четвртак, 19. септембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Сергеј Наришкин: Велики хемичар Дмитриј Мендељејев био је један од најпознатијих агената руске обавештајне службе у 19. веку
Хроника

Сергеј Наришкин: Велики хемичар Дмитриј Мендељејев био је један од најпознатијих агената руске обавештајне службе у 19. веку

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 02. децембар 2020.

 Велики хемичар Дмитриј Мендељејев био је један од најпознатијих агената руске обавештајне службе у 19. веку, рекао је Сергеј Наришкин.

Директор руске спољно-обавештајне службе је, у интервјуу за лист "Историк", чији је децембарски број посвец́ен предстојец́ој 100-годишњици руске обавештајне службе, рекао да су пре формирања руске спољне обавештајне службе као посебне професионалне структуре људи различитих занимања и професија били укључени у добијање потребних информација.

"Рец́и ц́у неколико најпознатијих имена: то су први председник Царског руског историјског друштва, принц Петар Вјаземски, хемичар Дмитриј Мендељејев, географ и истраживач Николај Пржевалски и писац и дипломата Александар Грибоједов. Сви су се они мање-више бавили обавештајним активностима, политичким и војно-стратешким обавештајним подацима", рекао је Наришкин, преноси Спутњик.

И друге истакнуте личности биле су агенти домац́е обавештајне службе. Чланови Велике амбасаде Петра Великог су се, боравец́и у другим земљама, бавили не само политичком, вец́, могло би се рец́и, научно-техничком интелигенцијом, истражујуц́и најновија достигнуц́а науке и технологије страних држава и њене имплементације у Русији, приметио је Наришкин.

Мендељејев је својевремено добио информације потребне за организацију сигурне производње бездимног барута на бази пироксилина у Русији. Предности овог барута биле су у томе што се његовом употребом повец́ао домет гађања и тачност. Французи су први измислили пироксилин у праху, али они нису желели ни са ким да поделе своје знање.

У Русији је крајем 1880-их у фабрици Охтенски у Санкт Петербургу организована производња бездимног барута пироксилина за нову троцевну пушку и пољски топ. Међутим, било је потребно произвести такав барут који би се користио за пушке било ког калибра, а у почетку то није било могуц́е. Било је много проблема и чак је дошло до експлозије пироксилинске сушаре.

Како би савладао све технолошке нијансе, Мендељејев је послат у Француску по упутствима руског Министарства рата 1890. године.

Путовање је званично било чисто научне природе. У Француској је Мендељејев користио пријатељство са локалним хемичарима. Успео је да се информише о томе како су Французи превазишли грешке у производњи бездимног барута. Добијене информације су затим примењене у производњи ове супстанце у Русији.

(Спутник-Б92)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер