субота, 15. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Радован Јелашић: Досадашња инфлација од 9 одсто већа од пожељне
Хроника

Радован Јелашић: Досадашња инфлација од 9 одсто већа од пожељне

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 12. јул 2009.

"Држава је преузела обавезу да раст контролисаних цена ове године неће бити већи од 15 одсто, а већ је скоро достигнут тај ниво", рекао је Јелашић. Он је навео да се НБС, за разлику од државе, придржава оригиналног плана циљане инфлације, али је због неспровођења свих буџетом предвиђених мера централна банка принуђена да води рестриктивну монетарну политику.

Према процени Јелашића, да је досадашњи раст контролисаних цена, уместо 14 одсто био упола мањи, инфлација би, уместо девет одсто колико сада износи, била око шест одсто, а референтна каматна стопа девет или десет одсто.

"Важно је напоменути да највећи број раније предузетих рестриктивних мера фискалне политике има одложено дејство, односно да ће се ефекти замрзавања пензија и плата у јавном сектору осетити тек почетком или средином идуће године", рекао је Јелашић.

Теза да би смањење плата и пензија, у циљу смањења буџетског дефицита, довело до смањене тражње и продубљивања рецесије, како је оценио гувернер, нема економско оправдање.

"За економски опоравак кључно је да се не смањује инвестициона тражња, а не само потрошачка тражња", рекао је Јелашић и навео да је сада у Србији драстично смањена управо инвестициона тражња, за разлику од потрошачке код које је смањење минимално.

Смањење инвестиционе тражње, како је рекао, најбоље се види по томе што Србија не повлачи милијарду евра одобрених и ратификованих кредита од међународних финансијских институција, намењених одређеним пројектима, а који још нису спремни за реализацију.

"Влада, поред смањења плата и пензија и повећања пореза на додату вредност, што је предвиђено Владиним Меморандумом о економској политици, има наравно и друге могућности да умањи буџетски дефицит, али је важно да мере које предузме буду ефикасне и да у кратком року дају резултате", рекао је Јелашић.

Он је указао да није добро што Влада не примењује законе које је сама донела и што не искористи све могућности које јој стоје на располагању да би повећала буџетске приходе.

"То се, пре свега, односи на обавезу да се у буџет уплати добит јавних предузећа, као и 40 одсто сопствених прихода одређених буџетских корисника", објаснио је Јелашић.

Гувернер је рекао да је због разлике између планираних прихода и расхода у буџету држава принуђена да се задужује на домаћем и иностраном тржишту, што од почетка године износи око 600 милиона евра.

"Јако је важно да држава, ако већ мора да се задужује, то чини у динарима, јер постоји значајна ликвидност унутар банкарског сектора, а буџет у том случају не сноси ризик везан за кретање курса", препоручио је Јелашић.

Коментаришући предстојеће преговоре са Мисијом Међународног монетарног фонда, која у Београд долази у другој половини августа да би сагледала спровођење договореног програма везаног за актуелни кредитни аранжман у вредности три милијарде евра, Јелашић је рекао да ће бити много лакше ако до тада Влада буде имала јасну визију како ће се финансирати увећани буџетски дефицит.

"Имамо довољно времена да се припремимо за преговоре, поготово што знамо шта ће ММФ установити. Колико ће ти преговори бити тешки зависиће од тога колико смо ми спремни да предузмемо мере за макроекономску стабилност земље, а не да молимо ММФ да нам у томе помогне", навео је гувернер.

Ако преговори са ММФ-ом буду успешни, како је најавио, Србија ће повући другу траншу кредита те међународне финансијске институције, иако још није потрошен ни евро од прве транше у вредности од 800 милиона евра, а касније ће бити процењивано да ли ће бити неопходно да се повлачи и преостали део кредита.

"За Србију је од повлачења транши тог кредита важнији кредибилитет програма са ММФ-ом", казао је Јелашић.

Иако је смањен прилив девиза у земљу девизни курс је стабилан, како је навео Јелашић, јер је смањена и потражња за девизама, услед смањеног увоза.

"Централна банка од краја фебруара није продавала девизе да би смањивала притисак на девизни курс, али је питање шта ће се дугорочно дешавати, пре свега колики ће бити платни дефицит", рекао је Јелашић и навео да су девизне резерве земље тренутно око 9,5 милијарди евра.

Он је навео да је од највећег дела негативних ефеката економске кризе Србију одбранио флексибилан курс и стабилан банкарски систем, а да, како би се то постигло, пореским обвезницима није узет ни један динар.

Поводом предлога банкара да им НБС смањи обавезну резерву и на тај начин повећа ликвидност за одобравање нових кредита привреди, Јелашић је рекао да смањење обавезне резерве не би аутоматски значило и преливање ликвидности банака у предузећа.

"И НБС сматра да би било добро када би смањење обавезне резерве значило повећање кредитне активности банака према привреди, али све указује да би таква мера допринела минималном повећању укупних кредита", рекао је Јелашић.

Он је навео да о ликвидности банака најбоље говори податак да су у куповину хартија од вредности НБС уложиле 120 милијарди, а у државне записе 64 милијарде динара, што значи, како је рекао, да није било ликвидних предузећа које би банке кредитирале тим новцем.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер