Румунски уставни суд потврдио резултате првог круга председничких избора

 Румунски уставни суд је данас потврдио резултате првог круга председничких избора након поновног бројања гласова. Калин Ђорђеску, мало познати крајње десничарски популиста, за длаку је победио у првом кругу, победивши садашњег премијера Марсела Чолакуа.

Ђорђеску ће се у другом кругу 8. децембра суочити са реформистом Еленом Ласкони, лидерком партије Спасимо Румунију. Ласкони је победила Чолакуа за само 2.740 гласова.

Поновно бројање је подстакнуто жалбом Кристијана Терхеса, председничког кандидата који је освојио само 1 одсто гласачких листића. Терхес је саопшто је да је суд наложио поновно бројање „због сумњи на изборну превару“, наводећи да су важећи гласови дати за Лудовика Орбана који је испао из трке, али је остао на гласачком листићу, пребачени на Ласконијеву.

Он је такође тврдио да је Ласконијина странка позвала људе да гласају пре него што су нека биралишта у дијаспори затворена, рекавши да је прекршила изборне законе против активности кампање на дан избора.

Многи посматрачи су упозорили да би поништавање гласања могло додатно распламсати кризу која је захватила румунски политички естаблишмент након првог круга.

Ђорђескуов неочекивани успех изазвао је низ протеста људи забринутих да он представља претњу демократији.

Без именовања Ђорђескуа, кабинет румунског председника Клауса Јоханиса саопштио је после састанка Врховног савета националне одбране прошлог четвртка да је анализа докумената открила да је „председнички кандидат имао користи због преференцијалног третмана који је дала платформа ТикТок“.

Румунски национални аудио-визуелни савет затражио је од Европске комисије да истражи улогу ТикТока на гласању 24. новембра. Павел Попеску, потпредседник румунског регулатора за медије Анцом, рекао је да ће затражити суспензију ТикТока у Румунији ако истраге пронађу доказе о „манипулисању изборним процесом“.

У недељу су у Румунији одржани и парламентарни избори на којима су прозападне странке освојиле највише гласова и настојаће да формирају коалициону владу. Међутим такође је дошло до пораста подршке за крајње десничарске националисте који су остварили огроман успех на изборима.

(Бета-АП)