Саветник председника Малија Адама Дијабате: Мали никада неће признати такозвану државу Косово која је производ страшног злочина према Србији. Оно што су Бил Клинтон и НАТО урадили вашој земљи 1999. је злочин без преседана

 Бамако ‒ Русија је добила наклоност и љубав овдашњих људи бесплатно, одигравши блиставу геополитичку улогу. Западне невладине организације и фондови улагали су да исперу мозак народима Африке и увере их да су нам они пријатељи, да би потом наставили да нас експлоатишу. Русија није морала да уложи ни цента на том пољу, јер она овде није дошла са намером да пљачка и отима. Руске инвестиције нису још увек сразмерне геополитичкој улози и непроцењивом доприносу на успостављању мира и стабилности у региону Сахела, каже у разговору за „Политику” др Адама Дијабате, члан Савета за контролу извршења одлука председника Републике Мали.

Уз срдачан осмех ме дочекао на улазу у свој кабинет.

„Када си ми у фебруару рекао да ћеш доћи у Мали на лето, ја ти нисам веровао. Добро дошао брате, заиста си ме пријатно изненадио”, рекао ми је др Дијабате, који за разлику од осталих званичника, политичара, професора универзитета у Африци, с којима сам разговарао од почетка године, једини који не бира речи и не труди се да остане у границама политичке коректности према Западу.

Како оцењујете актуелне односе Малија и Србије?

Страшно је то што су Бил Клинтон и његова НАТО компанија урадили вашој земљи 1999, то је злочин без преседана. Мали никада неће признати такозвану државу Косово која је главни производ страшног злочина према вашој земљи.

Ми смо стари пријатељи који су се мало удаљили у вихору историје последњих неколико деценија. Међутим, основе пријатељства изграђене у време маршала Тита су трајне и са вама је лакше успоставити сарадњу него са другим земљама. Ми одлично памтимо југословенско оружје из фабрике „Застава”. Некада је у Малију било популарније овде чак и од совјетског. Мислим да би могли да будемо перспективно тржиште за вашу војну индустрију, која је, открићу вам тајну, имала важну улогу у победи над терористима после 2020. годин

Ваша земља је, уз Буркину Фасо и Нигер, конституент недавно формиране Конфедерација држава Сахела. Каква је будућност ове нове регионалне асоцијације на афричком континенту?

У вашој и другим удаљеним регионима истините информације о нама ретко стижу, јер наша и две суседне земље, које су формирале Конфедерацију држава Сахела, представљају кост у грлу Западу. Сигуран сам да ће наша нова организација у догледној будућности превазићи по значају све гњиле регионалне и континенталне асоцијације, као што су Афричка унија, која је након убиства Муамера ел Гадафија изгубила ранији смисао и значај и ЕКОВАС (Економска заједница држава Западне Африке). Ове организације данас слободно могу да кажем представљају пету колону у Африци.

Овде се нажалост колонизација није окончала формалним стицањем независности, штавише у неку руку се интензивирала. Нашим прецима су скинули окове са руку, али су им оковали мозак. Човек који живи у предрасуди да је слаб и инфериоран, мање је слободан чак и од оног који је у оковима.

Рецимо ЕКОВАС је формално требало да допринесе регионалном зближавању, стварању заједничког тржишта, слободног протока роба, радне снаге и капитала, јединственог економског пространства. Уместо тога ЕКОВАС се претворио у тело које је штитило искључиво интересе Запада, пре свега Француске. Из ЕКОВАС-а данас нама прете санкцијама, Нигеру су претили војном интервенцијом, тамо су стално присутни официри НАТО-а. Зашто? Са друге стране, наша новоформирана Конфедерација држава Сахела преставља реализацију тежњи наших предака, бораца за националну слободу после Другог светског рата.

Овде се нажалост колонизација није окончала формалним стицањем независности, штавише у неку руку се интензивирала. Нашим прецима су скинули окове са руку, али су им оковали мозак. Човек који живи у предрасуди да је слаб и инфериоран, мање је слободан чак и од оног који је у оковима. Наша асоцијација ће сигуран сам допринети демонтажи не само превазиђених ЕКОВАС-а и Афричке уније већ и подстаћи искорењивање генетских комплекса и деценијама усађиваног схватања о властитој инфериорности.

Да ли сте и даље сигурни да ће Мали западноафрички франак ускоро заменити својом националном валутом?

Апсолутно сам сигуран и то ће се десити до краја године, и не само у Малију већ и у још неким земљама. Последњи догађаји, претње санкцијама ЕКОВАС-а, само су убрзали ствари. Говорити о суверености без монетарне суверености, док Француска потпуно контролише емисију валуте, пуко је самозаваравање.

Када је Француска почела да емитује централно и западноафрички франак, који је данас средство плаћања у 15 земаља, ми смо били обавезни да сво злато које би ископали дамо као залог за новчанице које би нам они послали. И не само злато већ и стране валуте које би зарадили, рецимо амерички долар од извоза памука у САД. Од 1973. имали смо право да задржимо 25 одсто ископаног злата, а од 2011. дозволили су нам да задржимо 50 процената. Ми смо сада спремни да вратимо Француској емитоване новчанице, али ћемо тражити да нам назад врате наше злато које су у различитим паритетима раније узимали.

До краја године, ја се надам радосним вестима и свечаном пуштању у оптицај нове валуте. За то је уосталом све спремно.

