Шеф Међународне организације за рад: У Европи због незапослености имамо једну изгубљену генерацију младих

Шеф Међународне организације за рад (ИЛО) Гај Рајдер сматра да неће бити брзих промена у ситуацији услед које широм света око 200 милиона људи тражи посао.

Рајдер је, у интервјуу бечком дневнику Пресе, оценио да ће још “дуго времена" бити премало радних места, али и додао да од тога шта ће се предузимати зависи колико ће дуго трајати таква ситуација

Први човек ИЛО је истовремено поручио да "нема пречица за излазак из кризе" и да није довољно само новцем решавати проблем пет милиона незапослених младих у Европи, као и да структурне реформе могу бити само део решења.

"ЕУ је одлучила да инвестира шест милијарди евра у гаранције за запошљавање. Важно је да се младим људима дају те могућности. У Европи је скоро сваки четврти млади човек без посла. Иако је клише, имамо једну ''изгубљену генерацију''", рекао је Рајдер.

Према његовим речима, права трагедија незапослености младих је у томе што, ако су млади на почетку свог радног века незапослени дуже од пола године, то осећају читав живот.

"Они живе краће, болеснији су и зарађују мање", нагласио је Рајдер, додајући да 2007. године није веровао да би било могуће да незапосленост младих буде 60 одсто и да то прође без револуције, а управо то је сада случај у Грчкој.

У осврту на улогу синдиката, он је указао да су се у Европи од избијања кризе могли видети различити сценарији.

"У јужној Европи се социјални дијалог разбио под стрес тестом. Био сам недавно у Грчкој како би синдикате и послодавце навео да разговарају. У овом тренутку они то не могу. Позитивни пример је Ирска, где је нестало старо социјално партнерство, али је наступило ново", казао је Рајдер, додајући да се ирски синдикати залажу за нове приоритете и да су, у циљу одржавања радних места, спремни и на уступке код плата.

На питање да ли су Европљани превише плаћени шеф ИЛО је рекао да су у Шпанији и Грчкој плате засигурно брже расле од производње, али у већини земаља Уније и индустријским земљама света протокле две деценије стање је било супротно.

"Производња је расла брже од плата. Тако да се не може рећи да су Европљани превише плаћени. Од 2000. су реалне плате у индустријским земљама порасле за пет одсто. Видимо померање са рада на капитал", истакао је он.

Што се тиче разлике између САД и Европе, шеф ИЛО је рекао да су америчке плате од 1999, када су достигле врхунац стагнирале или се смањују, док је у Европи стање мало другачије.

Овај век показао је да су реалне плате у Азији и Латинској Америци много брже расле него у Европи, истакао је он и навео пример Кине где су од 2000. плате порасле за око 300 одсто, иако са другачијег нивоа.

Рајдер је навео и да је илузија помишљати да конкурентност Европе зависи од ниских плата, јер Европа има предности код производње, у образовању и технологији.

(Танјуг)