Ранко Пивљанин: Орлићи из кукавичјег гнезда

 Искрено, за мене је Владимир Орлић, члан Председништва СНС-а и потпредседник Народне скупштине – чиста енигма. Ако су тачни подаци из његове биографије, човек је доктор електротехничких наука и рачунарства, афирмисан у струци као перспективан стручњак, али уместо да му овај „си ви“ буде легитимација, он се прославио и прославља као водећа торокуша Српске напредне странке. У опису његовог жалосног страначког посла стоји да иде около по телевизијским студијима и галами, прича углас, упада у реч саговорницима из опозиције или да, користећи исту реторику, прави будалу и од себе и од других на конференцијама за штампу.

И онда је изнуђено питање репортерке Жаклине Таталовић: „Је л вас није бар мало срамота?“, донекле одгонетнуло енигму зашто је један млад и образован момак дозволио себи да изиграва Симу Спасића у оделу, апдејтовану верзију дворске луде програмиране да обесмисли било какав разговор и дијалог. Нема срамоте, тај се не стиди нити црвени, та врста осећања је код њега одстрањена, остаје само дилема да ли је то урадила природа или је ампутација стида извршена у лабораторијама његове странке да би тако у потпуности био квалификован за овај девијантни ангажман.

Нема срамоте, тај се не стиди нити црвени, та врста осећања је код њега одстрањена, остаје само дилема да ли је то урадила природа или је ампутација стида извршена у лабораторијама његове странке да би тако у потпуности био квалификован за овај девијантни ангажман

Иста интервенција је урађена и код Орлићеве млађе страначке колегинице Невене Ђурић која је дословно схватила назив емисије „Реч на реч“ на РТС- у и зналачки испоклапала Драгану Ракић из Демократске странке, да је одушевила и самог Вучића који је нахвалио и прогнозирао јој блиставу политичку каријеру. Исто као што је пре неколико месеци назвао ону Сташу Стојановић која је растурила конференцију за штампу омладине Народне странке у Новом Саду да јој честита на храбрости. Не знамо да ли је стигао да напише неки хвалоспев и за „ди џејеве“ који су у суботу на Вождовцу ометали скуп Демократске странке тако што су са разгласа пуштали „попевке“ на рачун, а кога другог, него Драгана Ђиласа.

Опсесивна потреба и намера касте на власти да се, где год и како год могу, угуши јавни говор који им не иде у прилог одавно већ излази из оквира политичке борбе и постаје подручје најцрње социјалне психопатологије, а историја те болести води до радикалства – родног места данашњих напредњака. „Ватање“ на вику и галаму патентирао је Војислав Шешељ, а ту лекцију је усвојио његов најамбициознији ђак који сада томе учи своје младе епигоне. Он сам нема потребе за таквим наступима (осим кад се ускописти на каквог сиротог новинара) јер строго води рачуна да не дође у ситуацију да с неким полемише и најчешће прича сам са собом и са камерама.

Зато има и разлога што честита на храбрости и срчаности младим ведетама из свог логореичног ескадрона јер, за разлуку од њега, они се налазе лицем у лице с политичким противницима и њихово бесловесно оргијање је мера његовог кукавичлука. Заправо, он их је одњихао у свом кукавичјем гнезду и кад су им ојачала крила пустио их је у ватру с упутством – хајде, децо, нека лети перје!

А пре тога, обавезно поливајте катраном. И сад та пачја дружина около гаче, радећи још понешто, а стари патак меће на врх носа наочаре своје и диви се какве је монструме произвео.

(Нова.рс)