Šef Međunarodne organizacije za rad: U Evropi zbog nezaposlenosti imamo jednu izgubljenu generaciju mladih

Šef Međunarodne organizacije za rad (ILO) Gaj Rajder smatra da neće biti brzih promena u situaciji usled koje širom sveta oko 200 miliona ljudi traži posao.

Rajder je, u intervjuu bečkom dnevniku Prese, ocenio da će još “dugo vremena" biti premalo radnih mesta, ali i dodao da od toga šta će se preduzimati zavisi koliko će dugo trajati takva situacija

Prvi čovek ILO je istovremeno poručio da "nema prečica za izlazak iz krize" i da nije dovoljno samo novcem rešavati problem pet miliona nezaposlenih mladih u Evropi, kao i da strukturne reforme mogu biti samo deo rešenja.

"EU je odlučila da investira šest milijardi evra u garancije za zapošljavanje. Važno je da se mladim ljudima daju te mogućnosti. U Evropi je skoro svaki četvrti mladi čovek bez posla. Iako je kliše, imamo jednu ''izgubljenu generaciju''", rekao je Rajder.

Prema njegovim rečima, prava tragedija nezaposlenosti mladih je u tome što, ako su mladi na početku svog radnog veka nezaposleni duže od pola godine, to osećaju čitav život.

"Oni žive kraće, bolesniji su i zarađuju manje", naglasio je Rajder, dodajući da 2007. godine nije verovao da bi bilo moguće da nezaposlenost mladih bude 60 odsto i da to prođe bez revolucije, a upravo to je sada slučaj u Grčkoj.

U osvrtu na ulogu sindikata, on je ukazao da su se u Evropi od izbijanja krize mogli videti različiti scenariji.

"U južnoj Evropi se socijalni dijalog razbio pod stres testom. Bio sam nedavno u Grčkoj kako bi sindikate i poslodavce naveo da razgovaraju. U ovom trenutku oni to ne mogu. Pozitivni primer je Irska, gde je nestalo staro socijalno partnerstvo, ali je nastupilo novo", kazao je Rajder, dodajući da se irski sindikati zalažu za nove prioritete i da su, u cilju održavanja radnih mesta, spremni i na ustupke kod plata.

Na pitanje da li su Evropljani previše plaćeni šef ILO je rekao da su u Španiji i Grčkoj plate zasigurno brže rasle od proizvodnje, ali u većini zemalja Unije i industrijskim zemljama sveta protokle dve decenije stanje je bilo suprotno.

"Proizvodnja je rasla brže od plata. Tako da se ne može reći da su Evropljani previše plaćeni. Od 2000. su realne plate u industrijskim zemljama porasle za pet odsto. Vidimo pomeranje sa rada na kapital", istakao je on.

Što se tiče razlike između SAD i Evrope, šef ILO je rekao da su američke plate od 1999, kada su dostigle vrhunac stagnirale ili se smanjuju, dok je u Evropi stanje malo drugačije.

Ovaj vek pokazao je da su realne plate u Aziji i Latinskoj Americi mnogo brže rasle nego u Evropi, istakao je on i naveo primer Kine gde su od 2000. plate porasle za oko 300 odsto, iako sa drugačijeg nivoa.

Rajder je naveo i da je iluzija pomišljati da konkurentnost Evrope zavisi od niskih plata, jer Evropa ima prednosti kod proizvodnje, u obrazovanju i tehnologiji.

(Tanjug)