Reagovanja u Srbiji na kandidaturu za članstvo u EU

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović ocenila je da je zahtev za članstvo u EU „radostan događaj i parametar da je Srbija dosta toga sama uradila”.

„Ovo je radostan događaj za građane Srbije, za srpski parlament, naravno i za mene lično, posebno zbog toga što je to učinjeno prvog dana kada je stupila na snagu i odluka o liberalizaciji viznog režima”, rekla je Đukić-Dejanović Tanjugu.

Predsednica srpskog parlamenta je istakla da je sada potrebno sačekati da predsedavajući EU da i formalne mogućnosti za kandidaturu.

„U svakom slučaju ovo je radostan događaj i parametar da smo dosta toga sami uradili i da je naša ocena da je potrebno da se zaista približimo EU, kako bismo relativno brzo postali član”, navela je Đukić Dejanović.

Zahtev Srbije za podnošenje kandidature za punopravno članstvo u EU "siguran je znak da je Srbija nepovratno na putu ka EU", ocenila je šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija.

Ona je navela da očekuje da će Srbija za to dobiti punu podršku svih zemalja članica EU.Nada Kolundžija je kazala da je zahtev, koji su danas potpisali predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković, još jedan korak ka punopravnom članstvu u porodici evropskih zemalja.

Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević ocenila je da je odluka Vlade Srbije o podnošenju zahteva do kraja godine za članstvo u Evropskoj uniji izuzetno značajna jer potvrđuje evropski put Srbije.

„Odluka da se podnese zahtev za članstvo u EU izuzetno je značajna i ovo je veliki dan za Srbiju zato što potvrđuje ono o čemu smo uvek govorili, a to je opredeljenost Srbije da ide u pravcu EU”, rekla je Delevićeva Tanjugu.

Za nju je, kako je kazala, ovaj dan utoliko značajniji kada pogleda unazad kakve je sve izazove ova zemlja savladala, i tokom 90-ih i posle 5. oktobra 2000. godine, krećući se na svom evropskom putu.

„Drago mi je što smo sada u situaciji da ovakvom odlukom potvrdimo svoju opredeljenost da sve one obaveze koje se nalaze na putu približavanja EU ispunimo, a društvo transformišemo u pravcu u kome građani Srbije žele da ga vide - izmenjenog”, navela je Delevićeva.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić ocenio je da je potpisivanje zahteva za podnošenje kandidature za članstvo u EU preuranjeno, jer, kako je naveo, države članice Unije i Evropski parlament još nisu ratifikovali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Još nije ratifikovan SSP, niti je proces ratifikacije započet, a to je početni uslov da bi se podnela kandidatura za članstvo u EU, rekao je Samardžić Tanjugu.

On smatra da je odluka vlasti u Srbiji više potez koji je usmeren na domaću javnost i da predstavlja „marketinški trik” kako Srbija ubrzano ide putem evropskih integracija, dok pravo stanje, prema njegovim rečima, više „tapka u mestu”, nego što se kreće napred.

Samardžić je naveo da je bilo realnije da se sačeka da se dostigne napredak u procesu ratifikacije SSP, pa da se potom razmišlja o kandidaturi.

Predsednik Nove Srbije Velimir Ilić ocenio je da Srbija „nije zrela za ulazak u EU” i da je potpisivanje zahteva za kandidaturu „deo političke kampanje aktuelne vlasti”.

„Potpisivanje zahteva je deo euforije i moglo se očekivati da će vlast napraviti takav potez posle ukidanja viza i odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma”, izjavio je Ilić Tanjugu.

On je dodao da Srbija pre kandidature za EU treba da reši sve ekonomske i socijalne probleme, ali i da napravi korak u borbi protiv korupcije.

Ilić je dodao da se iz činjenice da je EU Srbiji preporučila da kandidaturu podnese 2014. godine vidi da u zemlji ima puno nerešenih problema - siromaštvo, nezaposlenost, loša infrastruktura.

„Vlast u Srbiji je nestabilna i potpisivanje zahteva za kandidaturu u EU je ono na šta će se pozvati na vanrednim republičkim izborima kada oni budu raspisani”, naveo je Ilić.

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije Dragan Todorović smatra da odluka Vlade Srbije da podnese zahtev za članstvo Srbije u EU „apsolutno nema nikakvog smisla”.

„Svi relevantni izvori i činjenice govore o tome da Srbija u EU može da uđe tek 2017, 2018. godine, a da je realno tek posle 2014. podneti zahtev”, rekao je Todorović Tanjugu.

„Ova bela šengen lista ili bezvizni režim ulaska u EU naših građana, plaćeno je cenom koja, prosto, ne može da se zamisli, pre svega, prihvatanjem Euleksa, odustajanjem od Rezolucije 1244 i ono što je mnogo tragičnije - prihvatanje Statuta Vojvodine, Zakona o prenosu nadležnosti i početak puta odlaska Vojvodine iz Srbije, odnosno stvaranja nove federalne jedinice na teritoriji Srbije”, naveo je on.

Todorović je rekao da je siguran da će Srbija tek kroz određeno vreme moći da sagleda svu štetu ovog koraka koji je, kako je kazao, povučen u ime građana Srbije.

Zahtev Srbije za podnošenje kandidature za punopravno članstvo u EU „još jedan dokaz da je članstvo u EU dugoročni strateški cilj”, ocenila je šef poslaničke grupe G17 plus Suzana Grubješić.