Да ли је одређено и име нове валуте?

Јесте, ево већ вам могу открити да ће она у имену садржати одредницу Сахел.

Поједини економисти сматрају да би напуштање регионалних валута, афричке земље које би се одлучиле на такав корак, изложило ризику неконтролисане инфлације.

Не слажем се са њима, већ сматрам да је главни узрок наше привредне стагнације фиксни курс и одсуство монетарне суверености. Инфлација је пожељна за подстицање економске активности и сигуран сам, када се узме у обзир наше злато, да ћемо је контролисати. Нас је од инфлације више бринула хармонизација тржишта наше три земље. Мање од 15 одсто трговинске размене дешавало се између наших земаља. Да би пројекат наше валуте успео неопходно је да се већина тога што произведемо потроши на нашем заједничком тржишту. Последњих годинама смо радили на томе и надам се да смо успели да створимо прихватљиве полазне основе за нову валуту.

У суседном Сенегалу је почетком године на председничким изборима победио Диомаје Фаје, који је током кампање изговарао снажне антифранцуске пароле. Да ли се вашем регионалном савезу може ускоро придружити и Сенегал?

И пре окончања сенегалских избора ја сам у овдашњим медијима изјавио да не верујем у панафриканизам и искреност реторике Диомаје Фајеа, имајући у виду његову политичку прошлост и везе са Џорџом Сорошем и другим америчким фондовима који финансирају политички активизам. Ето након инаугурације он је уместо у Мали отишао прво у посету Мауританији, потом у Гамбију и на крају у Брисел и Париз. Сматрам да је Фаје циљано подваљен кандидат народу, јер је његов политички шеф Усман Сонко био притворен под лажним оптужбама и онемогућен да се кандидује. Сонко је друга прича, он је данас премијер Сенегала и прогнозирао бих да ће ускоро ући у отворени сукоб са Фајеом.

Шта је данас највећи проблем ваше земље?

Ми имамо много озбиљних проблема, а као највећи издвојио бих безбедност, пре свега обезбеђење наше границе. Ситуација је сада, захваљујући сарадњи са Русијом, много боља него пре неколико година, када су терористи били на свега 80 километара од престонице. Следећи велики проблем је oбразовање, које је предуслов развоја и прогреса. Наша стратегија образовања мораће да прескочи деценије јер није ништа рађено на том пољу. Много нам помажу стипендије које се нашим студентима одобравају у Русији, из године у годину у све већем броју.

Ту је рат у Украјини и други глобални потреси и нестабилност на коју је Африка посебно рањива. Проблем је и даље дефицит енергије. Правили смо заједничку хидроелектрану са Сенегалом и Мауританијом и на крају били преварени. Били смо принуђени да купујемо струју у Обали Слоноваче, коју сто одсто производе компаније у француском власништву и када су уведене санкције, снабдевање одатле је обустављено.

Постоје ли пројекти који ће смањити дефицит енергије, који је фактор који спутава развој не само ваше земље већ и континента у целини?

Постоје. Мислим да већ следеће године можемо решити проблем дефицита енергије. Недавно је руски „Росатом” пустио у употребу револуционарну соларну електрану која производи 200 мегавата електричне енергије. Имамо успешне пројекте у енергетском сектору које су реализовани захваљујући инвестицијама из УАЕ, а у завршној фази је и изградња електране која се финансира из приватно-јавног партнерства, снаге 150 мегавата. Планирамо такође и да ревиталузујемо и прве хидроелектране које је овде 80-их изградио Совјетски Савез.

Поменули сте руску подршку у безбедносном и инвестиције у енергетском сектору, стипендије у образовању. Каква је тренутна улога Русије у Малију и како је видите у будућности?

Данас француски председник Емануел Макрон и његови сарадници говоре о антифранцуској политици у Африци. То је апсурд, Русија овде није дошла, већ смо ми ка њој гурнути пре свега дрском политиком Француске и Запада, њиховом погрешном проценом да овде могу као и раније да наставе са незајажљивом експлоатацијом, надменошћу и уверењем да је њихова цивилизација супериорна. Они на Западу нису били спремни да се адаптирају и прихвате нову реалност да су овдашњи људи спремни да процес националног ослобођења напокон приведу крају. Јавно сам апеловао да Француска и Запад реформишу свој однос и покажу више обзира према Африци, али то се нажалост није десило.

У Бамаку има много натписа на кинеском језику. Како оцењујете улогу НР Кине у Малију?

Немам лично ништа против кинеских инвестиција и присуства у Малију. Ипак, председнику Гоитију увек говорим да наши односи морају бити балансирани и постојати паритети пре свега у трговини. Било је и злоупотреба концесија о експлоатацији злата од стране кинеских инвеститора. У суштини ипак сарадња са Кином има много више позитивних, него негативних елемената које треба отклањати у пракси.

Шта за вас лично преставља име Јосип Броз Тито?

Као дечак учећи у школи о маршалу Титу, имао сам утисак да је он добри бели деда народа Африке. Историјски, његова улога на овом континенту је непроцењива, почевши од Покрета несврстаних, преко оружја којим је снабдео наше борце за слободу и независност па све до студентских стипендија које је шаком и капом делио младима у Малију и другим земљама Африке. Титова Југославија је била просперитетна и суверена земља и не чуди ме што је за Запад приоритет било њено разбијање.

Игор Дамјановић

(Политика)