Реаговања у Србији на кандидатуру за чланство у ЕУ

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић оценила је да је захтев за чланство у ЕУ „радостан догађај и параметар да је Србија доста тога сама урадила”.

„Ово је радостан догађај за грађане Србије, за српски парламент, наравно и за мене лично, посебно због тога што је то учињено првог дана када је ступила на снагу и одлука о либерализацији визног режима”, рекла је Ђукић-Дејановић Танјугу.

Председница српског парламента је истакла да је сада потребно сачекати да председавајући ЕУ да и формалне могућности за кандидатуру.

„У сваком случају ово је радостан догађај и параметар да смо доста тога сами урадили и да је наша оцена да је потребно да се заиста приближимо ЕУ, како бисмо релативно брзо постали члан”, навела је Ђукић Дејановић.

Захтев Србије за подношење кандидатуре за пуноправно чланство у ЕУ "сигуран је знак да је Србија неповратно на путу ка ЕУ", оценила је шефица посланичке групе "За европску Србију" Нада Колунџија.

Она је навела да очекује да ће Србија за то добити пуну подршку свих земаља чланица ЕУ.Нада Колунџија је казала да је захтев, који су данас потписали председник Србије Борис Тадић и премијер Мирко Цветковић, још један корак ка пуноправном чланству у породици европских земаља.

Директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић оценила је да је одлука Владе Србије о подношењу захтева до краја године за чланство у Европској унији изузетно значајна јер потврђује европски пут Србије.

„Одлука да се поднесе захтев за чланство у ЕУ изузетно је значајна и ово је велики дан за Србију зато што потврђује оно о чему смо увек говорили, а то је опредељеност Србије да иде у правцу ЕУ”, рекла је Делевићева Танјугу.

За њу је, како је казала, овај дан утолико значајнији када погледа уназад какве је све изазове ова земља савладала, и током 90-их и после 5. октобра 2000. године, крећући се на свом европском путу.

„Драго ми је што смо сада у ситуацији да оваквом одлуком потврдимо своју опредељеност да све оне обавезе које се налазе на путу приближавања ЕУ испунимо, а друштво трансформишемо у правцу у коме грађани Србије желе да га виде - измењеног”, навела је Делевићева.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић оценио је да је потписивање захтева за подношење кандидатуре за чланство у ЕУ преурањено, јер, како је навео, државе чланице Уније и Европски парламент још нису ратификовали Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).

Још није ратификован ССП, нити је процес ратификације започет, а то је почетни услов да би се поднела кандидатура за чланство у ЕУ, рекао је Самарџић Танјугу.

Он сматра да је одлука власти у Србији више потез који је усмерен на домаћу јавност и да представља „маркетиншки трик” како Србија убрзано иде путем европских интеграција, док право стање, према његовим речима, више „тапка у месту”, него што се креће напред.

Самарџић је навео да је било реалније да се сачека да се достигне напредак у процесу ратификације ССП, па да се потом размишља о кандидатури.

Председник Нове Србије Велимир Илић оценио је да Србија „није зрела за улазак у ЕУ” и да је потписивање захтева за кандидатуру „део политичке кампање актуелне власти”.

„Потписивање захтева је део еуфорије и могло се очекивати да ће власт направити такав потез после укидања виза и одмрзавања Прелазног трговинског споразума”, изјавио је Илић Танјугу.

Он је додао да Србија пре кандидатуре за ЕУ треба да реши све економске и социјалне проблеме, али и да направи корак у борби против корупције.

Илић је додао да се из чињенице да је ЕУ Србији препоручила да кандидатуру поднесе 2014. године види да у земљи има пуно нерешених проблема - сиромаштво, незапосленост, лоша инфраструктура.

„Власт у Србији је нестабилна и потписивање захтева за кандидатуру у ЕУ је оно на шта ће се позвати на ванредним републичким изборима када они буду расписани”, навео је Илић.

Шеф посланичке групе Српске радикалне странке у Скупштини Србије Драган Тодоровић сматра да одлука Владе Србије да поднесе захтев за чланство Србије у ЕУ „апсолутно нема никаквог смисла”.

„Сви релевантни извори и чињенице говоре о томе да Србија у ЕУ може да уђе тек 2017, 2018. године, а да је реално тек после 2014. поднети захтев”, рекао је Тодоровић Танјугу.

„Ова бела шенген листа или безвизни режим уласка у ЕУ наших грађана, плаћено је ценом која, просто, не може да се замисли, пре свега, прихватањем Еулекса, одустајањем од Резолуције 1244 и оно што је много трагичније - прихватање Статута Војводине, Закона о преносу надлежности и почетак пута одласка Војводине из Србије, односно стварања нове федералне јединице на територији Србије”, навео је он.

Тодоровић је рекао да је сигуран да ће Србија тек кроз одређено време моћи да сагледа сву штету овог корака који је, како је казао, повучен у име грађана Србије.

Захтев Србије за подношење кандидатуре за пуноправно чланство у ЕУ „још један доказ да је чланство у ЕУ дугорочни стратешки циљ”, оценила је шеф посланичке групе Г17 плус Сузана Грубјешић.

