РСЕ: Национални фудбалски стадион коштаће 257 милиона евра а поврат уложеног новца очекује се тек за 37 година. Србији није потребан стадион пројектоване величине али да ће он ипак бити изграђен јер је то „визија клијента“

Национални фудбалски стадион ће допринети развоју патриотизма, коштаће 257 милиона евра а поврат уложеног новца очекује се за 37 година, наводи се у Претходној студији оправданости за Национални стадион у коју је Радио Слободна Европа (РСЕ) имао увид.

Иако је ова анализа трошкова и потенцијалних прихода будућег стадиона урађена још пре три године, закључци о оправданости инвестирања у изградњу Националног стадиона до сада нису представљени јавности, наводи РСЕ.

Један од закључака из документа је и да Србији није потребан стадион пројектоване величине али да ће он ипак бити изграђен јер је то „визија клијента“, односно наручиоца студије.

Како се у документу наводи, студију је наручила Влада Србије, а урадила је кинеска компанија Чајна Рејлвеј 14-та Биро Група Ко.Лтд. (China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd.).

Са фирмом Чајна Рејлвеј 14-та Биро Група Ко.Лтд. д, како се наводи у извештају о раду Владе Србије за 2020. годину, Влада је потписала Меморандум о разумевању у вези са реализацијом Пројекта за изградњу урбане инфраструктуре са националним стадионом.

Шта се све подразумева под „реализацијом пројекта“ и да ли ће ова фирма бити и извођач радова на стадиону није познато, јер овај Меморандум није доступан јавности.

Кинеска фирма повезана са војском

Чајна Рејлвеј 14-та Биро Група Ко.Лтд. је део фирме Чајна Рејлвеј Констракшн Корпорејшн, једне од највећих грађевинских компанија у Кини, ангажованој и на бројним инфраструктурним пројектима широм света, највише у Азији и на Блиском истоку.

Према подацима бизнис регистра америчког Форбса, ова компанија је у 2023 остварила приходе у износу од 160,6 милијарди евра.

Од 2020. у УСА уврштена је на листу компанија које Пентагон сматра блиско повезаним са кинеском војском. У Србији је ова компанија добијала послове на изградњи и одржавању пруга.

Како се стигло довде?

Најаве изградње националног фудбалског стадиона датирају још из 2014.

„Стадиони доносе новац“, рекао је средином 2023. године, на представљању пројекта изградње стадиона и изложбеног комплекса ЕXПО, председник државе Александар Вучић и додатно објаснио мотиве за изградњу Националног стадиона.

„А зашто стадиони? Зато што немамо стадионе. Зато што људи воле да гледају фудбал. Да склонимо децу од улице“, рекао је Вучић и додао да ће „стадион бити разумљиво скуп“ али не и колико ће тачно коштати, да ли ће и под којим претпоставкама тај новац бити враћен.

Марко Милановић из Фискалног савета, независног тела задуженог за контролу јавних финансија, каже за РСЕ да пројекат изградње Националног стадиона од старта прати недовољна транспарентност и заобилажење процедура.

„Изградња ЕКСПО комплекса и Националног стадиона финансираће се, по свему судећи, највећим делом из задуживања. Те кредите ће, са каматом, враћати сви порески обвезници. То је основни разлог због којег грађани заслужују да знају који тачно радови, у којим фазама, роковима и са којим очекиваним ефектима се улази у овај пројекат“, каже Милановић.

Он истиче да су још пре четири године државни званичници најавили да ће грађанима представити Претходну студију оправданости за изградњу Националног стадиона, што није урађено до данас.

Новинари РСЕ су ту студију пронашли у јавно доступној архиви документације Урбанистичког завода Београд, градског предузећа задуженог између осталог за праћење спровођења просторних и урбанистичких планова.

Чекање на презентацију

Током представљања плана економских реформи почетком 2020. године, на питања новинара зашто се без Студије оправданости планира издвајање новца за градњу националног стадиона, министар финансија Синиша Мали је изјавио да је студија завршена и да су њени налази позитивни.