„Odluka o podnošenju kandidature za članstvo Srbije u EU predstavlja dodatnu motivaciju za ubrzavanje procesa evropskih integracija, a to znači otpočinjanje ili završavanje svih neophodnih reformi u zemlji”, istakla je Grubješićeva u izjavi Tanjugu.

Lider Liberalno-demokratske stranke Čedomir Jovanović ocenio je da oni koji požuruju odluku o formalnom podnošenju kandidature za članstvo u Evropskoj uniji nisu svesni koliko su veliki politički, reformski i demokratski potencijali u odluci jedne zemlje da istakne kandidaturu.

Važno je da te potencijale iskoristimo na pravi način, da ih ne potrošimo na formu bez suštine. I dalje mislim da Srbija ne može ovako podeljena i zbunjena da ide dovoljno brzo prema Uniji, navodi Jovanović u pisanoj izjavi.

Potpisivanje zahteva za podnošenje kandidature za punopravno članstvo Srbije u EU predstavlja veliku odgovornost za državni vrh i ta odluka je dobra, ocenio je šef poslaničke grupe PUPS-a Momir Čolaković.

„Pozdravljam takvu odluku, mislim da Srbija ide dobrim putem i da je ovo bio pravi potez”, kazao je Čolaković Tanjugu i izrazio nadu da će vlast, u dogovoru sa evropskim partnerima, izabrati pravi trenutak za podnošenje kandidature za članstvo u EU.

On očekuje podršku većine zemalja EU, pa i Holandije koja je, prema njegovom mišljenju, već napravila iskorak u saradnji sa Srbijom.

„Očekujem da ćemo do kraja naredne godine imati podršku svih 27 zemalja Unije”, rekao je Čolaković.

On je dodao da su predsednik Srbije Boris Tadić i članovi vlade ostvarili ulogu kada je reč o međunarodnim kontaktima sa članicama EU i tako napravili odgovarajući „teren” za kandidaturu.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Laslo Varga izjavio je da odluka o podnošenju kandidature za EU predstavlja formalnu potvrdu pravca kojim Srbija želi da ide, ali da je "preuranjena", jer među članicama Unije ne postoji konsezus o pridruživanju Srbije.

"Bojim se da je podnošenje kandidature za EU u narednih nekoliko dana, kako je državni vrh najavio, preuranjeno", rekao je Varga, objasnivši da je trebalo sačekati trenutak da ni jedna država članica EU otvoreno ne bude protiv integracije Srbije.

Varga, koji je poslanik manjina u republičkom parlamentu, ocenio je da je "Srbija sada nesporno pokazala opredeljenost ka EU", navodeći da se nada da će "među državama članica EU uskoro biti uspostavljen konsezus o pridruživanju Srbije".

Profesor Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević ocenila je da posle današnje odluke Vlade Srbije o podnošenju kandidature za članstvo u EU, više nije „političko nego tehničko pitanje” kada će formalno kandidatura biti podneta.

Ona je agenciji Beta rekla da je vlada je donela „suverenu odluku” o podnošenju molbe za članstvo u EU, a sa trenutnim predsedavajućom Unije Švedskom dogovara se momenat kada će to biti učinjeno.

„Suverena odluka vlade Srbije, ali i civilnog društva i građana Srbije da dođe do ovog momenta podnosi se u saglasnosti s partnerima u državi predsedavajućoj EU”, rekla je Miščevićeva.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht podržala je odluku Vlade Srbije da se do kraja godine podnese kandidatura za punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jer smatra da je vreme za to „apsolutno sazrelo”.

„Podržvam odluku Vlade Srbije koju joj je preporučio Savet za evropske integracije jer mislim da je vreme apsolutno sazrelo za takav jedan korak”, rekla je Liht, koja je član tog saveta.

Ona smatra vrlo važnim da se, kako je rekla, pokaže naša odlučnost da idemo ka EU kao punopravna članica.

Liht je izrazila uverenje da njen stav deli i velika većina građana Srbije i misli da je važno reći da je to samo još jedan korak od niza drugih koji nas tek čekaju.

„Čeka nas ozbiljan posao, ali sam ubeđena da ćemo i to uraditi na način kako je urađeno i sve ovo do sada”, navela je ona i dodala da pre svega misli na usaglašavanje institucija, političke kulture i svega drugog što zahtevaju civilizacijski standardi.

Izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda rekao je danas da je suverena odluka Srbije kad će podneti zahtev za članstvo u Evropsku uniju (EU).

"Suverena odluka Srbije je kad će podneti zahtev za članstvo, a sa druge strane je jasno, s obzirom da ulazimo u zajednicu od 27, zemalja da to treba da se radi u tesnoj vezi sa tim članicama, odnosno sa predsedavajućom EU, Švedskom u ovom trenutku", kazao je Vejvoda.

Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević ocenio je da je "vreme sazrelo" da Srbija do kraja godine podnese kandidaturu za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, kao i da takva odluka znači da nema nikakve ambivalentnosti u odnosu države prema Uniji.

"Za nas je odluka Vlade Srbije važna s tog stanovišta da ona predstavlja definitivno opredeljenje da je pristupanje EU naša jedina perspektiva i time konačno otklanja sve sumnje da se možda razmišlja o alternativama", rekao je Kovačević.

(NSPM)