„Одлука о подношењу кандидатуре за чланство Србије у ЕУ представља додатну мотивацију за убрзавање процеса европских интеграција, а то значи отпочињање или завршавање свих неопходних реформи у земљи”, истакла је Грубјешићева у изјави Танјугу.

Лидер Либерално-демократске странке Чедомир Јовановић оценио је да они који пожурују одлуку о формалном подношењу кандидатуре за чланство у Европској унији нису свесни колико су велики политички, реформски и демократски потенцијали у одлуци једне земље да истакне кандидатуру.

Важно је да те потенцијале искористимо на прави начин, да их не потрошимо на форму без суштине. И даље мислим да Србија не може овако подељена и збуњена да иде довољно брзо према Унији, наводи Јовановић у писаној изјави.

Потписивање захтева за подношење кандидатуре за пуноправно чланство Србије у ЕУ представља велику одговорност за државни врх и та одлука је добра, оценио је шеф посланичке групе ПУПС-а Момир Чолаковић.

„Поздрављам такву одлуку, мислим да Србија иде добрим путем и да је ово био прави потез”, казао је Чолаковић Танјугу и изразио наду да ће власт, у договору са европским партнерима, изабрати прави тренутак за подношење кандидатуре за чланство у ЕУ.

Он очекује подршку већине земаља ЕУ, па и Холандије која је, према његовом мишљењу, већ направила искорак у сарадњи са Србијом.

„Очекујем да ћемо до краја наредне године имати подршку свих 27 земаља Уније”, рекао је Чолаковић.

Он је додао да су председник Србије Борис Тадић и чланови владе остварили улогу када је реч о међународним контактима са чланицама ЕУ и тако направили одговарајући „терен” за кандидатуру.

Председник Одбора Скупштине Србије за европске интеграције Ласло Варга изјавио је да одлука о подношењу кандидатуре за ЕУ представља формалну потврду правца којим Србија жели да иде, али да је "преурањена", јер међу чланицама Уније не постоји консезус о придруживању Србије.

"Бојим се да је подношење кандидатуре за ЕУ у наредних неколико дана, како је државни врх најавио, преурањено", рекао је Варга, објаснивши да је требало сачекати тренутак да ни једна држава чланица ЕУ отворено не буде против интеграције Србије.

Варга, који је посланик мањина у републичком парламенту, оценио је да је "Србија сада неспорно показала опредељеност ка ЕУ", наводећи да се нада да ће "међу државама чланица ЕУ ускоро бити успостављен консезус о придруживању Србије".

Професор Факултета политичких наука Тања Мишчевић оценила је да после данашње одлуке Владе Србије о подношењу кандидатуре за чланство у ЕУ, више није „политичко него техничко питање” када ће формално кандидатура бити поднета.

Она је агенцији Бета рекла да је влада је донела „суверену одлуку” о подношењу молбе за чланство у ЕУ, а са тренутним председавајућом Уније Шведском договара се моменат када ће то бити учињено.

„Суверена одлука владе Србије, али и цивилног друштва и грађана Србије да дође до овог момента подноси се у сагласности с партнерима у држави председавајућој ЕУ”, рекла је Мишчевићева.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт подржала је одлуку Владе Србије да се до краја године поднесе кандидатура за пуноправно чланство Србије у Европској унији јер сматра да је време за то „апсолутно сазрело”.

„Подржвам одлуку Владе Србије коју јој је препоручио Савет за европске интеграције јер мислим да је време апсолутно сазрело за такав један корак”, рекла је Лихт, која је члан тог савета.

Она сматра врло важним да се, како је рекла, покаже наша одлучност да идемо ка ЕУ као пуноправна чланица.

Лихт је изразила уверење да њен став дели и велика већина грађана Србије и мисли да је важно рећи да је то само још један корак од низа других који нас тек чекају.

„Чека нас озбиљан посао, али сам убеђена да ћемо и то урадити на начин како је урађено и све ово до сада”, навела је она и додала да пре свега мисли на усаглашавање институција, политичке културе и свега другог што захтевају цивилизацијски стандарди.

Извршни директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода рекао је данас да је суверена одлука Србије кад ће поднети захтев за чланство у Европску унију (ЕУ).

"Суверена одлука Србије је кад ће поднети захтев за чланство, а са друге стране је јасно, с обзиром да улазимо у заједницу од 27, земаља да то треба да се ради у тесној вези са тим чланицама, односно са председавајућом ЕУ, Шведском у овом тренутку", казао је Вејвода.

Председник Европског покрета у Србији Живорад Ковачевић оценио је да је "време сазрело" да Србија до краја године поднесе кандидатуру за пуноправно чланство у Европској унији, као и да таква одлука значи да нема никакве амбивалентности у односу државе према Унији.

"За нас је одлука Владе Србије важна с тог становишта да она представља дефинитивно опредељење да је приступање ЕУ наша једина перспектива и тиме коначно отклања све сумње да се можда размишља о алтернативама", рекао је Ковачевић.

(НСПМ)