Sergej Lavrov i Anders Fog Rasmusen: Rusija i NATO moraju da sarađuju

Soči - NATO i Rusija moraju da rade na jačanju saradnje u Avganistanu i borbi protiv piratstva da bi izgradili čvrsto partnerstvo ocenio, generalni sekretar Alijanse.

Anders Fog Rasmusen je ocenio da nekadašnji rivali iz "Hladnog rata" taj stadijum još nisu dostigli, ali da ka njemu napreduju.

Predstavnici 28 zemalja članica NATO i Rusije nalaze se u crnomorskom letovalištu Soči, gde se održava njihov samit. Glavne teme razgovora su ratovi u Libiji i Avganistanu, kao i planovi SAD da u Evropi postave antiraketni štit.

Rusija je više puta do sad kritikovala vojnu intervenciju NATO u Libiji, navodeći da je ona narušila rezoluciju UN, kojom je odobrena vojna intervencija u toj severnoafričkoj zemlji.

Vojna intervencija u Libiji počela je u martu, pošto je Savet bezbednosti UN "ovlastio zemlje članice da preduzmu sve neophodne mere za zaštitu stanovništva i naseljenih područja od napada" snaga libijskog lidera Moamera Gadafija.

Te mere su podrazumevale uvođenje zone zabranjenih letova iznad Libije i omogućavanje brzog i nesmetanog prolaza humanitarnoj pomoći u toj zemlji.

Rusija i NATO treba da svoje vojne potencijale, koji su u vreme „hladnog rata” ispunjavali ulogu uzajamnog odvraćanja, preorijentiše na zajedničku borbu protiv zajedničkih bezbednosnih pretnji, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

„Danas postoji mogućnost da se naša zajednička usmerenost na strateško partnerstvo ojača, što bi otvorilo put pozitivnoj uzajamnoj zavisnosti država u evroatlantskom prostoru, preusmeravanju potencijala sa uzajamnog odvraćanja na efikasnu borbu protiv zajedničkih problema u oblasti bezbednosti”, rekao je Lavrov na otvaranju sednice Saveta Rusija-NATO (SRN) na nivou stalnih predstavnika u crnomorskom letovalištu Sočiju.

Agencija Itar-Tas s navodi da se planira da učesnike zasedanja danas primi ruski predsednik Dmitrij Medvedev.Ruski ministar inostranih poslova izrazio je uverenje da će susret učesnika sednice, na kojoj učestvuje i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, s predsednikom Rusije „dati novi impuls saradnji u raznim oblastima na ravnopravnoj osnovi i ojačati osnovu saradnje između Rusije i NATO-a u borbi protiv zajedničkih realnih bezbednosnih izazova”.

Govoreći o dijalogu Moskve i NATO-a o protivraketnoj odbrani, Lavrov je istakao da on protiče sporo i komplikovano. „Samit ne teče tako brzo, tako lako, kao što su se mnogi nadali posle (prošlogodišnjeg) samita u Lisabonu, ali se nastavlja, kako po bilateralnim kanalima, tako i u okviru SRN”, rekao je Lavrov, prenela je agencija RIA Novosti.

Rasmusen je istakao da niko od 29 članica SRN ne može da se izbori sa pretnjama i bezbednosnim izazovima sam. „Naš zadatak je uspostavljanje pravog partnerstva”, rekao je generalni sekretar NATO-a, dodajući da to nije lak zadatak, ali da postoje mogućnosti koje se moraju iskoristiti.

Za protivraketnu odbranu Rasmusen je rekao da je „složeno pitanje” i da je tu „potreban, pre dobar, nego brz rezultat”. „Naš zajednički rad oko protivraketne odbrane pokazaće da NATO i Rusija mogu zajedno da izgrade bezbednost”, dodao je on, ističući uspešnu saradnju Rusije i NATO-a u oblasti borbe protiv terorizma. Uoči sastanka u Sočiju Rasmusen je u intervjuu Itar-Tas su rekao da je uveren da „treba da postoje dva različita sistema PRO, koja će blisko sarađivati kako bi najbolje štitile svoje teritorije, poštujući pri tom suverenitet Rusije i država NATO-a”.

Rasmusen je ponovio da Alijansu ne zadovoljava predlog Moskve sa Lisabonskog samita o „sektorskom pristupu”. U intervjuu „Rosijskoj gazeti”, Rasmusen je rekao da „NATO ne predstavlja pretnju za Rusiju” i da je Alijansa veoma zainteresovana za zajednički rad sa Rusijom radi povećanja bezbednosti Evrope i celog sveta.

Itar-Tass je preneo i izjavu stalnog predstavnika Rusije pri NATO-u Dmitrija Rogozina da je saradnja u oblasti protivraketne odbrane pokazatelj do koje mere su Rusija i Zapad u stanju da se dogovaraju i veruju jedni drugima.

Prema njegovim rečima, postoje četiri scenarija razvoja odnosa oko protvarketne odbrane - odustajanje od njenog formiranja ("nema PRO - nema problema"), formiranje zajedničkog sistema PRO Saveta Rusija-NATO, da Rusija izgradi svoj, a NATO svoj sistem, dok četvrti nastupa automatski, ukoliko se ne realizuje nijedan od tri navedena.

„On se naziva vojno-tehnički odgovor Rusije”, rekao je Rogozin, dodajući da će to u praksi značiti novu trku u naoružanju „koja se nikome od nas neće svideti”.

(Tanjug-Beta)