Ruski patrijarh Kiril: Jedinstvo naroda Rusije, Ukrajine i Belorusije osnova slovenskog jedinstva

Prvojerarh Ruske Pravoslavne crkve  je pozvao  narode Rusije, Ukrajine i Belorusije da čuvaju kulturno, duhovno  i vrednosno jedinstvo. Na Dan prijateljstva i jedinstva Slovena, koji se tradicionalno obeležava u tri zemlje bivšeg SSSR-a 25. juna, patrijarh Kiril je otvorio festival Slovensko jedinstvo. Već u toku više od 40 godina taj se široki međunarodni forum održava 200 kilometara od ruskog grada Brjansk, gde se ukrštaju granice tri republike.

Mesto festivala nije odabrano slučajno. Tu je 1969. godine bio podignut spomenik Prijateljstva slovenskih naroda. Od tog vremena svake godine  tom spomeniku dolaze  desetine hiljada Rusa, Ukrajinaca i Belorusa da bi se podsetili ne samo na zajedničko poreklo, već i svedočili o viševekovnom prijateljstvu.

Ove godine se nekoliko puta povećao broj onih koji su odlučili da posete festival. Došli su ljudi i iz najudaljenijih oblasti, iz različitih regiona. Nekoliko dana pre početka foruma u brjanskim šumama nije više bilo mesta gde bi se razapeo šator.

- Ovaj festival, za razliku  od mnogih drugih akcija, ne dolazi odozgo. On je odraz unutrašnje potrebe ljudi da se svake godine vide upravo na ovom mestu, da osete da su prisni, da demonstriraju naše jedinstvo, - istakao je patrijarh Kiril, i nastavio:

Samo reč jedinstvo, kada se koristi u vezi sa bratskim narodima, ponekad  izaziva različite političke komentare, oni su često nepravedni, glupi, surovi i opasni. U čemu se sastoji naše jedinstvo i da li ono postoji? Svedočimo da ono postoji, ono je rođeno u momentu nastanka života u našem zajedničkom domu – Svetoj Rusiji. To je jedinstvo Kijevskog Krštenja, kada je sveti blagoverni i ravnoapostolni knez Vladimir, krstivši Rusiju, udario time temelj postojanja  hrišćanske višenacionalne države, koja je obuhvatala različita plemena, ujedinjena zajedničkom verom i u to vreme zajedničkim jezikom.

Ako danas uložimo maksimalne napore radi očuvanja zajedničkog kulturnog i duhovnog prostora, sačuvaćemog osnovu, na kojoj su nikle Rusija, Ukrajina, Belorusija.

Niko ne može da negira činjenicu  postojanja zajedničkog temelja u životu tri bratska naroda, a danas tri bratske države. Mi smo tada jaki, kada ne slabimo temelj, već ga čuvamo da ne bi sve tri zgrade izgubili čvrstoću nezavisno od vetrova, nevremena, a čak i zemljotresa.

Poslednjih godina u RPC se razrađuje  niz mera radi učvršćenja jedinstva naroda. Tu spadaju i  razvoj kulturne i duhovne saradnje među državama, i učvršćenje međugraničnih veza, i to ne samo na nivou eparhija RPC, već i na državnom nivou, održavanje zajedničkih  bogosluženja i zajedničke proslave, povezane s godišnjicama civilne istorije zemalja i crkvenim praznicima. Razrađuju se takođe nove maršrute za hodočasnike na teritoriji tri republike. Pokrenuto je  pitanje i o izgradnji pravoslavnih hramova na  graničnim teritorijama. Aktivno se zajedno radi i u socijalnoj delatnosti crkve na teritoriji Rusije, Ukrajine, Belorusije: stvaranje crkvenih sirotišta, rehabilitacionih centara za alkoholičare i narkomane, nega bolesnika i ljudi poodmaklih godina i mnogo drugo.

Prema mišljenju patrijarha Kirila, ako programi, koje aktivno predlaže crkva, budu podržani na međudržavnom nivou, to će pomoći ne samo još većem duhovnom zbližavanju i ujedinjenju slovenskih naroda, već i sprečavanju političkih podela zemalja.

Sloveni 25. juna obeležavaju Dan prijateljstva i jedinstva. Taj praznik je povezan sa zajedničkim poreklom, kulturnim tradicijama i običajima grupe naroda, koja je najveća u Evropi.

Dan prijateljstva i jedinstva Slovena osnovan je pre više od 50 godina. 1957. godine je u Sovjetskom Savezu bio održan prvi Svetski festival slovenske omladine, koji je postao međunarodni. Svake godine se on održava na granice Rusije, Ukrajine i Belorusije – u to vreme su one bile republike Sovjetskog Saveza. Posle njegovog raspada praznik je izgubio sovjetsko ideološko obeležje, zato je dobilo veći značaj ujedinjenje i očuvanje kulture i tradicija Slovena. Očuvanju izvora pomaže i to, što ti narodi govore sličnim jezicima, - ispričao je u intervjuu Glasu Rusije direktor Instituta slavistike RAN Konstantin Nikiforov.

Svi se razumemo, kada se polako govori. Druge jezičke grupe ne mogu da se razumeju poput Slovena. Recimo, fino-ugorski narodi. Nas ujedinjuju jezik, književnost, kultura. Danas se obnavlja uzajamna zainteresovanost. Što se tiče ideje slovenske kulture, to je ideja  kulturne celine, ideja saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja.

Ideja slovenskog jedinstva je nastala još u Kijevskoj Rusiji. U 17. veku se postavljalo pitanje stvaranja sveslovenskog jezika – jedinstvenog za sve predstavnike tih naroda.

Međutim, nas ujedinjuje ne samo jezik. Postoje zajedničke crte i u takvoj oblasti kao što je kuhinja. Svaki slovenski narod voli čorbu u više varijanata. Čitavom svetu su poznate varijante malih kuvanih piroški od testa s različitim nadevom i začinima.

Mnogo zajedničkog imaju Sloveni i u kulturi: od folklora sve do nacionalnih nošnji, - istakao je kandidat filozofskih nauka, docent Sankt-Peterburške duhovne akademije Vladimir Vasilik.

- Sloveni tradicionalno vole u narodnoj nošnji belu i crvenu boju. Oni su jedinstveni i u poštovanju prema Nikoli Čudotvorcu i  svetom Đorđu. I praznoverja su im ista. U stvari,  Rusija duguje južnim Slovenima narodnu mitologiju.

Danas Sloveni naseljavaju teritoriju Južne i Istočne Evrope, Urala i dalje sve do ruskog Dalekog istoka. Sloveni žive  i u Zakavkazju, Srednjoj Aziji, Zapadnoj Evropi, Americi. Ukupan njihov broj iznosi više od 300 miliona.

(Glas Rusije)