта је ревизија него истовјетни поступак? Нећемо расправљати ни о чему другом него о истој ствари.

Радослав Стојановић: Ма немате ви ни право жалбе, а камоли нешто друго.

Касим Трнка: Имамо право на ревизију.

Радослав Стојановић: Али ревизија подразумева обнову поступка, а за то је потребна нова тужба, за коју је неопходна сагласност Републике Српске.

Касим Трнка: Не треба никаква нова тужба, јер тако не пише у статуту Међународног суда правде. Тамо се помиње само ревизија пресуде, о чему ће суд донијети одлуку уколико постоје нови докази и нове чињенице, а ја сматрам да постоје.

(Данас)