„Студија је урађена, чини ми се прошле године“, рекао је Мали, и додао да ће је јавност „видети када буде презентована“.

До те презентације никада није дошло а према подацима из документације пројекта која се налази у Урбанистичком заводу Београда, види се да је студија урађена тек у августу 2021. две године након што је министар Мали тврдио да она постоји.

Синиша Мали није одговорио на питања РСЕ на основу чега је и пре него што је Претходна студија урађена изјавио да су њени налази позитивни.

Шта пише у Студији?

Због потенцијалне организације утакмица европског првенства Национални стадион ће имати 52.000 места иако је анализа тржишне оправданости показала да је Србији потребан стадион са мање седишта, наводи се у Претходној студији оправданости, уз објашњење да је Влада Србије првобитно планирала изградњу још већег стадиона:

„Први предлог би био изградња Националног стадиона од 42.500 – 47.500 места у Београду. Овај капацитет је у складу са присуством и бројем гледалаца регистрованим код утакмица сличних националних тимова. Међутим, предвидели смо коначни капацитет од 52.000 седишта, као резултат првобитне визије клијента од 65.000 седишта“.

У студији се упозорава да са повећањем величине стадиона, просечне цене карата опадају због смањене видљивости, док трошкови изградње расту.

Супротно објашњењу председника државе да је Србији нови стадион потребан „јер људи воле да гледају фудбал“, подаци представљени у овој студији показују да је просечна посећеност утакмица репрезентације Србије око три пута мања, а посећеност утакмица домаће лиге чак 13 пута мања од капацитета будућег Националног стадиона.

„Да би се повећале могућности прихода, кључно је дефинисати алтернативну употребу новог стадиона за нефудбалске садржаје“, наводи се у студији која претпоставља да ће се уз фудбалске утакмице на стадиону годишње организовати бар 10 других догађаја – концерата, конференција, изложби.

Рачунајући и такве неспортске догађаје, односно одржавање сајмова концерата и конференција, Претходна студија оправданости за Национални стадион, предвиђа да ће се инвестиција у његову изградњу у износу од 257 милиона евра само за објекат, отплатити за 37 година.

Као предности изградње Националног стадиона наводи се да ће грађевинске и остале активности током изградње допринети српском бруто друштвеном производу у износу од 143 милиона евра. Истиче се и значај развоја инфраструктуре, туризма али и „поновно стварање локалног патриотизма“.

У првим нацртима за стадион већ био уцртан и нови сајам

Национални фудбалски стадион биће изграђен на државном пољопривредном земљишту у београдској општини Сурчин. Ову одлуку донела је Влада Републике Србије још крајем 2018. године.

У непосредној близини парцеле која је одабрана за стадион у току је и изградња изложбених павиљона за међународну специјализовану изложбу ЕКСПО 2027. У те павиљоне ће се након одржавања изложбе преселити београдски сајам.

Србија је изабрана за домаћина изложбе ЕКСПО у јуну 2023 године. Ипак, у Претходној студији оправданости за Национални стадион из 2021. године види се да је у близини националног стадиона још тада планирана изградња сајма. То је било пре него што је Србија уопште и конкурисала за организацију изложбе ЕКСПО 2027.

Почетак градње без студије изводљивости

Почетком маја 2024, у присуству највиших представника државе, Фудбалског савеза Србије али и амбасадора Републике Кине у Србији, постављањем камена темељца означен је почетак радова на изградњи Националног стадиона.

„Биће међу три најлепша у Европи и имаће 52 хиљаде места“, најавио је тада председник државе Александар Вучић.

На питање РСЕ да ли је одлука о градњи стадиона те величине у складу са потребама тржишта из Министарства финансија нису одговорили.

Изостао је и одговор на питање да ли се радови на стадиону тренутно одвијају без дозволе за градњу.

Министар финансија Синиша Мали је 20. маја на свом Инстаграм профилу објавио да је „почело постављање шипова за Национални стадион“, иако су до тог дана, према подацима из базе Агенције за привредне регистре, издате привремене грађевинске дозволе за приступне путеве и паркинг али не и грађевинска дозвола за сам објекат стадиона.

Један од документа који је потребан за добијање дозволе је и Студија изводљивости која је детаљнија од Претходне студије а анализира трошкове и потенцијалне приходе коначне верзије неког пројекта.

За посао израде Студије изводљивости, Министарство финансија је расписало тендер 27. фебруара а посао је 14. марта додељен српском огранку интернационалне ревизорске компаније КПМГ.

Из Министарства финансија су за РСЕ 10. маја навели да је израда коначне студије још у току.

Шта остаје нејасно?

Иако коначне студије изводљивости са структуром трошкова за Национални стадион као ни за изградњу објеката за ЕКСПО који се гради у истом комплексу, још нису објављене, највиши државни званичници најављују да ће на ове пројекте бити потрошено око 2,5 милијарди евра.

Извештај о реализацији буџета Министарства финансија показује да је за Национални стадион и ЕКСПО до краја 2023. године из буџета већ потрошено око 175 милиона евра.

Из трогодишњег плана расхода који се наводи у Закону о буџету за 2024. годину може се видети да држава за ЕКСПО 2027. и Национални стадион са пратећом инфраструктуром и железничком линијом која ће повезати локацију са центром града планира да до 2026. издвоји још око 1,1 милијарда евра.

Министарство финансија није одговорило на питања РСЕ на основу чега су изнете пројекције о трошковима у износу од 2,5 милијарди евра и на шта ће тачно бити потрошено милијарду евра који се за сада не виде у буџетским плановима.

„У рачуницу треба укључити и државне субвенције за изградњу хотелских капацитета као и трошкове експропријације – оба ова трошка ће такође поднети буџет Србије, али њих у овом моменту није могуће чак ни проценити“, објашњава Марко Милановић из Фискалног савета и додаје да је могуће је да ће се током реализације ових пројеката јавити и други трошкови који у овом моменту, нису јасно издвојени у фискалним плановима.

Осим детаљне структуре трошкова, јавности није представљен ни план извора финансирања пројеката у београдској општини Сурчин.

Крајем октобра 2023. Скупштина Србије је за изградњу линијске инфраструктуре око Националног стадиона одобрила повлачење два кредита у укупном износу од 190 милиона евра.

Буџетом за 2024. планирано је и додатно задужење од 360 милиона евра за изградњу инфраструктуре и националног стадиона са приступним саобраћајницама.

Истовремено, држава се кроз емитовање ЕКСПО обвезница до сада задужила за 1,2 милијарде евра са каматном стопом од чак 7 одсто.

„Када имамо у виду рок доспећа ових обвезница, онда се ово задуживање тешко може оценити као нарочито повољно“, наводи Марко Милановић из Фискалног савета додајући да ће због очекиваног пада инфлације, купци обвезница остварити значајну зараду у наредним годинама.

„Из угла буџета, трошкови за камате по основу ЕКСПО обвезнице износиће на годишњем нивоу око 85 милиона евра, што ће за осам година нарасти на око 700 милиона евра“, наводи Милановић.

Скок у будућност

У међувремену, ЕКСПО је представљен као замајац за нови инвестициони циклус – „Скок у будућност 2024-2027”. Како је у јануару на представљању програма „Скок у будућност“ најавио председник Србије Александар Вучић у наредне четири године у све пројекте (укључујући и специјализовану изложбу ЕКСПО 2027 и изградњу Националног стадиона) држава ће уложити чак 17,8 милијарди евра.

Програм обухвата улагања у подизање животног стандарда грађана, пројекте у области науке и технологије, образовања, развоја инфраструктуре, енергетике, екологије, пољопривреде, здравства, туризма, навео је 1. маја у свом експозеу и актуелни премијер Србије Милош Вучевић.

Вучевић је истакао да ће захваљујући изложби ЕКСПО Србија 2027. године имати „јединствену и богом дану шансу коју треба да искористи“.

„Та изложба ће испромовисати нашу земљу, као земљу модерних технологија и вештачке интелигенције, земљу традиције са изврсном туристичком и гастрономском понудом, земљу богате културе, игре и песама“, рекао је премијер Србије.

(Н1)